TEODOR

Pored svega što sam preživeo u životu, mislim da se nikada nisam nalazio u goroj situaciji. Po prvi put u životu osećao sam se očajnim i bespomoćnim zbog žene koju volim. Ona neprestalno plače i izgladnjuje se, a ja sam iscrpeo sve ideje koje sam imao. Razumeo sam njenu bol jer sam i sam mnogo zavoleo Stelu, ali ona je izgubila volju da se bori.

Zoi se u otpunosti promenila i zatvorila od kad je izgubila starateljstvo nad Stelom, pokušavam da doprem do nje i trgnem je iz sveta u koji se zatvorila; ali mi to nikako ne polazi za rukom, čak ni razgovor sa njom nije mnogo pomogao . Ovo što ona trenutno radi šteti i njoj, a i našem nerođenom detetu. Zoi me postepeno isključuje iz njenog života u slučaju da mora da krene za Stelom, a ja sebi ne mogu dopustiti da je izgubim.

Pozvao sam Viktoriju i Nikolasa, jer ja i dalje verujem da se nešto može popraviti. Verujem da mogu vratiti Stelu njenoj sestri, a uz to spasiti i našu vezu. 

Ono što sam krio od svoje devojke bilo je da sam već neko vreme preuređivao kuću koju sam kupio za nas, ali uz sve što se izdešavalo nikada nisam dobio priliku da joj je pokažem. Planirao sam da je zaprosim i pitam je da se useli odmah posle onog zajedničkog odmora; ali uz suđenje i iznenadnu trudnoću nikada nije bilo pravog trenutka.

Kuća je baš onakva kakvom sam je oduvek zamišljao, slična je kući u kojoj sam odrastao i dovoljno je prostrana za višečlanu porodicu. Nalazi se na pola sata vožnje od grada i poseduje prostrano dvorište sa bazenom, jer mi je Zoi jednom kroz razgovor pomenula da se nekada bavila plivanjem i da je u njemu uživala. Unajmio sam najbolje enterijeriste da kuća bude moderna, ali da ipak pruža osećaj topline. Spremio sam i sobu o kakvoj je Stela maštala sa velikim krevetom i stolom za šminkanje o kome mi je toliko govorila.

Iskreno sam verovao da će sud presuditi u Zoinu korist i samo sam čekao da sve prođe da je konačno zaprosim. Ona nosi moje dete i pružila mi je ljubav o kojoj sam ranije mogao samo da maštam, zbog toga sam želeo da joj pružim dom kakav zaslužuje; ali kako se stari trenutno odvijaju moj plan će propasti.

Tražio sam od Zoi da mi pruži mesec dana, a ja sam sve manje verovao da moj plan izvodljiv.

Čuo sam auto na prilazu kuće i izašao sam da dočekam brata i snaju koji su imali zapanjene izraze lica. Čuvao sam informacije o ovome, jer sam želeo da ovo podelim sa porodicom tek nakon razgovora sa Zoi.

"Teodore, poruka sa adresom, definitivno nije bila način da nam saopštiš da si kupio kuću". -Moj brat je prvi progovorio.

"Zna li još neko za ovo?"

"Damien, koji je trenutno dežuran i nije mogao da dođe."

"Pa ovo treba da se proslavi, ko bi rekao da će se najmlađi od nas prvi ostamostaliti..."

"Neće biti razloga za slavlje jer je neću još dugo imati, ukoliko mi vas dvoje ne pomognete."- Rekao sam im bolnu istinu.

"O čemu ti govoriš?"

"Hajde da uđemo, ne želim ovde da razgovaram."

Smestili smo se u dnevni boravak sa pogledom na bazen i ponudio sam ih pićem koje su kratko odbili.

"Pređi više na stvar i ne okolišaj, nismo ovde došli da pijemo sokove i razgovaramo o vremenu."

"Treba mi vaša pomoć da sredim sve ovo i trenutno ne pitam za cenu. Ako Zoi ne povrati starateljstvo nad Stelom, ja ostajem bez žene i deteta."

"O kakvom detetu sad ti govoriš?!", Viktorija me prekinula.

"Zoi je trudna i ne deli je mnogo od jednog telefonskog poziva kojim će to okončati. Trenutno je besna na ceo svet i ja ne vidim način da to promenim bez da joj vratim Stelu."

Moja snaja je ostala šokirana mojim rečima, a Nikolas je samo sedeo ne progovorivši ni jednu reč. On mi je brat i ne treba mu mnogo da shvati da sam očajan, nije bio u ovakvoj situaciji; ali odlično zna šta znači boriti se za ženu koju voliš.

"Nikolase, imaš li ti nešto da kažeš?", Viktorija se okrenula ka mužu, ali joj nije bilo potrebno više od par sekundi da sve poveže.

"Nemoj mi reći da si znao za ovo i da mi nisi rekao..."

"Nisam ti to mogao reći, Zoi je bila moja pacijentkinja koja je još od samog početka bila nesigurna u vezi trudnoće. Nije bilo na meni da se mešam u odluku koja se tiče samo njih, da su želeli da se za to zna, znala bi."

Nikolas je slegnuo ramenima, a Viktorija ga je prostrelila pogledom. Ona se kao lavica borila za svoju decu i jednostavno nikada neće shvatiti da neke žene jednostavno ne žele ili nisu spremne da budu majke; a sa druge strane njen muž je u potpunosti neutralan što se tiče te teme i nikada ni jednu ženu ne osuđuje.

"Kako možeš biti tako hladan?! Pa radi se o detetu tvog brata!"

Viktorija je nastavila sa svojim kritikama, za nju je abortus bio bolna tema; jer je ona svesno odbila jedan dovedovši time sebe u životnu opasnost samo da bi sačuvala bebe koje je toliko priželjkivala.

"Radi se o embrionu koji se nalazi u telu žene, a ta žena nije bila sigurna da li ga uopšte želi. Nije na meni da joj sudim i govorim joj šta da radi sa svojim telom i životom, već da je posavetujem i podržim njenu odluku kakva god ona bila. Ukoliko ona to želi i razume posledice, ja je ne mogu sprečiti."

"Ti si prosto nemoguć!"

"Viktorija, nisam vas zvao da bi preispitivali Nikolasove stavove o njegovom zanimanju, već da bi zajedno pokušali da dođemo do nekog rešenja."

"Teodore, znaš da bih sve ućinio za tebe, ali nije mi jasno šta želiš od mene. Odlično znaš da ne mogu na silu sprečiti ženu ukoliko je to ono što je naumila. Znaš koje su moje lekarske obaveze i ne mogu ih tek tako prekršiti..."

"Zoi za dva dana ulazi u četvrti mesec što znači da bi sebe mogla izložiti brojnim komplikacijama i mogućnošću da nikada više ne zatrudni. Voleću je šta god da se desi, ali ne mogu dozvoliti da u trenutku slabosti donese odluku zbog koje će se kasnije kajati ceo život."

"Teodore, koliko god ovo grubo zvučalo, to je njeno telo i ima pravo sa njim da čini šta želi. Ne možeš je prisiliti da rodi dete, ako ona to ne želi."

"Ne bih je nikada silio na bilo šta jer je volim, ranije bih je podržao da mi je samo rekla da nije spremna za dete; ali ti nisi bio prisutan kada me kroz razgovor ispitivala da li bih više voleo devojčicu ili dečaka. U njenom stanu sam pronašao makar pet knjiga koje su se odnosile na roditeljstvo, a koje je vešto skrivala od mene. Nemoj pokušavati da mi kažeš da to radi žena koja ne želi dete."

"Prekršiću pravila i rizikovati sa svojom karijerom, ali sve što ja mogu učiniti je da te obavestim ukoliko bude dolazila na moje odeljenje, ostalo je između vas."

"To je sve što mi je potrebno."

"Viktorija, tebe ću morati da uradiš teži deo posla."- Okrenuo sam se ka snaji.

"Znaš da sam ti uvek na usluzi."- Viktorija me zainteresovano pogledala i prekrstila noge.

"Postoji li brži način da dođemo do promene presude?"

"Bojim se da za legalan način ne znam i ne verujem da ću to uspeti sama."

"Viktorija, poznajemo se, pokušali smo na Zoin način, od sada ti imaš potpunu kontrolu. Hoću sve prljavštine koje možeš da nađeš o onoj ženi, njenom pokojnom mužu i svima koji su bili umešani u suđenje, ne pitam za cenu, jer si mi ti poslednja opcija. Unajmi najbolje privatne detektive i pomozi mi da ovo rešim jer znam da ti to jedina možeš, a tvoju podršku prepusti meni." 

"Šta si smislio?"

"To je na meni, ali ja za tri nedelje hoću da Stela bude pored Zoi."

"Bojim se da je to ipak prekratak vremenski period i da ću te razočarati."

"Ti učini sve što možeš, a ostalo prepusti meni."

"Kako god želiš, ali te molim da ne učiniš ništa zbog čega ćeš kasnije zažaliti."

"Zažaliću jedino ukoliko je izgubim."

"Nikolase, onda mislim da je vreme da krenemo. Teodoru je potrebna pomoć i ja ću dati sve od sebe da mu pomognem." -Viktorija je ustala sa ugaone garniture spremna za pokret.

Nikolas je klimnuo glavom na ženine reči i u znak podrške me potapšao po ramenu.

"Želim ti sreću, jer će ti sigurno trebati."

Nakon njihovog odlaska ja sam se istuširao i presvukao u udobniju odeću, jer osoba od koje ću sledeće tražiti pomoć nije ni malo jednostavna za razgovor. Uzeo sam ključeve od auta i započeo vožnju po danu koji je bio iznenađujuće kišovit. Zaustavio sam se ispred meni odlično poznate kuće koja ja bila neočekivano tiha i duboko udahnuo pre nego što sam se uputio ka njenoj radnoj sobi.

Pokucao sam i dalje se premišljajući da li je ovo dobra ideja, jer me očekuje jedan dug razgovor.

"Uđi Teodore." -Čak ni posle svih ovih godina nikada mi neće biti jasno kako može da prepozna osobu samo na osnovu njenih koraka.

"Ne sećam se kada si poslednji put došao da me posetiš dok radim."

Moja majka me strogo pogledala nameštajući naočare. Elena je tokom prethodna dva meseca bila odsutna zbog proširenja jedne od porodičnih bolnica i rešila je da ide umesto nas, jer smo moja braća i ja tada imala probleme kojima smo se morali posvetiti. Što je značilo da joj sada moram ispričati i najsitnije detalje, jer je Elena neko ko ne prihvata poraz. Moja snaja jeste vešta i obrazovana, ali joj fale čvrstina koju je moja majka stekla tokom godina i spremnost da ide dalje od svih okvira.

"Kada si planirao da nam saopštiš da si kupio kuću?" -Majka me prostrelila pogledom, naravno da je morala znati. Jedan od razloga zbog koga je naš posao ovako napredovao bila je upravo ona, jer nije dozvoljavala da joj bilo šta promakne.

"Nisam ovde da bih razgovarao o tome, treba mi tvoja pomoć."

"Prava je retkost da to čujem od tebe, o čemu se radi?"

Ispričao sam majci sve što se izdešavalo za vreme njenog odsustva, a jedino sam izostavio detalj o Zoinoj trudnoći. Video sam zainteresovanost u njenom pogledu, jer je oduvek volela da rešava nerešive slučajeve. Povremeno mi je postavljala pojedina pitanja, ali me sem toga nije prekidala.

"Jesi li ti siguran u vezi te devojke?"- Elena me ozbiljno upitala.

"Jesam, ali sve propada ukoliko ona ne povrati to starateljstvo."

"Ti i tvoja braća baš znate da odaberete žene sa ozbiljnim neprijateljima, Lucijan Adams je bio uticajan i težak čovek, a po ovome što čujem njegova žena mu je dosta slična."

"Možeš li mi pomoći ili ne?"

"Imam jedan uslov ukoliko želiš da ti pomognem." -Moja majka je skinula naočare i strogo me pogledala.

"Slušam te."

Nikada nije ništa tražila zauzvrat od moje braće i mene da bi nam pomogla, ali bi nam obično održala jednu dužu lekciju i zbog toga mi je sve ovo bilo sumnjivo. Nisam imao ideju šta bi mogla da poželi, ali moram prihvatiti taj uslov jer Eleni niko nije ravan u sudnici.

"Organizacija venčanja pripada meni, Nikolas se izvukao zbog svega što se izdešavalo sa blizancima, ali ti nećeš; ti si poslednji sin koga ženim i planiram da to bude za pamćenje." -Moja majka se nasmejala, a ja sam bio siguran da ću zažaliti što prihvatam.

"Ne znam kakve su Zoine želje, ne mogu tek tako prihvatiti."

"Nju prepusti meni, ali od  tebe ne želim da čujem jednu jedinu kritiku; a sad mi daj sva imena kojih se sećaš sa suđenja."

______________________________

Hoće li Elena uspeti da reši ovo? ;-)

Želim vam ugodno veče!