NEJTAN

"Rejmone, proveri ponovo ljude iz obezbeđenja, ne želim ni najmanji problem dok je Vilijam ovde." -Obratim se svojoj desnoj ruci. 

Rejmon je neko ko je radio dugi niz godina za mene, ali tokom prethodnih meseci sam ga dodatno testirao da bih video kome je zaista lojalan; meni ili mom ocu. Ja sam po prirodi nepoverljiva osoba jer me je upravo život tome naučio, ali njemu sam mogao verovati.

"Ima li vesti o Kristijanu?" 

"Nema, još uvek niko nije uspeo da ga pronađe."

"Siguran sam da će Tristan pokušati da ga kontaktira, pre ili kasnije. Taj čovek mi nikada neće oprostiti to što sam mu oduzeo posao, čak iako je i sam svestan da je korpotaciju gurao u propast. Pokušaće da mi nađe zamenu, a Kristijan mu je jedina nada."

"Ne brini se, znaš da ga naši najbolji ljudi drže neprestalno pod prismotrom, ako nešto pokuša mi ćemo prvi znati i adekvatno ćemo odreagovati na to."

"Tom čoveku se ne može verovati, ljudi su potkupljivi, a on to najbolje zna."

"Prepusti to meni i idi igraj se sa sinom. Uživaj u njegovom detinjstvu, pre nego što se i okreneš on će biti muškarac koga će život odvesti svojim putem." 

"Znaš da to nije tako jednostavno, zar ne?" -Pogledao sam u sina koji se bezbrižno igrao sa štenetom. Voleo bih da makar jedan dan provedem bez briga i zaista se opustim, ali za mene to jednostavno nikada nije moguće.

Lorena je juče dovela Vilijama i teška srca ga ostavila sa mnom, bila je odlična majka i to je svako mogao videti; naš sin joj je bio na prvom mestu i bio sam srećan jer je tako. Ona nije bila ni malo nalik ženi koja je mene rodila i ostavila me za pozamašnu sumu novca.

“Tata, gladan sam!” -Vilijam je dotrčao do mene, a Rejmon se povukao.

“Idemo onda da jedemo.” -Iskreno sam mu se nasmejao, a zatim sam ga podigao u svoje naručje.

U početku sam bio prestravljen činjenicom da imam dete jer mi se to činilo prevelikom obavezom, ali kroz ovaj kratak vremenski period sam shvatio da je on nešto najbolje što mi se moglo desiti. Imam još mnogo toga da naučim o roditeljstvu, ali za sada idem dan po dan. Ja definitivno nisam najbolji otac, ali se trudim da to ispravim. 

Sto je već bio postavljen kada smo ušli i moj sin je odmah navalio na hranu. Zapanjeno sam ga gledao dok je uzivao u obroku, pokušavajući da shvatim kako ovako malo dete može imati tako veliki apetit. Lorena me je upozorila da mu ne dajem previše slatkiša, ali ja njemu jednostavno nisam znao da kažem ne.

“Gospodine, neka Mia zahteva da se vidite sa njom." -Čuo sam buku kako dopire spolja i jedan od članova obezbeđenja mi je prišao. 

“Ko?” -Upitno sam ga pogledao, nemajući ideju o kome priča.

“Tvrdi da Vam je devojka.” -Mora da je to ona plavuša iz poslovne pratnje.

“Rešite taj problem što pre, dete će uskoro poželeti da izađe i ne želim da je vidim tamo.”

“Kako god kažete, gospodine.”

Nemam ja vremena da se bavim devojkama čije vreme skupo plaćam, ona je bila tu da bi ispunila moju trenutnu potrebu i ništa više. Ona je bila samo kopija one koja ne želi ništa sa mnom, a Lorena je to i sama shvatila. Video sam to u njenim plavim očima, kada mi se zadovoljno nasmejala dok je crnokosi muškarac držao oko struka.

Od kada sam upoznao sina sve češće hvatam sebe kako preispitujem svoj život i sve odluke koje sam u njemu doneo. Živeo sam u uverenju da novac i moć kupuju sve, ali prevario sam se. Ona je bila poslušna Ruskinja koja je prihvatila ugovoreni brak, samo da bi udovoljila porodici. Sećam se prve noći kada sam je upoznao, stidljivo me je gledala tim njenim plavim očima i sklonila bi pogled kada god bih joj uzvratio. Tada sam mislio da se folira, jer niko nije mogao biti toliko savršen, ali pogrešio sam. Ona se vremenom zaljubila u mene i mrzeo sam sebe zbog činjenice da je to postalo obostrano.

Korporacija moga oca tada je bila u ogromnim dugovima, bili smo gotovo na ivici bankrota, ali to niko nije znao sem moga oca i mene. Tristan me je upozorio šta će se dogoditi sa mnom ukoliko mu uništim plan i potrudio se da bude uverljiv na način koji je bio karakterističan za njega. U moru laži ja sam se izgubio i iz svega toga rodila se jedna istina, zavoleo sam devojku preko koje sam trebao da se obogatim.

Na kraju sam je oterao, jer bolje nisam znao. Bio sam slabić koji se plašio sopstvenog oca i njegovog pištolja, plašio sam se onoga što bi mogao uraditi plavokosoj devojci koja se uvukla u moje srce. Bio sam samo još jedna od marioneta u njegovom manipulatorskom životu. Iščupao sam se iz okova njegove pohlepe i to nije bio ni malo lak put. Obogatio sam se i vratio korporaciju na sam vrh, ali to mi nije bilo dovoljno. U svakoj ženi posle Lorene tražio sam upravo njenu kopiju, ali ni jedna nije imala ono nešto što je ona imala. Postao sam gubitnik koji je toliko nisko pao da sam plaćao devojke koje bi mi makar na trenutak dozvolile da uživam u iluziji koju bih sam stvorio.

U svemu tome sam neplanirano  promenio i nju, pretvorivši je u svoju žensku verziju. Njene plave oči su izgubile onu toplinu koju su uvek imale, a ona je postala bezosećajna žena željna osvete i moći. Njen jedini spas od potpunog ponora osvete bio je upravo dečak koji je sedeo za stolom i bezbrižno uživao u svom obroku. Jedino sa njim ona je bila nežna i emotivna devojka kakva je nekada bila.

Pogledao sam na sat i video da će uskoro četiri, a to znači da će Lorena zvati da proveri kako je Vilijam. Bila je tačna kao i uvek, jer je telefon počeo da mi vibrira u ruci i na ekranu se pojavilo njeno ime.

“Gde je Vilijam?” -Hladno me je pitala, dok sam joj prezir prema meni mogao čuti u glasu.

“Upravo sada smo ručali.”

“Daj mi ga na telefon.” -Bila je kratka kao i uvek kada bi razgovarala sa mnom.

“Da li je to mama?” -Naš sin je dotrčao do mene i ja sam mu pružio telefon.

Čim je čula Vilijama, njen glas se promenio i postao veseo; bio je to onaj ton glasa kojim mi je nekada pričala svoje životne planove o karijeri uspešne književnice dok bi joj prekrasni osmeh krasio lice. Ne znam ni kada ni kako, ali u ovo kratkom periodu od kada se ona vratila promenio sam se. Želeo sam srećnu porodicu sa njom koju nikada neću imati.

Ona je nastavila dalje i već neko vreme se viđa sa nekim FBI agentom, rečima se ne može opisati koliko prezirem to što je moram gledati sa drugim muškarcem; ali posle svega što sam joj učinio, ne mogu reći da nisam zaslužio. Već na početku mi je naglasila da mogu biti otac našem sinu, ali da se između nas nikada ništa neće desiti. 

Moj sin je bio okupiran razgovorom sa njegovom majkom, a ja sam za to vreme rešio da pregledam mejlom koje sam primio u toku dana. Lorena je bila u pravu da nisam mogao da se odvojim od posla, ali upravo mi je rad pružao osećaj da sve imam pod kontrolom. Mnogo sam toga izgubio zarad uspeha i slave, ali put ispravljanja grešaka koje je moj otac počinio je i dalje predugačak.

"Tata, mogu li nešto da te pitam?" -Vilijam mi je prišao i vratio mi telefon.

"Naravno."

"Zašto ti mami nikada ne donosiš cveće, a onaj drugi čovek to radi?"

Zbunjeno sam pogledao u njega ne znajući kako da odgovorim na ovo pitanje, a da to bude odgovor koji će on razumeti. Raspitao sam se o onom policajcu koji sve više vremena provodi pored Lorene i on je imao prosto besprekoran dosije. Prezirao sam način na koji je držao Lorenu oko struka i način na koji je besramno skidao pogledom, ali ona je nastavila dalje i ja nisam imao pravo da se mešam u njen izbor muškarca.

“Da li je on bio loš prema tebi?” -Morao sam prihvatiti bilo kog muškarca koga Lorena izabere, ali neću tolerisati loše ponašanje prema svom detetu.

“Nije, čak mi je poklonio i igračku, a mama je bila srećna sa njim.”

Zevs je došao do nas i spustio lopticu ispred nas, a Vilijam je na moju veliku sreću zaboravio na razgovor koji smo vodili i počeo da se igra sa psom. Nešto u meni mi nije davalo mira nakon onog pitanja, a ja nisam znao kako to da promenim. Moj život se sastojao od neprestalnog rada i putovanja zbog istog, a onda se ona pojavila i pomutila mi razum. Bio sam dobro dok je ona bila negde daleko od mene, ali sada je sve bilo drugačije.