LORENA

Svratila sam u piceriju na putu do kuće i kupila jednu veliku picu da se počastim, jer mi je danas sve dozvoljeno. Dok sam bila sa Nejtanom bila sam devojka koja nikada nije vodila računa o ishrani, ali sam ipak imala tu sreću da sam po prirodi vitka i visoka tako da se to nikada nije primećivalo; a jedna od prvih promena koju sam uvela nakon njega bili su odlazak u teretanu i ishrana koja mi je pomogla da dođem do tela o kome sam oduvek maštala.

Neću lagati i reći da je bilo jednostavno, ali vremenom sam naučila da kroz sport izbacim sve frustracije iz sebe, kojih je u početku bilo previše. Teretana i treninzi bili su način na koji sam sebe kažnjavala zbog svoje lakovernosti. Ceo moj svet se srušio i morala sam započeti novi život, a to sam započela uvođenjem malih, ali bitnih, obaveza i promena koje su mi skretale misli sa problema i omogućile da postanem najbolja moguća verzija sebe.

Ušla sam u stan pokušavajući da budem što tiša, ali me već na vratima dočekao jedini pripadnik suprotnog pola kome je za rukom polazilo da me vrti oko malog prsta i kome sam to rado dozvoljavala. Nakon Nejtana on je bio jedini kome sam dopustila da uđe u moj život i osvoji moje srce.

"Mama, nedostajala si mi!"-Moj hiperaktivni sin je dotrčao do mene i zagrlio me.

Čvrsto mu uzvratim zagrljaj slobodnom rukom pokušavajući da ne ispustim kutiju sa hranom. On je odavno trebao da bude u krevetu kao i ostali njegovi vršnjaci, ali ja sam se navikla na to da ovo dete noću ima najviše energije.

"Gospođice, ja se Vama zaista izvinjavam, nije želeo da zaspi dok ga Vi ne ušuškate u krevet..." -Njegova nova dadilja je odmah počela sa pravdanjem i izmamila mi osmeh.

"U redu je Leno, slobodna si da ideš."

Vilijamova stara dadilja je dala otkaz jer je ostala u drugom stanju te sam bila primorana da joj nađem zamenu. Lena je simpatična mlada devojka kojoj je bio neophodan posao i ja sam joj ga pružila bez obzira na njeno neiskustvo, do sada me nije izneverila i nadam se da će tako i ostati. Donekle sam u njoj videla sebe i želela sam da joj pomognem da se izbori sa svojim problemima, jer znam koliko sam ja nekada žudela za time.

"Još jednom izvinite..."

"Sve je u redu." -Iskreno sam joj rekla, jer i sama znam koliko nemoguć moj sin može biti.

Mene je u Monaku pratio stav hladne i nemilosrdne osobe zbog načina na koji vodim korporaciju, ali ispred ovog troipogodišnjeg dečaka ja sam samo majka koja bi život dala za sopstveno dete. Mrzela sam njegovog oca celim svojim bićem, ali prema ovom nestašnom dečaku osećala sam iskrenu ljubav koju sam spoznala prvog dana kada sam ga primila u naručje.

Nikada nisam planirala da završim kao žena koja će vanbračno roditi dete jer sam odgajana u patrijarhalnoj porodici u kojoj je na to bilo zabranjeno i pomisliti, ali život je za mene ipak imao drugačije planove. Nisam postala verna supruga i lutka za javnost, ali definitivno jesam žena kojoj se mnogi dive. Porodična kompanija nikada neće pripasti mom mužu, ali ja ću se svim snagama boriti da Nejtanu pružim delić pakla koji mi je priredio.

"Mogu li i ja da jedem picu?" -Pogledao me tim njegovim smaragdnim krupnim očima koje je nasledio od oca i ja ga jednostavno nisam mogla odbiti.

"Samo ukoliko mi obećaš da ćeš posle toga otići na spavanje."

"Obećavam." - Ispružio je mali prst koji sam prihvatila.

"Znaš da si odavno trebao biti u krevetu?" -Upitala sam ga.

"Znam mama, izvini." -Namrštio se i podsetio me na njegovog oca.

"Mada zaista ne znam zašto se ljutiš jer sam ja posebno dete."

"Po čemu si ti tako poseban?" -Izmamio mi je iskreni osmeh.

"Ja sam tvoj sin, a samim tim što je moja mama najbolja, znači da sam i ja." -Ponosno je izjavio.

"Idi da opereš ruke dok ja postavim sto." -Nastavila sam da se smejem njegovoj prethodnoj izjavi; on će definitivno biti veliki laskavac koji će mi u budućnosti stvarati mnoge glavobolje.

Gledam ga kako trči ka kupatilu i smeškam se, jer sam odavno odustala od toga da ga prekorevam. Čujem kako njegove male nožice udaraju o parket i poprimam osmeh koji je poznat svakoj majci dok sa ponosom gleda svoje dete.

Kada sam saznala da sam trudna bila sam prestravljena, koliko od osude sopstvene porodice toliko i od uloge majke koja mi je predstojala. Bila sam mlada i naivna, verovala sam u srećnu budućnost pored svog verenika i maksimalno sam mu se prepustila; ali on me uništio i ostavio me sa poklonom koji me naterao da krenem dalje.

Vremenom je sve došlo na svoje mesto, ja sam se u toku prve dve godine maksimalno povukla iz javnosti i posvetila Vilijamu; uz to polako učeći sve što me moj otac mogao naučiti. Uspostavila sam veze sa mnogim uticajnim ljudima što me je kasnije i samu dovelo do vrha, a u svemu tome sam Vilijama krila daleko od svih.

Moj sin za medije i javnost nije postojao, jer njima ne bi bilo potrebno mnogo da prošire vesti koje bi na kraju stigle i do Nejtana, a taj čovek nije zasluživao da ikada upozna moje dete. Na dan njegovog rođenja sam se zaklela da ću ga štititi, a to je značilo i da ću ga držati podalje od njegovog nemarnog oca.

Primetim kako mi telefon vibrira i odmah ga uzmem, a zatim ugledam poruku sa nepoznatog broja u kojoj me neko poziva u hotel Sunrise. Kroz misli mi odmah prođe moja prošlonedeljna avantura i odlučim da ignorišem ponudu. Ja sam žena koja voli telesno zadovoljstvo i definitivno nisam jedna od onih koja je muškarce u potpunosti izbacila iz svog života, ali posle onakvog kraja sa Nejtanom odlučila sam da je najbolje da ostanem sama. Povremeno odlazim u klubove i tamo pronalazim partnere, nikada ne postavljam lična pitanja i ne zbližavam se; jer na kraju dana ja se uvek vraćam svojoj kući gde me očekuje.

Telefon je nastavio da vibrira, ali sam ga ja samo spustila na šank i otišla da pronađem tanjire za ovu kasnu večeru. Postavila sam trpezarijski sto i zaustavila se ispred velikog staklenog zida koji mi je i posve sveg ovog vremena i dalje bio najdraži,jer je pružao pogled koji jednostavno oduzima dah. Oduvek sam maštala o domu u blizini plaže, a pogled na Sredozemno more obasjano mesečinom je uvek činio da makar na kratko zaboravim na sve svoje probleme i jednostavno se prepustim uživanju u trenutku.

"Mama, telefon ti ponovo zvoni."-Okrenem se i ugledam sina kako se penje na barsku stolicu pokušavajući da ga dohvati, a odmah zatim potrčim ka njemu jer se prisetim njegovog prethodnog pada sa iste.

"Vilijame, zar mi nisi obećao da se nećeš približavati tim stolicama?"- Prekorno ga pogledam i uzmem ga u naručje.

Znam da je samo radoznao, ali plašim se da se ponovo ne povredi. To dete je toliko hiperaktivno da je dovoljno da ga samo na pet minuta ostavim samog i da se vratim u potpuni haos.

"Ali mama samo sam želeo da ti pomognem..." -Trepnuo je svojim smaragdnim očima i to je bilo dovoljno da mu sve oprostim.

Trudila sam se da budem stroga i autoritativna majka, ali prava istina je da ja ovom četvorogodišnjem dečaku nisam znala reći ne. Poljubila sam ga u njegove bucmaste obraščiće i čvrsto ga zagrlila, a zatim sam ga ponela ka trpezarijskom stolu.

"Zar nećeš da se javiš?"-Vilijam me zainteresovano pogledao.

"Hoću."- Osmehnula sam mu se i otišla po telefon, jer nisam želela da me obasipa pitanjima zbog ovoga; a sem toga zvuk telefona je već počeo da me iritira.

Uzmem telefon spremna da jednom za svagda raščistim sa mojojm prošlonedeljnom zabavom, ali na moje veliko iznenađenje na ekranu ugledam ime jednog od mojih zaposlenih.

"Antone, zar ti nisam rekla da ćemo razgovarati ujutru?" -Zaista se pitam gde sam uspela da nađem ovako nesposobne zaposlene koji slobodno vreme ne znaju da poštuju.

"Gospođice, Nejtan Dejvis želi sastanak sa Vama i poručio je da ne prihvata odbijanje. Iskreno mi je žao što Vas uznemiravam ovako kasno, ali on i njegov predstavnik ne žele da čekaju..."

"To me ne interesuje, poruči mu da je moj raspored popunjen u naredne dve nedelje."

"Ali..."

"Antone, uradi ono što sam ti rekla i ne postavljaj bespotrebna pitanja."-Bila sam kratka, a zatim sam prekinula poziv.

Zadovoljno sam se osmehnula, jer mog nesuđenog muža niko ne poznaje bolje od mene. On je jednostavno jedan od onih muškaraca koji neće dozvoliti da žena bude uticajnija od njega, ali ja planiram da mu nadoknadim za sav bol koji mi je naneo. U jednom potezu ću uništiti njega i izgraditi profit za svoju firmu, zar bih mogla išta više od toga da poželim?

"Mama, mogu li večeras da spavam sa tobom?" -Vilijam je prekinuo moje razmišljanje.

"Vilijame, dogovorili smo se da ćeš spavati u svojoj sobi... Kada si uspeo da se tako isprljaš?"

Pogledam u sina koji je čitav umazan kečapom zajedno sa trpezarijskim stolom i zapitam se kako je u ovako kratkom vremenskom intervalu uspeo sve da isprlja, duboko udahnem pre nego što se uputim po kuhinjske ubruse. Zaista se divim ženama koje imaju više dece, jer ja sa jednim ne mogu da održim kuću čistom; na moj perfekcionizam vezan za kristalno čist dom sam od trenutka njegovog prvog koraka mogla samo da zaboravim.

"Ali mama, još samo večeras..." -Obratio mi se umiljatim glasom na ruskom, jer je znao na šta sam slaba.

"U redu, ali od sutra se seliš u svoju sobu." -Popustila sam i nasmejala se brišući njegove ruke.

Znam da ću zvučati kao i svaka majka, ali iskreno se pitam kako je mogao biti tako savršeno dete. Istina je da mi je promenio život iz korena i da sam od trenutka njegovog rođenja posvetila život njegovoj sreći, ali čak i pored svih obaveza i odgovorosti ne bih ništa menjala.

_____________________