LORENA

Zamolim sekretaricu da mi poruči još jednu kafu, jer sam danas pospanija nego inače. Više od ičega volim dugo da spavam, ali sa mojim novim poslom i šest sati sna je premija. Uzimam tablet sa stola i prelazim preko današnjeg rasporeda, uviđajući da nemam nikakvu šansu da se pre večeri vratim u stan.

Za dvadeset minuta imam prvi sastanak sa upravnim odborom u vezi sa kupljenim zemljištem, zatim sastanak sa poslovnim partnerima iz Emirata, a odmah nakon toga me očekuje dugo izbegavani razgovor sa Aleksijom Petrovnom kojoj moj otac verujem da plaća pozamašnu sumu novca da se pozabavi mojim odnosima sa javnošću.

Iskreno mi nije jasno zašto mu je toliko bitno da me javnost i mediji vole, jer ja od njih ne zavisim ni najmanje, a ni on im nije bio nikada najdraži tajkun. Svojim uticajem i sredstvima kontrolišem novinare i pažljivo pratim šta objavljuju o mojoj porodici i meni, a oni me zbog toga ni malo ne vole; ali dokle god mi to omogućava da sinu pružim normalno detinjstvo ne bunim se ni najmanje.

"Gospođice, Vaša kafa." -Moja sekretarica je ušla uz blago kucanje.

"Hvala ti, slobodna si." -Blago joj se osmehnem, a nakon toga se posvetim izveštaju o prošlomesečnoj potrošnji.

Ulazim u salu za sastanke tačno na vreme i privučem poglede svih prisutnih, koji odmah ustaju da me pozdrave. Bez odugovlačenja im kažem da odmah počnemo, jer planiram da danas nekako i doručkujem između sastanaka. Dok slušam koliko je ovo rizičan potez za moju kompaniju neko upada u salu i privlači moju pažnju.

Moj pogled se susretne sa smaragdnozelenim očima koje poseduje i moj sin, a jeza prođe duž cele moje kičme dok gledam iznervirani izraz lica muškarca čiji sam se život zaklela da ću uništiti. Strelja me pogledom ne obraćajući pažnju na ostale i približava mi se dugim koracima.

Ustanem iz fotelje i namestim haljinu ne skrećući pogled sa njegovih očiju, a on se zaustavlja ispred mene.

"Šta je lepotice, zar si zaista mislila da ćeš uspeti da izbegneš sastanak sa mnom?" -Podrugljivo mi se odrati nadimkom koji mi je sam dao.

"Izvinite gospođice, pozvala sam obezbeđenje..."-Moja sekretarica ulazi za njim, praćena ljudima iz obezbeđenja.

"U redu je Ana, sve je pod kontrolom, ja ću ovo rešiti."

"Sastanak ćemo nastaviti sutra ujutru, svi ste slobodni." -Okrenem se ka zainteresovanim zaposlenima koje novonastala situacija vidno zabavlja, a oni nas ubrzo ostave same.

"Izgleda da ti ne znaš šta znači odbijanje, ali gospodine Dejvis nisam ni najmanje zainteresovana za ponude tvoje kompanije, zemljište je moje." -Prostrelim ga pogledom i gledam iznenađenje na njegovom licu, jer nije navikao da mu se ovako obraćam.

"Vidim da pokušavaš da odglumiš neku biznismenku, ali dajem ti šansu da se povučeš pre nego što bude prekasno."

"Nejtane, zaista ne znam zašto ovo shvataš toliko ličnim, ovo je jednostavno sukob interesa između tvoje i moje kompanije." -Rešim da ga dodatno iznerviram, jer oboje znamo da ovo itekako jeste lično.

"Lorena, potpisaćeš papire za prenos vlasništva na moju korporaciju ili..."

"Ili šta, Nejtane?"-Nasmejala sam se pre nego što sam nastavila.

"Zaista ne znam zašto uopšte misliš da me možeš zastrašiti, zemljište je moje i tako će i ostati sve dok se ja pitam. Dakle dragi, samo si za džabe dolazio."-Uhvatila sam ga za kravatu i prkosno mu se nasmejala.

"Vidim da ću povodom ovog pitanja ipak morati da kontaktiram Alekseja." -Njegova staloženost je uveliko nestala; vilica mu je bila stegnuta, a usne čvrsto spojene, što je značilo da sam uspela u svojoj nameri.

"Slobodno i pozdravi mog oca za mene, a sada me izvini jer imam previše obaveza da bih svoje dragoceno vreme gubila na tebe." -Pustila sam kravatu i prošla pored njega, a zatim sam se uputila ka vratima.

"I da ne zaboravim, ovo si sada upao u moju firmu i bila sam tolerantna, ali bojim se da sledeći put neću biti ovako gostoprimljiva. Verujem da tvoje izbacivanje iz moje kompanije bila glavna vest u svim tabloidima."

"Da li ti to meni pretiš?!" -Zagrmeo je na mene.

"Svati kako želiš, ja sam svoje rekla."

Pre nego što sam izašla dobro sam ga pogledala, jer koliko god ga prezirala u njemu sam videla stariju verziju svog sina. Skoro da se uopšte nije promeni tokom ovih godina, idalje je imao taj autoritativni stav, odbojnu samouverenost i sve na njemu je odisalo luksuzom. Njegove smaragdnozelene oči su bile možda čak i zanosnije nego ranije, a kroz belu košulju i crni sako sam nazirala izdefinisane stomačne mišiće. Htela sam da slažem sebe da nije privlačan,ali on je i dalje izgledao prokleto savršeno. Iz meni nepoznatog razloga moje srce je ubrzano kucalo, a to nije bilo ni malo dobro i ja sam na sve načine pokušavala da ga izbacim iz misli.

Povredio me je i to je neosporivo, ali neki tihi glasić u meni me ipak podsećao na sve lepe trenutke koje sam provela pored njega. Samo na trenutak osetim grižu savest zbog toga što želim da ga sabotiram, ali odmah se strogo prekorim zbog toga. Moja dobrota i lakovernost su me i previše koštali u životu.

"Jako mi je žao zbog onoga..." -Nisam ni primetila kada sam stigla do svoje kancelarije, ali me glas moje asistentkinje vratio iz misli.

"U redu je Ana, znam da nisi ti kriva, biću unutra i raditi preostalu papirologiju." -Blago joj se osmehnem i zalupim vrata mnogo jače nego što je za time bilo potrebe.

Nisam mogla da verujem kako je njegova drskost uspela da me za ovako kratko vreme izbaci iz takta. Jeza je proška kroz moje telo od same pomisli na njegov prodorni pogled kojim me je streljao, jer i dalje nisam mogla da verujem koliko je on odličan glumac. Verovala sam da sam intiligenta i obazriva osoba koju niko nije mogao prevariti, a onda sam se zaljubila u manipulatora i prevaranta poverovavši u ljubav.

Nervozno sam koračala po prostoriji pokušavajući da se smirim i vratim poslu, ali mi to nije polazilo za rukom. Slučajno sam pogledala na sat i shvatila da sam kasnila na sastanak sa poslovnim partnerima, a ja sam neko ko nikada ne kasni.

Istrčala sam iz kancelarije dobacivši Ani u prolazu da pozove vozača, a ona me obavestila da me on već očekuje na parkingu i da me jedan od advokata čeka ispred hotela. Kratko sam joj se zahvalila, a ona mi se blago osmehnula i pružila mi fasciklu sa ugovorom koji treba da potpišu. Zaista ne znam šta bih radila bez nje, jer je jako teško pronaći osobu koja je u mogućnosti da isprati moj tempo rada i koja se ne buni na prekovremeni rad.

"Gospođice Lorena, sve je spremno." -Jedan od članova obezbeđenja me čekao pored otvorenih vrata automobila.

"U redu, budite u autu iza nas i tokom sastanka se trudite da budete neupadljivi."-Kratko mu objasnim, a zatim se smestim na zadnje sedište.

"Kako god želite."

Nikada nisam volela činjenicu da uz sebe uvek moram imati obezbeđenje, ali njihova primarna uloga je bila da novinare drže podalje od mene. Odrasla sam okružena ljudima kojima je moja sigurnost na prvom mestu, ali nikada se u potpunosti nisam navikla na njih.

Kažem vozaču da krene i posvetim svoju pažnju ugovoru ispred sebe, jer želim još jednom da se uverim da je sve u redu i da mi ništa nije promaklo. Stigli smo taman na vreme kada sam završila sa dokumentima i odmah sam krenula ka advokatu koji me čekao.

"Dobar dan gospođice." -Pozdravio me sa osmehom.

"Dobar dan, idemo."

Ušli smo u hotel uputivši se ka delu u kome se nalazi restoran, a tamo nas je dočekala ljubazna radnica koja nas je odvela do stola za kojim su sedeli moji novi potencijalni partneri. Zavodljivo sam se osmehnula mladim tamnoputim muškarcima i izvinila im se što kasnimo, a oni su rado prihvatili moje izvinjenje pogledom prelazeći preko mog tela.

Nekada bih se postidela kada bi me muškarci pogledali na ovakav način, ali sada sam svesna da su svi muškarci slabi na žene koje brinu o svom izgledu. Moj svetli ten i plava kosa nikoga nisu ostavljali ravnodušnim i koristila sam šarm da pridobijem poslovne partnere, ali privatno i poslovno nikada nisam mešala. Namestila sam svoju haljinu i smestila se na stolicu pored svog advokata, a zatim je sastanak mogao da počne.

Nakon oko tri sata pregovaranja bila sam prezadovoljna ishodom i sve što sam želela bilo je da odem do stana i poigram se sa sinom, ali to nisam mogla učiniti jer me očekivalo brdo papirologije i sastanak sa onom agentkinjom za odnose sa javnošću. U putu do firme pozvala sam Lenu i zamolila je da mi da Vilijama na telefon, a njegov veseli glasić mi je odmah popravio raspoloženje.

"Mama, hoćemo li i večeras večerati zajedno?" -Radosno me upitao, a ja sam osetila nalet krivice jer ovoliko radim.

"Vilijame, večeraj ti bez mene sa Lenom, a neki drugi dan ćemo zajedno ići na picu. Važi?"

"Ti to uvek kažeš, ali voleo bih da to bude večeras, nedostaješ mi." -Glas mu je postao tužan.

"Videću šta mogu da učinim." -Uzdahnula sam, nisam mogla da ga odbijem iako je ovo značilo da se opet neću naspavati, jer ću morati ranije da ustanem da nadoknadim vreme. Uspešno voditi korporaciju je nezahvalan posao, jer praktično da i ne stižem da vidim sopstveno dete tokom dana; ali ja drugu opciju nemam i morala sam se prilagoditi ovakvom životu.

"Jupi! Volim te mama."-Glasno je viknuo i time mi izmamio osmeh.

"Volim i ja tebe, možeš li sada da mi daš Lenu na telefon?"

"Naravno!" -Njegova sreća je jednostavnno bila zarazna.

Obavestim Lenu da će večeras imati slobodno veče i ona mi se na tome iskreno zahvali, a zatim na kratko popričam sa njom o mom sinu.

Vozač je zaustavio auto i jedan od zaposlenih mi je odmah otvorio vrata, a ja sam mu se zahvalila i izašla, prekinuvši razgovor sa Lenom. Ušla sam u firmu i uputila se ka kancelariji gde me Ana čekala ženom u srednjim tridesetim godinama koja je odisala samopouzdanjem.

"Ja sam Aleksija Petrova." -Pružila mi je ruku i odmereno mi se osmehnula.

"Lorena Romanova, ali pretpostavljam da to već znate." -Profesionalno sam joj uzvratila, potajno se nadajući da će odbiti da radi sa mnom.

"Želela bih da odmah pređemo na posao, obe znamo koliko je vreme dragoceno."

"Naravno." -Uvedem je u kancelariju i zamolim Anu da nikoga ne pušta unutra.

"Želite li nešto da popijete?" -Ljubazno je ponudim.

"Ne hvala." -Kratko je odbila otvorivši veliku fasciklu koju je držala u rukama i počela da ređa stare člankove iz novina po mom radnom stolu, a zatim mi je pružila neke papire.

"Šta je ovo?" -Iznenađeno sam je pogledala.

"To je analiza svih izjava koje ste dali za medije u prethodne četiri godine i stava javnosi o Vama, iskreno niste previše cenjeni među ljudima zbog svog hladnog stava, a to itekako može da se odrazi na Vaš posao u budućnosti."

"Aleksija, želim da shvatite da ja nisam neko koga objave medija dotiču, dokle god u njima nema podataka iz mog privatnog života koji ne ugrožavaju privatnost mene i moje porodice nisam zainteresovana za to."

"Lorena, Vi ste mlada žena na početku svoje karijere, potencijalni partneri se obično preko medija i interneta raspituju o Vama pre sklapanja posla sa Vama, a što je bolja Vaša slika u javnosti to će više ljudi želeti da sarađuje sa Vama."

"Spremna sam da poslušam predloge, ali ne obećavam da ću ih prihvatiti."

"Javnost voli da vidi uspešnu ženu i majku koja je slična njima, dajte izjavu za neki porodični magazin i dozvolite da se objavi par Vaših slika sa sinom, tako biste dobili mnogobrojnu podršku žena. Da ne napominjem koliko su svi slabi na samohrane majke."

"Aleksija, milsila sam da ste razgovarali sa mojim ocem, ali vidim da ću morati da Vam ponovim to da ja svoje dete držim podalje od javnosti, jer želim da moj sin ima obično detinjstvo kao i sva deca. Ne dozvoljavam da se on eksponira i definitivno ga neću koristiti kao sredstvo za pridobijanje publike, Vaš posao je da se pobrinete za moj uled bez uplitanja Vilijama, još uvek nije kasno da odustanete."

Mrzela sam poznate majke koje su preko dece pokušavale da osvoje javnost, a kasnije bi se žalite kako im deca zbog njihove slave i popularnosti nemaju normalno detinjstvo. Vilijam već dovoljno pati što ne mogu provoditi sa njim onoliko vremena koliko bi on to želeo, samo bih još trebala da ga teram da se smeje ispred mnogobrojnih bliceva i lešinara koji bi sve dali za dobru priču.

"Ja sam Vam samo iznela ono što bi bilo najbolje, ali moraću da poštujem Vašu odluku iako se ne slažem sa njom."

Naredna dva časa sam slušala njeno izlaganje o značaju pozitivne slike u medijima i iskreno sam se nadala da će nas neko prekinuti i da ću mu biti potrebna, ali to se na moju veliku žalost nije desilo. Odavno bih je polala nazad u Rusiju, ali obećala sam ocu da ću se potruditi zarad napretka naše korporacije i planiram da održim to obećanje koliko god mi se to trenutno činilo nemogućim.

Odmah nakon sastanka sam izašla iz kancelarije i žurno koračajući ka autu, jer je Aleksija svoj posao shvatala toliko ozbiljno da jednostavno nije prestajala sa izlaganjem njenih planova i iskreno mi nije ni malo drago što sam sebi natovarila dodatne obaveze.

Pozvala sam dostavu hrane i poručila picu koju moj sin najviše voli, a zatim sam obavestila Lenu da uskoro stižem. Znam da nije pohvalno što sinu već drugo veče za večeru dajem da jede brzu hranu, ali želim da mu se na neki način ovime iskupim za svoje odsustvo.

Čim se stvari stišaju sa projektom kojim planiram da uništim svog bivšeg verenika, planiram da zamolim oca da me zameni i uzmem dve nedelje odmora da odem sa sinom na neku luksuznu destinaciju, jer se iskreno ne sećam poslednjeg puta kada sam bila slobodna.

Parkiram auto i uputim se ka igralištu u sklopu zgrade gde ugledam Vilijama kako se smeje dok sa Lenom pravi kule od peska. Povremeno sam prebacivala sebi zbog toga što raste bez muške figure u svom životu, ali kada ga vidim ovakvog poverujem u to da je on ipak srećan i da sam uspela da mu pružim lepo detinjstvo.