LORENA

Gledam u glomaznu i raskošnu venčanicu dok ispijam još jednu čašu šampanjca, ona treba da predstavi uticajnost mog porekla. Sve je moralo biti savršeno jer će sve ovo biti propraćeno pod budnim okom poslovnih partnera i medija. Odavno sam trebala biti u krevetu, ali ja jednostavno nemam mira jer strahujem kao i svaka devojka koja će sledećeg dana poneti drugo prezime.

Plašila sam se onoga što me iščekuje jer sutra u ovo vreme ja više neću biti slobodna devojka već žena jednog od najuticajnijih muškaraca u SAD-u. Ja ću biti gospođa Dejvis i to me smrtno plaši, jer će to označiti kraj mog bezbrižnog detinjstva i mladosti. Imam dvadeset i tri godine, ali ja se još uvek osećam nespremnom na tako veliki korak kao što je brak.

Celog života sam bila obasipana najraznoraznijim poklonima i kao jedino dete uspešnog tajkuna imala sam detinjstvo i odrastanje za poželeti. Išla sam u najprestižnije škole i sama birala fakultet, jer će moj budući suprug svakako upravljati svim mojim nasledstvom. Ja sam neko ko je oduvek voleo književnost zbog svoje bujne mašte, a ona nije imala nikakve veze sa biznisom moga oca.

Udajem se za čoveka koga je izabrala moja porodica sa ciljem da našoj korpiraciji pridobijem moćne saveznike koji su nam oduvek bili suparnici. Oduvek sam imala jednu manu koju nisam mogla promeniti, a ona je bila to što sam žensko. Mom ocu je bio potreban muški naslednik i pošto mu ga moja majka nije obezbedila, breme ugovorenog braka i rađanja naslednika je spalo na mene.

Mnogi bi u mojoj situaciji prezirali svoje roditelje, ali ja to nisam mogla. Oduvek su mi pružali ljubav i podršku na neki njihov načim koji sam vremenom naučila da cenim. Morala sam biti realna i prihvatiti to da korporacija koju su gradili moji preci nije mogla pripasti strancu i da je moja obaveza da nastavim da je gradim. Neću se baviti tim poslom jer ja ne znam ništa o onome što ide uz korpoaciju, ali ću biti pored svog muža i biti mu podrška.

Prisetim se reči moje majke da ću vremenom naučiti da zavolim svog budućeg supruga kao što je i ona, ali prava istina je da ja njega već volim. Verovala sam da će ceo moj život biti jedna velika farsa i da ću zauvek biti pion u sudbini koja mi je predodređena, ali Nejtan me uverio u suprotno.

Moj verenik je bio neko ko se krio iza maske hladnog i nedostižnog muškarca koji ne veruje u ljubav, ali vremenom sam uspela da otopim taj led oko njegovog srca. Pred nama je još uvek dug put, ali verujem da ćemo se nekako snaći.

Poznajem ga od svoje petnaeste godine i svesna sam da smo odgajani na slične načine, ali ja ne želim da imam brak koji imaju moji roditelji. Neću dozvoliti da naša deca strahuju od ugovorenog braka, jer planiram da im dopustim da svoje životne saputnike pronađu sami. Planiram da dam sve od sebe da izbegnem greške svojih roditelja i pored svog budućeg supruga budem srećna. Moj najveći strah je bio da neću voleti osobu pored koje treba da se budim svakog jutra, ali pored Nejtana to se neće desiti.

Osmeh mi se pojavi na usnama čim se prisetim večeri od pre dve godine u kojoj sam nagovorila Nejtana da ranije odemo sa neke od dobrotvornih zabava i tek tada smo zapravo počeli da se upoznajemo. Među nama je vremenom buknula strast koju nisam mogla ni zamisliti, nas dvoje smo od dva potpuna stranca došli do toga da ne možemo da zamislimo dan jedno bez drugoga.

Vratim čašu na sto i slučajno zakačim ram sa fotografijom, ali ga uhvatim pre nego što se ošteti. Zagledam se u fotografiju na kojoj nasmejano gledam u Nejtana na plaži, dok on na licu ima nešto nalik na osmeh. Ova slika je nastala prošle godine tokom našeg zajedničkog letovanja, koje ćemo uskoro ponoviti sa razlikom što ćemo ovoga puta biti muž i žena.

Kada sa strane ostavim strah vezan za brak i obaveze koje idu uz njega, ja sam zaista srećna jer pored sebe imam zanosnog muškarca koji me voli i koji me svakodnevno obasipa pažnjom.

Čujem neku buku ispred vrata i to me iznenadi te odlučim da vidim o čemu se radi. Lupanje po vratima je pretilo da probudi sve članove moje dalje rodbine koji će sutra prisustvovati ceremoniji i ja sam želela to da izbegnem na svaki mogući način. Ja nikada nisam imala tu privilegiju da imam rodbinu koja zaista brine za mene, jer sve ono što su oni tražili bio je novac i prilika da informacije o mom privatnom životu prodaju medijima.

U par koraka dolazim do vrata i otključavam ih, a tamo ugledam Nejtana kako ljubi jednu devojku dok drugu još uvek drži oko struka. Kada me primeti odgurne me u stranu i uđe u sobu zajedno sa crnkom i plavušom, a onda glasno zalupi vrata iza nas.

Gledam svog verenika kako besramno ljubi onu devojku i nadam se da je sve ovo jedan veliki košmar iz koga ću se uskoro probuditi, ali to se ipak nije desilo. Nemo sam posmatrala kako sa jedne devojke prelazi na drugu, nakon čega mi se jednostavno nasmejao u lice.

Ceo svet sreće koji sam mislila da ću imati upravo se raspadao pred mojim očima, a muškarac koji je posedovao moje srce upravo ga je iskidao na najsitnije delove. Osećala sam suze kako mi naviru na oči dok su se u meni mešala osećanja povređenosti i besa. Spustila sam pogled pokušavajući da sakrijem bol koji sam osećala, jer nisam ni pomislila da bi on mogao učiniti ovako nešto.

"Šta je lepotice, nisi valjda mislila da ćeš mi biti jedina?" -Prišao mi je i kažiprstom nežno podigao moju glavu terajući me da ga pogledam. Gledala sam u te smaragdne oči i pitala se šta sam to pogrešila da zaslužim ovakav život, a suze su jednostavno potekle niz moje lice.

"Ti ćeš mi biti samo žena za javnost i ona koju ću prikazivati pred svetom, ali moju će postelju grejati devojke kao što su one. Mislim da je bilo i vreme da ti srušim tu iluziju o srećnom braku koju si sama stvorila, jer ti ćeš biti tu samo da budeš inkobator za moju decu. Ženim te samo iz razloga jer je to ono što je u interesu moje korporacije, nemoj to nikada zaboraviš."

"Mrzim te!" -Vrisnula sam na njega i pokušala da ga ošamarim, ali on je vešto uhvatio moju ruku stežući je oko zgloba.

"Polako ženice, ne zaboravi da sam ja glava porodice i onaj čije ćeš prezime poneti sutra."

"Zapamtićeš ti mene, Nejtane Dejvise! Zapamti ovaj dan, jer ću ti se odužiti za ovo." -Istrgla sam se iz njegovog stiska.

"Lorena, ti ćeš biti moja, ali ja nikada neću biti tvoj." -Ponovo mi se podsmehnuo, ponašajući se kao da sam ja samo jedan od trofeja koje poseduje.

"Neću Nejtane, jer se ja za bezdušnog kretena nikada neću udati." -Glas mi je postao toliko hladan da sam i samu sebe iznenadila.

"Vidimo se pred oltarom." -Namigne mi, ali ga ja ošinem pogledom pre nego što potrčim ka vratima.

Odgurnem one devojke u prolazu dok trčim brzo koliko me noge nose. Molim se u sebi da ne krene za mnom, jer ponovo osetim vlažnost suza na svojim obrazima. Zaustavim se tek kada izađem iz hotela, a nakon toga zaustavim prvi taksi i uđem u njega.

Zašto se ovo moralo baš meni dogoditi? U jednom trenutku imala sam sve, a već u sledećem ništa. Ja sam žena koja je odgajana da se uvek povinuje željama svog muža, ali ovoga puta to neće biti slučaj. Neka idu dođavola i korporacija i želje moje porodice, ali ja se za njega ni mrtva neću udati. Sve bih istrpela, ali onakvo poniženje ne.

"Kuda gospođice?" -Taksista me pita, a ja tek onda shvatim da ja zapravo i ne znam gde idem.

Posle kraćeg razmišljanja kažem vozaču adresu stana u kome sam stanovala, jer su mi tamo svi dokumenti koji su mi potrebni za aerodrom; prethodno su mi trebali zbog medenog meseca, ali izgleda da ću ja ipak ići na drugu destinaciju.

______________________

Već neko vreme pišem ovu priču i rešila sam da konačno prolog podelim sa vama. Ovo će biti nešto novo od mene i iskreno se nadam da će vam se dopasti.