LORENA

Ako ste uspešno prevarili nekoga, ne mislite da je ta osoba glupa. Shvatite da vam je ta osoba samo verovala mnogo više nego što ste zaslužili.

"Želim to zemljište pre jutra." -Kažem jednom od svojih zaposlenih koji me prestrašeno gleda, jer zna da mi neće biti potrebno da dva puta razmislim pre nego što ga otpustim ako ne dobijem ono što želim.

"Gospođice, to zemljište je već zagovoreno..."

"Ne interesuje me, ili ću ga imati ili ćeš ti tražiti drugi posao." -Kratka sam.

"Ali cena je jednostavno previsoka... Ne bi smo smeli toliko da rizikujemo, ono je već zakupljeno i to bi se moglo loše odraziti na Vaš ugled..."

"Antone, nemoj da mi traćiš dragoceno vreme, nije tvoje da misliš već da radiš!" -Viknem na njega, jer me od jutros jednostavno svi nerviraju.

Ja jesam žena, ali sam takođe i vlasnica ove korporacije. Dosta mi je slušanja poslovnih saradnika koji misle da su pametniji od mene, samo iz razloga što pripadam slabijem polu. Mojim venama teče krv Romanovih i biću prva žena u porodici koja će sve izgraditi sopstvenim trudom.

On je bio dovoljno pametan da sakupi svoje papire i izađe iz moje kancelarije, a ja duboko udahnem da se smirim pre nego što pozovem svoju sekretaricu. Ne znam zašto su muškarci toliko umišljeni, ali ja ne planiram ni jednom da dopustim da se meša u moj posao.

"Gospođice Lorena, kako mogu da Vam pomognem?" -Ana mi se osmehne i ja joj uzvratim osmehom, jer je ona jedna od retkih koja zna da radi svoj posao.

"Očisti mi raspored za danas i potrudi se da odložiš sve sastanke za neki drugi dan."

"Razumem, da li želite da Vam nešto donesem?"

"Kafu sa mlekom bez šećera."

"U redu. Još nešto?"

"Ništa Ana, hvala ti."

"Uvek sam Vam na usluzi."

Jedna od najboljih odluka u mom životu bila je da zaposlim tek diplomiranu studentkinju koja je ujedno i samohrana majka. Ana već tri godine radi za mene i ni jednog jedinog trenutka me nije izneverila. Njen posao asistentkinje nije ni malo jednostavan jer obično mora da radi prekovremeno, ali je zbog toga odlično plaćam.

Danas moram da se posvetim planu koji ću nakon pet godina konačno sprovesti u delo i neću dozvoliti bilo kome da me omete u ostvarenju istog. Dovoljno sam ja živela u senci i izbegavala poslove vezane za Dejvisove, ali kako ljudi ono kažu: osveta se servira hladna. Pre pet godina bila sam devojka slomljenog srca i uništenog ponosa, ali vreme koje je usledilo me je očvrslo.

Diploma iz književnosti sada je samo krasila jedan od zidova u mom stanu, a ja sam postala sasvim druga osoba. Mnogi bi rekli da sam samo još jedna u nizu žena željna osvete i bili bi u pravu, ali ono što me odvaja od njih je to da ću ja svoje obećanje održati. Nejtan Dejvis će me zapamtiti i proklinjaće dan kada me je upoznao.

Ne verujem da bih se ikada oporavila da nisam sebi zadala cilj da uništim jednog od najuticajnijih ljudi u SAD-u. On je meni oduzeo dostojansto koje mi je bilo najvrednije, a sada ću ja njemu oduzeti nešto njegovo. Zemljište koje ću mu uzeti ispred njegovog samouverenog nosa biće mu samo poruka da sam se vratila i da sam spremna za njega.

Onoga dana se na veliko iznenađenje svih nisam pojavila na venčanju, jer u tom trenutku ništa me nije moglo naterati da se predomislim. Napravila sam najveći skandal te godine i morala sam da se povučem u Monako na par godina dok se cela situacija nije smirila, ali za to vreme vredno sam radila na tome da naučim sve o vođenju korporacije. Malo je reći da sam tada razočarala roditelje, ali jedna velika olakšica je ta što moj otac pripada muškarcima stare škole. Brak je za mog oca svetinja i jedinstvo sa jednom osobom do kraja života, zbog čega me na kraju ipak podržao.

Nisam mu pružila zeta kome se toliko nadao, ali dala sam i sebi i njemu obećanje da nikada više neću dozvoliti da budem nečija marioneta. Trenutno mi ni jedan muškarac nije mogao parirati u poslu, jer sam sve naučila od najboljeg, a to je moj otac. Naučila sam da budem hladna i staložena u svakoj situaciji kao Ruskinja koja i jesam. Kotrolišem sve oko sebe i to nije ni malo jednostavno, ali je neophodno.

Izujem svoje visoke crvene štikle i zabacim se u udobnu fotelju, a zatim otvorim fasciklu koju su mi nedavno doneli. Još jedna stvar koju sam naučila tokom ovih godina je da se borim prljavo, jer sam iz senke kupovala sve što je bilo potrebno mom bivšem vereniku.

Sada planiram da mu oduzmem zemljište koje se nalazi pored onog koje mu je neophodno za izgradnju hotela o kome se priča već dve godine. Moći će on samo da sanja o luksuznom hotelu sa sedam zvezdica i pogledom na more, jer će obala pripasti meni, a ja ću čisto iz zadovoljstva tu sagraditi jednu visoku stambenu zgradu. Imaće on hotel, ali sa pogledom na istaknuti naziv moje korporacije.

Prelistavam papire i pažljivo prelazim preko svih informacija jer ne želim da mi bilo šta promakne, perfekcionista sam i neko ko ne podnosi da gubi. Ana ulazi i pruža mi kafu, a ja joj se zahvalim i vratim se poslu.

Danas ću ponovo morati da ostanem do kasno i ni malo se ne radujem tome, ali to je ono što jednostavno moram uraditi. Primim poziv od oca i javim mu se, jer za njega moram biti dostupna dvadeset i četiri sata dnevno.

"Lorena, šaljem ti Aleksiju Petrovu i ovoga puta je moraš primiti. Ne želim izgovore, jer ti je neophodan agent za odnose sa javnošću."

"Oče, znaš da me nije briga šta drugi misle o meni dokle god sam uspešna u svom poslu."

Zaista ne znam zašto mi je potreban agent za odnose sa javnošću, kada sam ja ona koja kontroliše medije i pažljivo biram ono što se objavljuje o meni. Povremeno im dopustim da objave nešto o mom privatnom životu koliko da javnosti i poslovnim saradnicima ne bi bilo uočljivo da su mediji pod mojim uticajem.

"Nije te briga, jer si kao i ja, ali da bi pridobila pažnju i poslovne saradnike potrebno je da budeš popularna među narodom. Iako ne želiš to da prihvatiš, ne želiš da ljudi na pomen tvog imena pomisle na loše stvari koje si počinila u prošlosti. Naše akcije znatno gube na vrednosti jer ti ne želiš ni jedan intervju da daš."

"Ne smeta mi moja reputacija, ja nisam kriva za prošlost."

Zaista ne znam zašto su svi od mene napravili krivca zbog toga što nisam htela da se udam za nevernog kretena. Iz cele situacije ja sam izvukla deblji kraj, a on je od sebe napravio nevinašce koje je ostavljeno pred oltarom.

"Tebi ne smeta, ali meni smeta. Ćerka si mi i želim da ti pomognem koliko god mogu."

"U redu oče, prihvatiću pomoć te žene, ali ne verujem da će ona biti dovoljno dobra da ispravi taj skandal."

"Radila je za Aleksandra i uspela je da od njega napravi čoveka koga ljudi obožavaju u Rusiji. Ona je neko koga moraš imati pored sebe ukoliko želiš da napreduješ."

"Misliš na onog političara Dmitrova?"

Imala sam tu nesreću da radim sa tim čovekom, on je neverovatan političar, ali i veliki zavodnik koji je poznat po svom burnom ljubavnom životu. Podseća me na Nejtana i zbog toga ga ne gotivim, ali ukoliko je ta žena uspela od najomraženijeg neženje da napravi uglednu osobu spremna sam da joj pružim šansu.

"Da, uskoro će se kandidovati za premijera."

"Ta žena je onda zaista neprocenjiva."

"Rekao sam joj da si sutra u pet slobodna."

"U redu." -Uzela sam notes i zapisala vreme, jer sam sklona tome da od svih obaveza koje imam zaboravim pojedine sastanke.

"Tvoja majka i ja smo bili na večeri kod Smirovih, njihov sin je dobar mladić. Sigurno ga se sećaš, bili ste prijatelji u detinjstvu. Ruku na srce ćerko, ti ne postaješ mlađa i ne želim da pored sebe imaš nekoga ko će brinuti o tebi kada mene ne bude bilo."

"Oče, imaš dozvolu da se mešaš u moj posao, ali moj ljubavni život je samo moj. Jednom sam se opekla sa ugovorenim brakom i nikada više."

Kao što sam već rekla moj otac je stara škola i po njemu je nečuveno da žena ostane neudata, ali vremenom je shvatio da ja ne planiram više bilo kome da dopustim da me učini ranjivom. Muškarci su tu da mi pruže zadovoljstvo, ali ne i da me zadrže pored sebe. Ni za jednog se ne vezujem i ne maštam o srećnom braku sa čoporom dece, jer je taj brod za mene odavno otplovio.

"U redu Lorena, znaš da samo brinem za tebe."

"Pozdravi majku." -Kažem pre nego što prekinem poziv i vratim se poslu.

Tek oko osam uveče sam završila sa svom papirologijom koja me čekala na stolu i bila sam više nego spremna da se vratim udopnosti mog apartmana. Umorna sam i umirem od gladi jer sebi nisam dopustila ni jednu pauzu.

Ulazim u svoj auto i pre nego što ga pokrenem telefon mi zavibrira u torbi. Ostavim ključ jer nikada ne telefoniram dok vozim, to mi je još jedna od navika koju sam stekla uz oca.

"Nadam se da imaš dobre vesti Antone, jer nemam vremena da ispravljam još jedan tvoj neuspeh."

"Gospođice, dobili ste zemljište, ali po skupljoj ceni od one koju je nudio Dejvis Enterprajs. Nisam baš siguran koliko je ovo dobra ideja..."

"Odlično Antone, vidimo se sutra na poslu. Možda ti čak dam i povišicu za dobro odrađen posao." -Zadovoljno se nasmejem i prekinem poziv.

Večeras definitivno planiram da se počastim jednim plivanjem, jer želim da proslavim svoju prvu pobedu u nizu.

Nejtane Dejvise, spremi se za mene, jer kada ja završim sa tobom nećeš ni znati šta te je snašlo.

______________________

Poglavlja će za sada ići jednom nedeljno. :)