LORENA

Posle i više nego burnog dana provedenog pored Nejtana trebalo mi je nešto da mi skrene misli sa cele situacije tako da sam odlučila da odem u kompaniju i provedem dan radeći dok su Vilijama čuvali moji roditelji, ali celog dana sam bila rastrešela i izgubljena u svojim mislima. Samo sam želela da odem kući i provedem mirno popodne sama sa sinom, ali moja majka me je veselim glasom pre oko pola sata nazvala i saopštila mi da nam na večeru dolazi neka njena stara prijateljica koju nije videla više od dvadeset godina.

Premotavala sam provedeni dan iznova i iznova u svojoj glavi pokušavajući da shvatim šta bih trebala da uradim, ali nisam uspela ništa da smislim i posle svega sam bila još rastrzanija. Nisam znala da li bih trebala da se vratim u Monako ili bih jednostavno mogla da ostanem u Americi, čak mislim da mi je trenutno najprivlačnije izgledalo da ponovo pobegnem daleko od svih u Rusiju; ali to ovoga puta jednostavno ne bi rešilo ni jedan od mojih problema. Mene u Monaku niko nije čekao, niti bih kome nedostajala jer prijatelje nisam imala zbog svoje nepoverljivosti i kompanija bi nastavila da funkcioniše kao i do sada sa nekim koga bih postavila na moje radno mesto, a sa druge strane nisam želela da se preselim u SAD samo zato što je to Nejtanova želja.

U dva popodne sam shvatila da nema više poente da se trudim oko papirologije kada su mi misli na sasvim drugoj strani. Treći put sam čitala jedan te isti ugovor i nisam imala ideju šta je na njemu pisalo, tako da sam ga jednostavno vratila u fasciklu i pokupila svoje stvari. Trebalo mi je da zagrlim Vilijama, jer je on tokom godina postao moja mirna luka. Definitivo sam postala jedna od onih majki koja je neprestalno mogla pričati o tome koliko je njeno dete savršeno i nisam se stidela toga.

Uzela sam telefon da javim mojima da me sačekaju na ručku, a onda sam primetila poruku i propušten poziv od Nejtana. Želeo je da Vilijam i ja idemo sa njim na ručak, izgleda da je on zaista ozbiljno shvatio to da očekujem da bude prisutan u životu našeg deteta. On je definitivno bezdušni kreten prema ženama, ali sam stekla utisak da želi da uspe u tome da izgradi dobar odnos sa sinom. Kratko sam razmišljala šta da učinim, ali sam mu zatim poslala poruku da ćemo ručati kod mojih roditelja i da može da nam se pridruži ukoliko to želi.

Zaustavila sam auto na ulazu u dvorište da se javim obezbeđenju i primetila sam Nejtanov auto sa strane; duboko sam udahnula i rekla obezbeđenju da ga mogu pustiti, a zatim sam nastavila ka kući. Dok sam parkirala auto mogla sam videti Vilijama kako se igra sa vučjakom kojeg je dobio od oca, na kraju sam ipak popustila i dozvolila mu da zadrži to čupavo stvorenje. Ne mogu opisati krivicu koju sam osećala dok sam ga gledala kako plače zbog rasprave koju sam imala sa njegovim ocem i jednostavno sam se predomislila oko psa koga još uvek ne znam gde ću držati.

“Mama!” -Vilijam je dotrčao do mene čim me ugledao, a štene ga je pratilo. 

Nisam stigla ni da ga zagrlim kako treba, a on se već izvukao iz mog zagrljaja i otrčao do Nejtana koji ga je sa osmehom podigao i ja sam osetila nalet ljubomore dok sam gledala kako se Vilijam smeje sa njim. Razumela sam da je srećan jer je konačno upoznao oca, ali ovo je jednostavno bilo jače od mene. Nejtan je njegovo uobičajeno poslovno odelo, što znači da je došao pravo sa posla i izgledao je neuobičajeno srećno. 

“Kako si provela dan?” -Nejtan se okrenuo ka meni kada je spustio Vilijama i ja sam ga iznenađeno pogledala, ovo definitivno nije muškarac koga ja poznajem.

“Odlično, idemo da ručamo.” -Kratko sam odgovorila nastavljajući ka kući. 

“Lorena, pokušavam da započnem razgovor sa tobom. Želeo bih da budemo u dobrim odnosima zbog njega...”

“Ja sa tobom ne želim da budem ni u istoj prostoriji, ali to činim zbog deteta.” -Prostrelila sam ga pogledom, jer sam primetila kako me odmerava.

“Ne možeš se večno ponašati tako.”

“Nejtane, gadiš mi se i u pravu si da ne znam koliko ću još moći ovako. Svakog puta kada te pogledam vidim razvratnika i prevaranta koji me je nazvao inkubatorom. Ti i ja nikada nećemo moći da imamo isti odnos, uzmi ili ostavi.” 

 Pozdravila sam oca i majku, a zatim smo se smestili u trpezariju. Moji roditelji nisu bili oduševljeni njegovim prisustvom i napetost se mogla osetiti u vazduhu, ali svi smo na licima imali lažne osmehe zbog Vilijama koji je jednostavno bio premlad da shvati šta se oko njega događa. Moj sin nam je srećno prepričavao koliko je ono štene savršeno i to je jedino što je ručak učinilo podnošljivim. Nakon obroka Nejtan je izašao u dvorište da se igra sa Vilijamom, a ja sam se uputila u svoju sobu da se presvučem u neku udobniju odeću. 

Dok sam tražila trenerku neprestalno sam gledala ka prozoru, proveravajući Vilijama. Znala sam da ga Nejtan nikada ne bi povredio, ali ipak mu nisam u potpunosti verovala. Nadala sam se da će biti loš otac i da ću imati povod da ga oteram, ali on kao da je postao druga osoba; smejao se dok je igrao fudbal sa sinom i bio je iskreno srećan.

Moj život je ponovo postao haotičan i to se ovoga puta desilo samo mojom krivicom.

Jedva sam dočekala da Nejtan ode, ali kada se to dogodilo Vilijam je bio toliko umoran od sveg onog trčanja i igre da je zaspao čim sam ga okupala i smestila u krevet. Pažljivo sam se izvukla iz njegovog zagrljaja i krenula ka dnevnom boravku jer još uvek nisam razgovarala sa roditeljima o Nejtanu; videla sam da ne žele da me prisiljavaju na razgovor i na tome sam im bila zahvalna, ali oni su zasluživali objašnjenje. 

Moje emocije su bile izmešane, jer sam pre samo pet dana imala sve isplanirano za Vilijama i mene; ali sada sam u sve te planove morala uključiti i Nejtana. U narednom periodu me očekuju brojne odluke vezane za naše živote i to samo znači još više stresa za mene.

Čula sam glasove iz dnevne sobe i shvatila sam da sam u potpunosti zaboravila na to da ćemo večeras imati goste. Čula sam nepoznati ženski glas i pretpostavila sam da je to majčina prijateljica. 

“Dobro veče.” -Rekla sam sa osmehom kada sam ušla.

“Dobro veče, mila. Verovatno si me zaboravila, ja sam Tatjana. Poslednji put kada sam te videla kad si bila razigrana devojčica, a sada si prava lepotica.” -Žena mi se ljubazno obratila.

“Dobro veče.” -Čula sam muževni glas i ugledala sam crnokosog muškarca koga do ovog trenutka nisam ni primetila. Ustao je i popravio plavu košulju i ja sam zadivljeno pogledala u njega, verujem da je ovo najkrupniji i najviši muškarac koga sam srela u svom životu.

“Ja sam Rejan.” - Pružio mi je ruku koju sam ja izgubljeno prihvatila i dalje iznenađena njegovom pojavom, a on me zatim odmerio od glave do pete.

“Lorena.”

“Drago mi je što smo se upoznali, Lorena.” -Pustio je moju ruku i namignuo mi, a zatim se ponovo smestio na ugaonu garnituru.

“Zaista mi je žao što smo došli ovako kasno, jer je moj sin ponovo imao neka neodložna posla.” -Mogu se zakleti da ga je prostrelila pogledom.

“Nema veze Tatjana, bitno da ste došli.” -Majka se topila od ljubaznosti i odmah sam zaključila da je ona sve ovo isplanirala.

Smestila sam se pored Rejana, jer su sva ostala mesta bila zauzeta i slušala razgovor između Tatjane i moje majke. Ova žena je bila jedna od retkih iskreno ljubaznih i veselih osoba, jer je atmosfera sa njom bila zaista prijatna.

“Gde je Vilijam, mnogo toga sam čula o njemu od Lidije?” -Tatjana me pitala.

“Zaspao je, dobio je štene koje je toliko priželjkivao i ceo dan je proveo sa njim.” 

“Šteta zaista sam želela da ga upoznam, Lidija ti zaista ne znaš koliko si srećna što imaš unuče…” -Tatjana je tužno uzdahnula.

“Mama.” -Rejan je upozoravajuće pogledao majku.

“Tri sina imam i ni jedno unuče. Sva trojica su teški radoholičari koji će sami ostariti.” -Ignorisala je sina.

Nečiji telefon je prekinuo Tatjanin govor, a Rajan je u sledećem trenutku već bio na nogama i brzo je koračao ka vratima.

“Izvinite me, moram da se javim.” -Rekao je, a zatim je jednostavno izašao iz dnevne sobe.

“Ja se zaista izvinjavam, on se ponaša kao da će svet propasti ukoliko propusti jedan poziv.”

Bilo je nečega tajanstvenog i mračnog u njemu što ga je izdvajalo od ostalih muškaraca koje sam poznavala; odisao je samopouzdanjem i verujem da njegovo prisustvo ni jednu ženu ne bi ostavilo ravnodušnim. Toliko mi je trebalo nešto da skrenem misli sa Nejtana da sam čak počela da sanjarim o neočekivanom gostu, isključivši se iz razgovora koji su Tatjana i Lidija vodile. 

“Mama?” -Iz misli me je vratio Vilijamov glas i instinktivno sam se okrenula ka njemu, a imala sam šta i da vidim. Rajan je držao mog pospanog sina u naručju, a dok je to činio svi njegovi mišići su dodatno došli do izražaja.

“Pronašao sam ga kako luta po hodniku.” -Rejan je rekao spustivši Vilijama koji je odmah dotrčao do mene.

"Zašto ne spavaš?" -Nežno sam prošla rukom kroz njegovu kosu.

"Ne želim."

"Opet si loše sanjao?" -Uzdahnula sam, a on mi je u odgovoru samo klimnuo glavom. 

"Šta kažeš na to da te ja smestim u krevet?" -Pitala sam ga i on se odmah nasmejao, pružajući ruke ka meni.

Ne znam kada je ovako otežao, ali ja uskoro zaista neću moći više da ga nosim. Kao da je do juče bio moja ranjiva i nežna beba, a sada za nešto više od mesec dana puni četiri godine.

Kada sam ga ponovo ušuškala u krevet i poljubila za laku noć, on je čvrsto zaspao grleći jednu od plišanih igračaka koju mu je Nejtan poklonio. Vilijam ga je praktično obožavao, iako ga je poznavao svega dva dana; a ja se iskreno nadam da je on zaista odlučio da bude otac, jer se plašim da će ga povrediti.

Pažljivo sam zatvorila vrata njegove sobe i uputila se nazad ka dnevnom boravku, izgubljena u sopstvenim mislima. Sve što sam želela bilo je da nam se vrati naš monotoni život, daleko od komplikacija vezanih za Nejtana.

“Mogli bismo da odemo na kafu, ukoliko si za. Želeo bih da te upoznam, ali od moje majke ne može da se dođe do reči.” -Iz misli me vratio Rejan koji je bio naslonjen na stepenište.

“Zašto?” -Bila sam iznenađena ponudom.

“Zar nije očigledno? Dopadaš mi se.” -Usne su mu formirale blagi osmeh, a zatim mi je ponovo namignuo. Bilo je nešto u njegovom pogledu što mi jednostavno nije dozvoljavalo da ga odbijem. Dopadala mi se njegova odlučnost i direktan pristup, jer mi se činio kao muškarac koji tačno zna šta želi u životu.

“Direktan si.”

“Ne volim da gubim vreme na udvaranje, smatram to besmislenim u mojim godinama.”

“Video si me sa detetom i nisi izgubio interes, iskreno sam iznenađena.”

“Kao što vidiš nije me tako lako oterati.” -Glasno se nasmejao i ja sam primetila njegov savršeni osmeh. Ne sećam se da sam skoro videla ovako privlačnog i opuštenog muškarca, obično su umišljeni kreteni, a on je bio pravo iznenađenje.

“Čekaću tvoj poziv za tu kafu.” -Život mi je već bio i previše komplikovan, ali tom savršenom telu jednostavno nisam mogla reći ne. Krenula sam nazad u dnevni boravak, a krajičkom oka sam primetila zadovoljni osmeh na njegovom licu.

"Očekuj ga ubrzo." 

_________________________