NEJTAN

Nisam bio ni svestan da sam zaspao kada me je Rejmonov glas probudio, jer sve čega sam se se trenutno sećao bilo je uspavano lice moga sina. Pogledao sam oko sebe i video Vilijama kako i dalje bezbrižno spava.

"Nejtane, imamo problem." -U trenutku sam se rasanio na njegove reči. Nešto nije bilo u redu, Rejmon me nikada ne bi budio zbog sitnice.

"Kakav problem, Rejmone?"

"Možeš li da izađeš na trenutak?" -Očima mi je pokazao ka uspavanom Vilijamu i ja sam ga poslušao izašavši iz dnevne sobe.

"Jedan od naših automobila nedostaje…" -Započeo je, ali sam ga odmah prekinuo.

"Kako misliš da nam jedan auto nedostaje?!" -Zagrmeo sam na njega i misli su odmah počele da mi lete na sve strane.

"Gde su bili ljudi iz obezbeđenja?! Rejmome, jel ti to meni govoriš da mi je neko bio na imanju i da to niko nije primetio?!"

"Svi su na pozicijama, nisu nikoga videli. Ništa ne nedostaje i ništa nije oštećeno, alarm je još uvek uključen."

"A auto je pretpostavljam odleteo iz dvorišta?!"

"Ne znam Nejtane, poslao sam Hantera da ispita situaciju."

Trebalo mi je manje od trenutka da shvatim čije je ovo delo. Ljudi iz mog obezbeđenja su bili pouzdani, ali ipak bilo je i onih koji su pre mene bili odani mom ocu. Svi oni su mi se zakleli na vernost kada sam odlučio da preuzmem posao na sebe, ali postojala je mogućnost da je neko od njih ipak bio odan Tristanu.

"Rejmone, ostani pored Vilijama i ne mrdaj ni milimetar od njega!" -Potrčao sam ka Loreninoj sobi, nadajući se da je ona dobro i da je ovo lažna uzbuna.

"Lorena!"

Ušao sam unutra paleći svetla, ali krevet je bio prazan. Zavesa se vijorila otkrivajući širom otvoreni prozor. Skupio sam šaku u pesnicu i udario o zid. Zakasnio sam i nešto joj se sigurno dogodilo, jer Lorena nikada ne bi otišla bez Vilijama. Dođavola! 

"Rejmone, hoću sve zaposlene da vidim ispred kuće za manje od pet minuta!" -Zagrmeo sam toliko jako da su se i zidovi zatresli.

Neko je napravio veliki propust i za to će mi debelo platiti, žena mi je nestala iz kuće i to dok sam i sam bio prisutan u istoj. Ova kuća je trebala imati najbolje obezbeđenje. Ona je ovde trebala biti najsigurnija.

"Hoće li mi neko objasniti za šta vas plaćam? Gde mi je žena?!" -Besneo sam na radnike iz obezbeđenja, ali svi do jednog su ćutali.

"Dajem vam još jednu šansu da progovorite, nakon toga neću biti ovako ljubazan."

"Ko me je od vas izdao?!" -Dao sam im još jednu šansu da progovore, ali to se nije desilo.

"Kada otkrijem ko me je od vas izdao obećavam da će me ta osoba zapamtiti, jer ja ovo neću tolerisati."

"Hantere, preuzmi. Imaš moju dozvolu da uradiš šta god je potrebno da mi nađeš krivca za ovo." -Nisam imao vremena da gubim vreme sa njima. Bilo je vreme da naplatim neke usluge.

Poznavao sam svog oca i znao sam koliko daleko je spreman da ode i to je bilo ono što me brinula. Radije bih da je ponovo pucao u mene, jer tada bih znao šta me očekuje; a sada ne znam. Tristan je u meni oduvek video samo kao sredstvo za ispunjenje njegovih ciljeva. Nikada nisam brinuo za svoj život jer je ovo bila moja svakodnevnica, ali Lorena nije zaslužila da je uvučem u ovo zbog svoje sebičnosti. Mrzeo sam Tristana, ali sam uz njega naučio kako svet funkcioniše i vreme je da mu pokažem kako prolazi neko ko se usudi da krene na mene.

Uzeo sam telefon i počeo da pozivam ljude koji su mi mogli pomoći. Povući ću sve veze, potplatiti i uceniti koga god treba samo da je što pre pronađem. Mom sinu je potrebna majka, meni je potrebna Lorena.

Posle nebrojeno mnogo poziva, jedino što sam mogao da uradim je da čekam. Ugledao sam nepoznati broj na telefonu i odmah sam se javio sa nadom da su pronašli neki trag.

"Molim?"

"Zdravo, sine. Izgleda da ti je nešto nestalo, a ja mogu da ti pomognem da do toga dođeš."

"Tristane, gde je Lorena?!"

"Sa mnom je, obezbeđenje ti je užasno."

"Šta želiš?"

"Želim sve ono što si mi uzeo i želim da oslobodiš Kristijana. I sve ćeš mi to dati ukoliko želiš da ono tvoje kopile ponovo vidi majku." -Čuo sam njegov zadovoljni osmeh i to me dodatno izbacilo iz takta. Preko svega sam mogao preći, ali on ovo neće preživeti.

"Kunem ti se Tristane, ukoliko je samo dotakneš nećeš doživeti sutrašnji dan."

"Daj mi je na telefon."

"Samo ti spremi dokumentaciju, pobrini se da Kristijan bude slobodan i očekuj moj poziv." -Rekao je i prekinuo vezu.

Platiće mi za ovo, debelo će mi platiti jer ja više nisam izgubljeni klinac koji teži ka tome da ispuni svaku očevu naredbu.

Odmah pozovem Marka i naredim mu da locira telefon sa koga sam dobio poziv, a zatim pozovem osobu koja se penzionisala pre dve godine i odlučila da svoj prethodni život ostavi iza sebe. Potrebna mi je zaštita za sina, a taj čovek mi je oduvek bio odan. 

"Da?" -Odmah se javio.

"Rendale, žao mi je što te zovem, ali potrebna mi je usluga. Znam da si se povukao, ali u pitanju je porodica."

"Stižem za dva sata, neka me auto čeka na aerodromu."

"Hvala ti." -Bilo je sve što sam uspeo da kažem pre nego što se veza prekinula.

Povukao sam još par veza koje će mi omogućiti da Kristijana iskoristim kao mamac pre nego što ga vratim tamo gde mu je i mesto. Advokat će formulisati ugovore, ali oni neće moći biti iskorišćeni. Došlo je vreme da stavim tačku na Tristanovo ponašanje, jer postoje osobe za koje se moram boriti.

"Rejmone pripremi ljude, čim Rendal stigne i mi ćemo krenuti."

"Znaš da je Tristan neće pustiti tek tako, da li si spreman na ovo?"

"Previše sam bio tolerantan do sada, ovime je prevazišao sve granice."

…

Lorena

Lomim prste i molim se da mi je sin na sigurnom dok gledam šta se oko mene događa. Zatvorena sam u crnom džipu dok me Tristanovi ljudi posmatraju kao da bi svakog trenutka mogli da mi presude, a on sedi pored mene sa zadovoljnim osmehom na licu.

"Molim te pusti me da idem, tvoj unuk je sigurno uplašen jer me nema."

"Tek kada dobijem ono što je oteto od mene."

"Kako možeš to da radiš? Nejtan je tvoj sin."

"Možda si se fizički promenila i postala atraktivnija u odnosu na staru sebe, ali si i dalje lakoverna i glupa. Mada i posle svih ovih godina Nejtanu je i dalje stalo do tebe." -Na ove reči sam ostala nema, nisu me povredile njegove uvrede već mogućnost da Nejtan zaista brine o meni.

Između nas je oduvek bilo mnoštvo tajni i laži koje su se vremenom sve više gomilale, ali u svim tim lažima rodila se i jedna istina. Ona koju ja pokušavam da sakrijem duboko u sebi godinama, skrivajući je ispod maske povređene žene. 

 Čula sam prigušene glasove muškaraca, ali nisam mogla da razaznam o čemu govore. U sledećem trenutku Tristan je iznenada izašao ostavljajući me samu sa svojim mislima.  Šest automobila se zaustavilo u blizini, nastupila je neprijatna tišina i
iz jednog od njih je izašao Nejtan držeći nekog muškarca, a ja sam osetila olakšanje. 

"Nejtane!" -Krenem da otvorim vrata, ali me čovek iz Tristanovog obezbeđenja odmah zaustavi.

"Sedi tu i ne pokušavajući ništa nesmotreno ukoliko želiš da preživiš."

Želela sam da se usprotivim i budem jaka, ali morala sam misliti na svoje dete i biti realna, ja protiv njih nisam imala nikakve šanse. Vilijamu sam potrebna živa; zbog toga sam ponovo progutala svoj ponos i sela na sedište pokušavajući da vidim šta se napolju događa.

Nejtan je gurnuo muškarca koga je prethodno držao i bacio je neke papire ispred Tristana. Njih dvojica su kratko razgovarali, a Tristan je zatim dao znak muškarcima koji su me držali i jedan od njih me je ni malo nežno izvukao iz auta i poveo ka njima. Videla sam olakšanje u njegovim očima kada me je ugledao, ali vilica mu se stegla kada je bacio pogled na Tristana sa meni nepoznatim muškarcem.

"Da li si dobro?" -Nejtan me tiho upitao kada sam bila pored njega, skenirajući me pogledom kao da pokušava da uveri sebe da sam dobro.

"Šta je sa Vilijamom?"

"On je na sigurnom i čeka te. Da li si ti dobro?" -Ponovio je pitanje.

"Biću čim budem daleko odavde i kada zagrlim svoje dete." -Klimnuo je glavom u znam razumevanja, a zatim mu je glas postao hladan.

"Vodi je odavde." -Nejtan se okrenuo ka Rejmonu koga do ovoga trenutka nisam ni primetila. 

"Gde me vodiš?" -Upitala sam Rejmona kome se evidentno žurio da me smesti u drugi auto: "Želim da budem pored Nejtana!"

"Vodim te kući, jer ne želiš da prisustvuješ onome što će se dogoditi."

"Šta se dešava? Zašto Nejtan nije krenuo sa nama?"

"Prekini sa pitanjima i uđi u auto." -Rejmon je izgubio strpljenje i ugurao me u auto.

"Vodi je odavde, znaš adresu."

Pokušala sam da izađem, ali vrata su bila zaključana. Pogled mi je odlutao ka Nejtanu i Tristanu koji su još uvek razgovarali, a zatim sam videla kako Tristan izvlači pištolj i srce kao da mi je stalo u tom trenutku.

"Ubiće ga!"- Vrisnula sam iz sveg glasa, ali vozač je samo dodao gas. 

Čula sam mnogobrojne pucnjeve i zaledila sam se u mestu, dok su mi kroz glavu prolazili samo najgori mogući scenariji. Molila sam vozača da okrene auto, ali on me je u potpunosti ignorisao. Stezala sam pesnice, a na samu pomisao da mu se nešto desilo stomak mi se zgrčio. 

_______