ZOI

Nastavila sam da se pozdravljam sa nepoznatim ljudima koji su čeznuli za tim da me upoznaju, mora da Teodor inače ne dovodi pratilje jer videla sam da su svi puni pitanja koja nisu smeli da postave. Smeškala sam se još jednom od doktora u nizu dok me njegova žena odmeravala, čak se i ne trudeći da to sakrije.

Svi su razgovarali o nekoj operaciji koju će uskoro imati Teodorov najstariji brat i koristili su previše medicinske terminologije u koju se ja nisam razumela. Razgledala sam okolinu, trudeći se da pronađem nekog poznatog; ali čak mi ni to nije polazilo za rukom.

Ugledala sam plavušu u dugoj elegantnoj crvenoj haljini kako ide ka nama, ona mi je od nekud bila poznata... Setila sam se Steline kontrole i shvatila da je to verovatno Damienova žena; još od tog dana sam ostala zadivljena njenom lepotom i stavom.

"Nadam se da ti se haljina dopada", odratila mi se uz topli osmeh.

"Jeste, zaista je divna, hvala ti."

"Ja sam Andrea", pružila mi je ruku.

"Zoi."

"Drago mi je što smo se upoznale."

Pretpostavljam da je ona inače pozitivna osoba jer bilo je nešto u njenom osmehu što vam nije dozvoljavalo da budete loše raspoloženi pored nje.

"Hoćeš li da prošetamo?", upitala me:"Ovo zaista zna da postane naporno."

Pogledala sam u Teodora tražeći odobrenje, jer sam iskreno želella da se makar na kratko sklonim iz ove gužve; on mi se osmehnuo i sklonio ruku sa mog struka.

"Ja moram da porazgovaram sa još par osoba, a verujem da će ti uz Andreu biti zanimljivije", uzdahnuo je.

"Idemo onda, znam mesto koje je obično tiho", obratila mi se, a zatim se okrenula ka Teodoru:"Umalo da zaboravim, Elena te je tražila."

"Znači ti si ona koja je osvojila Teodorovo srce?", nasmejala se kada smo ostale same, a ja sam ostala nema sa crvenim obrazima.

"Hoćeš li mi reći šta te privuklo kod najozbiljnijeg brata u porodici", zainteresovano me upitala:"Obećavam da će ovo ostati između nas."

Na trenutak sam se zamislila da li bih trebala da budem iskrena sa njom, ali nisam se mogla odupreti njenom toplom osmehu i veseloj ličnosti.

"To su najviše sitnice; briga i požrtvovanost ka porodici, brzo rešavanje svake situacije, blagi osmeh koji mu se pojavi na usnama kada me ugleda, smeh i pozitivnost, razumevanje za nedostatak slobodnog vremena, sigurnost koju osetim kada me uhvati oko struka..."

Mogla sam ga opisivati do kraja večeri, ali sam ipak odlučila da stanem jer me Andrea iz nekog razloga zapanjeno gledala.

"Teodor nasmejan i pozitivan, jesi li ti sigurna da mi pričamo o istom čoveku?", začuđeno me upitala:"Ja kada sam ga upoznala prvi utisak koji sam stekla je bio da je hladan i ozbiljan muškarac koji se strogo pridržava formalnog stava..."

Nisam znala šta da joj kažem na ovo, jer Teodora nikada nisam videla u tom svetlu.

"Izgleda da ljubav zaista menja čoveka", nasmejano je slegnula ramenima.

"Andrea, znao sam da si opet odlučila da se izvučeš; Elena želi da održi zdravicu za pola sata", čula sam duboki muški glas iza sebe.

Okrenula sam se i ugledala visokog i mišićavog muškarca koji je neopisivo podsećao na Teodora, kosa mu je bila nešto kraća; ali nijansa njegovih očiju je bila ista kao kod Teodora. Ovo mora da je čuveni neurohirurg o kome svi večeras pričaju.

Prisetila sam se Andreinog opisa Teodora, ali on je po meni mnogo više odgovarao ovom bratu. Činio mi se kao nedostupna i hladna osoba, verovatno i nije baš druželjubiva osoba.

"Nisam znao da si našla prijateljicu", blago mi se osmehnuo i učtivo pružio ruku:"Damien".

"Ja sam Zoi."

"Vidim da si neupućen, ovo je Teodorova pratilja; Zoi ovo je moj muž."

"Drago mi je što sam te upoznao", još jednom mi se osmehnuo.

Videla sam iznenađenost na njegovom licu i uhvatila sam ga kako me odmerio pogledom, mora da Teodor nije uopšte spomenuo da će dovesti pratilju. Ponovo sam se osetila neprijatno, da li ću ikada uspeti da budem opuštena u okruženju ove porodice?

"I meni je drago", tiho sam rekla.

"Ostaviću vas onda da razgovarate, Andrea samo nemoj da propustiš zdravicu", prišao joj je i poljubio je u kosu:"Izvinite me, ali sada moram da se vratim."

"Vidimo se za dvadeset minuta kod Eleninog stola", ugledala sam zaljubljenost u njenim očima dok ga je gledala kako odlazi. Mogla sam osetiti ljubav u vazduhu, jer onakav sjaj u očima i toplinu u glasu nisam videla ni kod jedne žene do nje.

"Izvini ukoliko te zadržavam...", iskreno sam joj se izvinila, nisam htela da joj budem na teretu.

"Ne pričaj besmislice, ja nikada nisam volela ovakve skupove, Damienu je stvoren za ovo, ali ja nisam; sve je puno ljudi koji mi se osmehuju, a sve bi dali da me ponize. Prija mi tišina, shvatićeš da je ceniš tek kada budeš imala decu", blago se osmehnula dok je gledala u noćno nebo.

"Već je cenim, ja sam starateljka mojoj petnaestogodišnjoj sestri..."

"Izvini, nisam znala...", pokušala se da se izvini, iako nije ništa loše rekla.

"U redu je, nisi mogla znati", uzvratila sam joj osmeh:"Koliko godina imaju?"

"David ima šest godina, a Stefan petnaest meseci", ponosno mi se osmehnula.

"Damien i ti mora da se baš dugo poznajete..."

"Zapravo upoznali smo se pre oko dve ipo godine, Damien nije Davidov biološki otac, ali ga je prihvatio i voli ga kao da je njegov sin. Stefan je bio naše iznenađenje posle medenog meseca", bila je istinski srećna dok je govorila o svojoj porodici.

Nastavila sam da razgovaram sa Andreom i shvatila sam koliko je ona u stvari dobra i požrtvovana osoba, toliko je propatila u životu, ali osmeh nikada nije prestao da krasi njeno lepo lice. Posle svega, ona je zaista zasluživala muškarca koji će je bezgranično voleti i poštovati.

"Izgleda da je vreme sa se vratimo", duboko je uzdahnula pogledavši na sat:"Svi razgovaraju o operaciji mog muža, a ja se osećam kao potpuni autsajder jer ništa ne razumem."

Obe smo se nasmejale na ovo dok smo se zajedno vraćale ka centru dešavanja,  zaista sam uživala u njenom društvu. Ugledala sam Teodora i Damiena kako razgovaraju sa starijim čovekom na koga su ličili; izgleda da ću večeras upoznati veći deo njegove porodice...

"Ko je ono?", tiho sam upitala Andreu, a ona je uhvatila moj pogled.

"Vlasnik lanca privatnih bolnica i otac zgodne braće", namignula mi je.

Poželela sam da jednostavno odem u suprotnom smeru, ovo je već bilo previše za naš treći sastanak, ali me Andrea vešto sprečila u tome pozdravivši ih i privukavši pažnju na nas.

Teodor me odmah obuhvatio oko struka i toplo mi se osmehnuo, dajući mi do znanja da nemam zbog čega da budem nervozna.

"Oče, ovo je Zoi, moja večerašnja pratilja", Teodor me predstavio i na tome sam mu bila bezgranično zahvalna, jer sam sigurna da bih se ja zbunila.

Džejkob me gledao njegovim prodornim i strogim zelenim očima. Odmerio me pogledom pre nego što mi je pružio ruku, izgleda da mu se ne dopadam...

"Džejkob Flejm", bio je kratak i jasan.

"D-drago mi je, gospodine Džejkob", tiho sam rekla, ovako strog pogled nisam nikada do sada videla.

"Gospođice, mislim da Vas do sada nisam viđao, čime se bavite?", upitao me i dalje ozbiljnog lica.

"Ja sam profesorka hemije na lokalnom fakultetu, prvi put sam ovde jer me Teodor zamolio da budem njegova pratilja", bila sam iskrena sa njim jer zaista nisam imala šta da krijem.

"Izgledate mlado za jednu profesorku."

"Doktorirala sam pre četiri godine, prvo sam bila asistent profesora Stjuarta, a kada je on odlučio da ode u penziju preuzela sam njegovo mesto."

"Profesor Stjuart je moj dobar prijatelj, izvinite ukoliko sam Vam postavio previše pitanja",  po prvi put sam na njegovom licu ugledala blagi osmeh.

"Tata, vreme je", Damien se obratio Džejkobu, a on je potvrdno klimnuo glavom i uputio se ka ženi koja je držala čašu u svojim rukama i svi su je nemo gledali čekajući da počne.

"Mislim da mu se sviđaš", Andrea mi je šapnula, a zagim mi i namignula.

"Ne verujem u to, njegov pogled i pitanja nisu ostavili takav utisak na mene...", tiho sam joj rekla.

"Veruj mi, dovoljno dugo sam u ovoj porodici da znam da prepoznam kada im se neko sviđa."

"Želela bih da zahvalim svima vama koji ste večeras ovde i želela bih da vas zamolim da zajedno skupimo novac za decu iz obližnjeg sirotišta "Severna Zvezda" čije su predstavnice večeras ovde, naše malo njima bi značilo i više nego što to možete zamisliti. Ela i Filipa će vam se takođe obratiti, dok ja otvorim kovertu sa sabranim iznosom večerašnjih donacija."

Dve starije i skromne žene su istupile i stidljivo se obratile skupu ljudi. Bile su zahvalne na svakoj donaciji i govorile o tužnim sudbinama dece koja su kod njih završila. Trudile su se da im pruže ljubav i utehu, ali su ipak znale da bi za njih bilo najbolje da dobiju staratelje. Bolelo me što ovo slušam, jer sam bila svesna da je Stela takođe mogla završiti u sirotištu da sam bila samo par godina mlađa.

"Da li si dobro?", Teodor me tiho upitao.

"Jesam, samo me boli što toliko njih odrasta bez roditeljske ljubavi..."

Mora da je shvatio koliko me sve ovo pogađalo jer me privukao bliže sebi.

Gospođa Elena se vratila sa papirom u rukama i ponosno izjavila da je prikupljena i veća količina novca od očekivane, u očima jedne starateljke iz sirotišta ugledala sam suze radosnice. Zahtevno je pružiti ljubav i pažnju samo jednom detetu, a ja ne mogu ni zamisliti kako je tek njima.

"Hoćeš da odemo negde gde ćemo biti sami?"

"Nema potrebe, ali zahvalna sam ti na brizi."

Primetila sam da je nešto rekao Damienu, a ovaj mu je u odgovoru potvrdno klimnuo glavom.

"Idemo, ispoštovali smo moje roditelje", tiho mi se obratio, a zatim me poveo kroz masu ljudi.

Tiho sam hodala iza njega ne znajući šta da mu kažem, npustio je sve samo da bi meni pružio utehu i da bih se ja osećala prijatno.

"Izvini Teodore, bila je greška što sam došla sa tobom, ne želim da ti izazovem probleme na poslu i u potodici; jednostavno me pogodila priča o deci bez roditelja...", pokušavala sam da mu se opravdam i izvinim kada smo ostali sami, ali verujem da to nikada u tome neću uspeti.

"Prekini sa tim, sve je ionako završeno, propustiću par pića i pozdravljanje sa nekim ljudima; Zoi razumem da te sve ovo pogodilo zbog tvojih roditelja, nema potrebe da mi se zbog toga izvinjavaš", rekao mi je zagledan u moje oči.

"Ali..."

Prekinuo je moje pravdanje strasnim poljupcem, želela sam da se odmaknem i nastavim sam izvinjenjima, ali me on čvrsto držao i nije mi to dopustio. Nakon par trenutaka odustala sam od opiranja uživajući u njegovim usnama i zagrljaju.

Kada smo čuli korake iza nas razdvojili smo se i on me poveo ka parkingu držeći moju ruku u njegovoj. Noćni vetar je duvao jače nego ranije zbog čega sam zadrhtala na trenutak, a Teodor je bez i jedne reči skinuo sako i ogrnuo ga oko mojih ramena.

Radnik iz obezneđenja nas je čekao i pružio Teodoru njegove ključeve, a zatim nam poželeo ugodan ostatak večeri. Seli smo u auto, a ja sam posle par minuta shvatila da ne idemo putem koji vodi do zgrade u kojoj živim.

"Gde idemo?", upitala sam ga.

"Idemo na večeru koju sam ti obećao, izvini što zbog mene večeras nisi uspela ni piće da popiješ."

"Teodore, zaista nema potrebe za tim, sem toga uskoro će jedan sat, možemo to neki drugi put."

"Da li si umorna?"

"Nisam, ali...", ponovo me prekinuo.

"Onda idemo na večeru, vikend je, tako da ćeš imati vremena da se odmoriš i završiš sve tesove, planove predavanja i sve ostalo", namignuo mi je.

"Šta je sa tobom, da li ti radiš?"

"Slobodan sam danas i sutra, tako da ne moraš brinuti o mojim obavezama."

"Imam jedan uslov ukoliko želiš da prihvatim ovu ponudu", zainteresovano me pogledao.

"Nećemo ići u neki luksuzni restoran već u prvu piceriju koju vidimo."

"Zoi, zar ti se hrana u prethodnom restoranu nije svidela?", ozbiljno me upitao:"Možemo ići u drugi..."

"Teodore, smatram da hrana iz lokalne picerije nije ništa lošija od one u restoranu; sem toga ne želim konobara koji će neprekidno šetati oko našeg stola da nas pita da li nam je nešto potrebno. Želim da uživamo sami, a za to nam nije potrebna skupa hrana niti uglađeni konobar."

"Do sada nikada nisam upoznao ženu koja ne želi da ide u restoran..."

"Ni ja muškarca koji po svaku cenu želi da baci novac samo da bi uz jelo imao pogled na ceo grad."

"Nema svrhe da se raspravljam sa tobom, zar ne?", duboko je uzdahnuo i okrenuo auto, a ja sam odmahnula glavom.

"Koju piceriju želiš?"

_________________________________________

Mišljenja mi pišite u komentarima :)