ZOI

Sedela sam u sedištu privatne jahte pored svog dečka, razmišljajući kako je uspeo da me ubedi na ovo; iako sam sebi obećala da neću pristati. Teodor je mudro iskoristio činjenicu da je Stela na raspustu i da ja imam pauzu od višemesečnih predavanja, uz izgovor da je ovo odlična prilika da makar na kratko pobegnemo pd svih obaveza. Shvatala sam da su Flejmovi bogati, ali njihova imovina je prevazilazila sva moja očekivanja.

"Stela, odmakni se od te ograde...", kritikovala sam sestru, a ona mojim pridikama nije davala nikakvog značaja.

"Zoi, nemaš čega da se plašiš, sigurna je; sem toga zna da pliva...", Teodor me uveravao.

Dok ne bude imao dete nikada neće shvatiti zašto ja u svakoj sitnici vidim potencijalnu pretnju i zašto uvek razmišljam o najgorim ishodima. Ne sećam se kada sam poslednji put bila sa sestrom na letovanju, verujem da je to bilo kada su nam roditelji još uvek bili živi.

"Teodore, tebi je sve sigurno, mi smo usred Atlantskog okeana i ti pokušavaš da me ubediš da ništa loše ne može da se desi!"

On se glasno nasmejao na moje reči, a onog trenutka kada sam poželela da započnem još jednu raspravu sa njim, on me strasno poljubio; nateravši me da zaboravim na sve razloge koje sam mogla da iskoristim da ga uverim u svoje stavove. Nisam mogla odoleti njegovim usnama i mekoj plavoj kosi koju sam osećala pod prstima, malo je reći da sam samo zaboravila na svoje brige i okean koji nas je okruživao.

"Brate, Zoi, samo želim da vas obavestim da uskoro stižemo", čula sam Damienov smeh.

"Damiene, zar uvek moraš ta im uništiš trenutak?", Andrea koja je držala sina u rukama je prekorila svog muža.

"Bolje gledaj kako upravljaš ovim..."

Odvojila sam se od Teodora setivši se činjenice da nismo sami, dok su mi obrazi poprimali jarkocrvenu boju. Ustala sam, namestivši svoju cvetnu haljinu i uputila se ka Andrei.

"Hoće li mi neko konačno reći koja nam je finalna destinacija?", obratila sam se bračnom paru:"Nemojte mi reći da ćemo letovati i spavati na sred okeana..."

"Izgleda da nam Zoi nije veliki ljubitelj vode", Damien se nasmejao, a Andrea mu je uputila osuđivački pogled.

"Vidiš li ono ostrvo ispred nas?", Andrea me upitala, slobodnom rukom mi pokazavši malo ostrvo u daljini.

"Da, ali kakve ono ima veze sa odgovorom na moje pitanje?", zbunjeno sam je pogledala.

"To je mesto na kome letujemo", nasmejala se pre nego što je nastavila:"Ovo ostrvo je Džejkob poklonio Eleni kao svadbeni poklon, u vlasništvu Flejmovih je već godinama."

"Ne planiraš da mi kažeš da poseduju i ostrvo, zar ne?"

"Veruj mi Zoi, reagovala sam isto kao i ti kada sam saznala; ali shvatićeš zašto skoro svi članovi porodice baš njega smatraju najboljom investicijom", namignula mi je.

"Ostaviću te da razmisliš o ovome, ja moram da probudim Davida", još jednom mi se osmehnula pre nego ško je ušla u zatvoreni deo jahte.

Andrea je to tako jednostavno objasnila, kao da je u današnje vreme posedovati ostrvo prava sitnica. Nismo ni stigli, a ja sam već poželela da se vratim; nije ovaj milijarderski život za mene...

Pogled ispred mene je zaista oduzimao dah, jer mi se sve na tom ostrvu činilo tako prirodnim i neizmenjenim od strane ljudske ruke; jedino što je odskakalo od zelenila bila je prostrana kuća sa velikim tremom. Očarano sam gledala u peščanu plažu koja se prostirala čitavom obalom, ne verujem da sam ikada u svom životu videla nešto lepše.

"Sviđa ti se pogled?", Teodor mi je prišao sa leđa i zagrlio me, naslonivši svoju bradu na moje rame.

"Poseduješ ostrvo", duboko sam uzdahnula.

"Teoretski, ono pripada mojoj majci, a ona nam ga je pozajmila na korišćenje", nasmejao se.

"Nije smešno Teodore..."

"Koga briga čije je, koja je razlika između provođenja vremena ovde ili u nekom iznajmljenom smeštaju?"

"Ogromna?", upitno sam ga pogledala.

"Hajde vas dvoje, kasnije se možete raspravljati", moja sestra nas je prekinula.

"Mi planiramo da siđemo, a vas dvoje možete slobodno ostati", Damien nam je dobacio dok je silazio sa palube.

Prvi je sišao na stepenište koje se nalazilo u stenama, a Teodor i ja smo ga pratili. Moj dečko je pomogao Steli da izađe, a zatim i meni. Videla sam kako talasi udaraju u stene i iskreno mi nije bilo svejedno dok sam koračala uzanim stepenicama. Primetila sam kako Teodor uzima Davida on Andree i predaje da Damienu, na šta se ona pobunila.

"Mogu sama!"

"Trudna si i ne pokušavaj da se junačiš, najbitnije je da i ti i beba budete dobro", Damien je blago prekorio, a ona se namrštila.

"Mogla sam trudna da radim i studiram, ali da sama siđem sa ovog broda to ne mogu; dosta mi je i vas i vaših profesionalnih doktorskih deformacija..."

Sišla je sa Stefanom u naručju ne obazirući se na muškarce koji su je kritikovali i uhvatila Davidovu malu ručicu, a zatim je došla do nas.

"Teodore, možeš li da mi dodaš kofere?", upitala sam ga, želeći da nekako budem od koristi.

"Nema potrebe za tim, Damien i ja smo zaduženi za njih."

"Ali..."

"Samo pomozi Andrei sa decom", osmehnuo mi se, a ja sam pratila svoju novu drugaricu koja je i dalje bila besna.

"Nekada su zaista nepodnošljivi; šta mi je trebalo da se udajem u porodicu punu doktora?", uzdahnula je i povela nas ka kući.

"Mama, zašto si ljuta?", David je nevino upitao.

"Nisam ljuta, samo sam umorna, a tvoj tata je nekada previše zaštitnički nastrojen."

"Da li je to zbog bebe?"

"Verujem da jeste", toplo mu se osmehnula.

"Onda moraš da se paziš, ne želimo da mi povrediš sestru."

David joj se obratio ozbiljnim glasom, a ona se nasmejala i rukom prošla kroz njegovu plavu kosu.

Andrein razgovor sa sinom mi je izmamio iskreni osmeh, ona zaista treba da bude ponosna  na sebe kakvo je dete odgajila; jer prava je retkost u današnje vreme videti kulturno i vaspitano dete kao što je on.

"Ovo mesto budi divne uspomene", zamišljeno je rekla širom otvorivši ulazna vrata.

Stela je očarano gledala unutrašnjost kuće, dok sam se ja nekako suzdržavala da ništa ne kažem. Stefan je potrčao čim ga je majka pustila iz naručja, radoznalo istražujući svaki ugao koji je video.

Dnevna soba je pružala neverovatan pogled na otvoreni bazen i azurnoplavo nebo u daljini, stekla sam utisak da je ovo najosvetljenija prostorija u kući jer sam osećala sunčeve zrake na svojoj koži, iako smo bili u zatvorenom.

"Ukoliko ti se ovo dopada, sačekaj da vidiš spavaće sobe; one su ipak moji favoriti", namignula mi je i pokazala rukom da je pratim.

"Davide, možeš li pripaziti brata na par minuta?", okrenula se ka starijem sinu.

"Mogu, mama."

"Damien i ja smo u prvoj sobi, u drugoj su David i Stefan, treća je Stelina, a Teodor i ti ste u četvrtoj. Nadam se da ti to odgovara?", rekla je pokazujući mi vrata soba.

"Dogovoreno!", moja sestra je radosno uzviknula ulazeći u sobu u kojoj će boraviti.

"Mogu ja da budem i sa Stelom..."

"Zoi, ona je već odrasla i treba joj njena privatnost, ukoliko želiš možemo te smestiti u odvojenu sobu..."

"Nema potrebe, zadržaćemo ovaj raspored", uzdahnula sam, ne želeći da uzrokujem još problema..

"Onda smo sve rešili", ugledala sam široki osmeh na njenom licu koji mi je davao do znanja da je sve ovo ona isplanirala.

"Uđi unutra, iskreno se radujem tvojoj reakciji."

Na trenutak sam se zamislila da li bih trebala da je poslušam, ali sam to na kraju i učinila, jer nisam želela da joj pokvarim euforično raspoloženje.

Otvorivši vrata sobe malo je reći da sam ostala zapanjena; bela svilela zavesa zaviorila se zbog promene otkrivajući peščanu plažu. Na sredini prostorije nalazio se bračni krevet sa velikim baldahinom i mekim jastucima.Soba je bila jednostavno dekorisana, ali sa poznatim stilom kojim su Flejmovi odisali.

Očarano sam se uputila ka ogromnim kliznim staklenim vratima, osećala sam povetarac u kosi i uživala u mirisu okeana. Ukoliko na Zemlji postoji raj, sigurna sam da je on ovde.

"Ostaviću te da uživaš", čula sam Andrein osmeh i zatvaranje vrata.

Primetila sam muške glasove i smeh, Teodor i Damien su zbijali šale na račun jedan drugog; nije bilo ni traga od ona dva ozbiljna i oprezna muškarca koja misle samo na posao.

Posle par minuta Teodor je ušao u našu sobu i zagrlio me otpozadi, naslonivši svoju glavu na moje rame. Ni sama ne znam koliko dugo smo tako stajali, ali ja sam uživala u pogledu i zagrljaju voljenog muškarca.

"Šta misliš da odemo na kupanje?", tiho mi šapnuo na uho, a ja sam se naježila od tog maznog glasa.

Bila sam umorna, put me iskreno izmorio jer nisam osoba koja je ljubitelj letova; ali njemu u ovom trenutku nisam mogla reći ne. Toliko sam se vezala da više sopstveni život nisam mogla zamisliti bez njega.

"Idi i sačekaj me", okrenula sam se prema njemu i spustila svoje usne na njegove, kratko ga poljubivši.

"Moram razgovarati sa Stelom."

"Već sam to učinio, ne moraš se brinuti da će otići na plivanje bez nadzora, sem toga rekla je da želi da se odmori."

"Izgleda da si o svemu mislio."

Ovog puta je on mene poljubio, ali sa mnogo više strasti.

"Ostaviću te da se presvučeš", namignuo mi je.

Skinuo je majicu i izašao na plažu, par trenutaka sam uživala u pogledu na njegovo savršeno telo, a zatim sam otvorila svoj kofer i izvukla prvi kupaći kostim. Trudila sam se da budem brza, ali verujem da to nama ženama nije u prirodi.

Uzela sam dva velika peškira sa kreveta i izašla, primetila sam Teodora kako pliva u daljini; a onog trenutka kada me ugledao široki osmeh se pojavio na njegovom licu. Spustila sam peškire i zakoračila bliže okeanu, a u sledećem trenutku osetila sam hladan talas.

"Teodore, ipak mislim da je voda prehladna za kupanje..."

Požalila sam se, ali on nije obraćao pažnju na moje reči.

"Veruj mi, odlična je."

Voda mi je bila prehladna, ali želela sam da budem blizu njega, tako da sam ušla do struka, a on mi je prišao i stao ispred mene. Do nedavno uredno sređena plava kosa sada je bila vlažna i zbog kapljica vode imala je odsjaj, a njegove zelene oči došle su do još većeg izražaja.

Zbog njega sam zaboravila na hladnoću i zaplivala sam posle mnogo godina. Moja prva ljubav bilo je plivanje; ali sa nekadašnjim studentskim obavezama i sadašnjim poslom sam bila prinuđena da prestanem.

Uživala sam plivajući uz Teodora, a on me sve vreme zasmejavao. Na kratko sam zaboravila na sve obaveze i brige, dopustivši sebi da uživam u trenutku.

Na obali sam primetila Damiena sa sinovima i zaista mi je to bio neodoljiv prizor; obožavala sam da vidim oca sa decom.

"Da li ti je potrebna pomoć?", Teodor je upitao brata, a on je samouvereno odbio.

Bila sam iznenađena činjenicom da David već sa šest godina samostalno pliva, ali otac je ipak bio u njegovoj blizini budno ga prateći. Damien je ušao u vodu držrći Stefana u naručju i iskreno sam očekivala da će zaplakati, ali to se nije desilo.

"Mama?", čula sam Stefanom dečiji glasić koji je pogledom tražio Andreu

"Mama se trenutno odmara", rekao je Damien i pružio mu neku igračku da mu zaokupi pažnju.

"Nadam se da se nisi pokajala odlukom da dođeš ovde", Teodor mi je namignuo.

"Ovo je raj na Zemlji...", rekla sam ponovo se zagledavši u daljinu.

Nastavila sam da plivam sa njim, nesvesna koliko je vremena prošlo od kada smo ušli; ali kada sam ugledala Andreu shvatila sam da je vreme da izađemo.

Prišla je okeanu i onog trenutka kada je primetila temperaturu vode, njena sreća je prešla u bes.

"Damiene, da li si ti normalan?!", uzviknula je na svog muža:"Kakav si ti to otac, hoćeš da nam se deca prehlade prvi dan?!"

"Draga, samo ti se čini..."

"Evo moje drage snaje", Teodor se tiho nasmejao.

"Čula sam te Teodore...", uputila mu je jedan ljutiti pogled.

"Ti si makar kao pedijatar trebao da ga sprečiš u ovoj suludoj ideji", dobacila je mom dečku.

"Andrea, voda je odlična...", Teodor je počeo da se pravda, a ona je podigla ruku dajući mu do znanja da prekine.

Uzela je Stefana iz Damienovog naručja, a Davida je zamolila da izađe. Obojicu je smestila na obalu i uvila ih u velike peškire, njihov dečiji smeh je jednostavno bio zarazan.

"Volim te."

Čula sam Teodorov glas i iznenađeno sam se okrenula prema njemu, samo na trenutak sam se uplašila ovih reči; ali već u sledećem sam morala poslušati svoje srce.

"Volim i ja tebe", rekla sam i čvrsto ga zagrlila.

Iza nas sunce je počelo da zalazi, a na nebu su se pomešale razne nijanse narandžaste i žute boje. Osećala sam se kao da nas sunčevi zraci miluju i naslonila sam se na Teodorove grudi uživajući u pogledu ispred nas. Voda oko nas ocrtavala je nebeske šare, a moj dečko me poljubio strasnije nego ikada.

Ne znam čime sam ga zaslužila, ali potrudiću se da ga zauvek zadržim uz sebe; jer u njegovom naručju sam se osećala najsigurnijom, a opet tako živom i ispunjenom.

_________________________________________

Mišljenja mi pišite u komentarima. :)