Zoi

Vreme je ispitnih rokova i koliko god želela da ugrabim malo vremena za sebe i odmorim se, to nije bilo moguće, zbog ocenjivanja mnoštva kolokvijuma i konsultacija. Osećala sam krivicu iz razloga što neprestalno radim, a moja sestra povređena leži kod kuće; ali i ona se trudila da prihvati i razume obaveze koje imam.

Ušla sam u stan dočekana glasnim smehom i muzikom, devojke su ponovo odlučile da posete Stelu... Ovo je treći put ove nedelje da su odlučile da naprave plesnu salu od naše dnevne sobe, ispomeravši sav nameštaj na jedan deo prostorije, drago mi je što se Stela uklopila u ovakvo društvo, jer su one primer da pravi prijatelji ipak postoje; kada bi samo malo ređe dolazile i dopustile mi da se odmorim...

"Ćao, Zoi!", uzviknule su jednoglasno, utišavajući muziku, a ja sam im uzvratila pozdrav:"Ne brini, vratićemo sve na mesto pre nego što odemo."

"Kako se osećaš danas?", upitala sam mlađu sestru, posle ovog okupljanja bi trebale da odemo na njenu kontrolu. Konačno sam je videla srećnu i nasmejanu, bila je ista osoba kakva je bila i pre saobraćajke naših roditelja i na tome sam bila najzahvalnija. Njen osmeh i sreća su jedino što me guralo svih ovih godina, jer nije bilo lako nositi se sa smrću roditelja, novim poslom i brinuti o tinejdžerki, ni malo.

U istom danu bila sam najsrećnija osoba koja je proslavljala doktorat, a zatim i primila vesti da su osobe koje su mi podarile život mrtve; u jednom trenutku bili su pored mene i ponosili se mojim uspesima, a već u sledećem, nije ih bilo. Sam Bog zna koliko sam proklinjala život svake noći u prvih godinu dana, jer sam danju morala da budem oslonac i uzor za Stelu.

"U potpunosti spremno da se vratim na treninge", odlučno mi je odgovorila.

"To će morati i tvoj doktor da potvrdi,  ali ne bih se previše nadala na tvom mestu, ovo takmičenje ćeš ipak propustiti", namrštila se na moj odgovor, bolelo me je to što je ljuta na mene zbog ove odluke, ali nadam se da će jednoga dana razumeti da sam sve ovo radila samo zbog nje, a ne da bih bila autoritet.

"Devojke, zamolila bih vas da stišate muziku jer je ovo vreme odmora za neke ljude, ukoliko vam budem potrebna biću u svojoj sobi", blago sam im se osmehnula:"Stela, ukoliko želite možete poručiti nešto od hrane, ja idem u sobu da se odmorim."

"Važi, hvala ti."

"Nema na čemu, samo se potrudi da budeš spremna za tvoju kontrolu i pozovi me ukoliko ti bude bila potrebna bilo kakva pomoć, bez ustručavanja", poljubila sam je u obraz, a ona se postiđeno zacrvenela; previše brzo odrasta, volela bih da je duže ostala moja mala sestra koja se još uvek igra sa lutkama i moli me da joj se pridružim.

"Nisam dete, snaći ću se."

"Za mene ćeš ti uvek biti dete", nasmejala sam se, a zatim sam se uputila ka svojoj sobi da dobijem preko potrebni odmor.

Pregledala sam još par mejlova pre nego što sam legla, iako sam već pola godine profesor, sve je ovo tako novo i strano za mene. Trudim se da svim studentima maksimalno izađem u susret, ali da istovremeno budem i pravedna. Ne mogu reći da su me sve kolege prihvatile, jer nisu; smatraju da sam premlada i nedostojna titule profesorke, ali trudim se da ostavim dobar utisak i da se nikome ne zameram.

Alarm na telefonu se oglasio mnogo ranije nego što sam očekivala, svaki mišić u telu mi je govorio da ne napuštam udobnost kreveta, ali shvatala sam da Stelu moram odvesti na tu kontrolu, a zatim kada se vratimo moram porazgovarati sa njom i posvetiti joj pažnju. Za nju sam ja sada jedina osoba kojoj može u potpunosti da se poveri; podstičem je na razgovor jer ne želim da dospem u situaciju u kojoj će ona nešto kriti od mene.

Brzo sam se istuširala i presvukla u udobniju odeću, na poslu sam bila primorana da nosim formalnu odeću, ali sam zato u udobnosti doma uživala u komfornoj i prijatnoj odeći. Kosu sam podigla u visoki rep, a zatim sam krenula po svoju mlađu sestru.

Prolazeći pored dnevne sobe primetila sam da je prostorija poprimila nekadašnji izgled, ovoga puta neću imati zbog čega da ih kritikujem.

"Stela, uskoro treba da krenemo", pokucala sam na vrata njene sobe, pronašavši je kako crta za radnim stolom. Ona je jako talentovana za likovne umetnosti, ali uvek je odbijala da joj uplatim dodatne časove uz reči da je zadovoljna radovima i da crta samo zbog sebe.

"Dolazim za deset minuta, samo da nešto završim."

"Čekaću te u dnevnoj sobi", uzdahnula sam znajući da Stela neće ustati dok ne završi svoj crtež:"Da li si sigurna da ti nije potrebna pomoć?"

"Sigurna sam", odlučno je odgovorila, a ja nisam želela da je previše pritiskam.

Sačekala sam je, a zatim sam joj pomogla da siđe niz stepenice i smesti se u auto, prvog dana nam je za ovo trebalo više od pola sata, ali vremenom smo se izveštile.

"Da li misliš da će mi onaj lepi doktor popuniti potvrdu da sam sposobna za treninge bez vađenja krvi?", upitala me sa nadom u očima, a ja sam se glasno nasmejala.

"Stela, postoji razlog iz kog svi u tvom klubu moraju doneti potvrdu o zdravstvenom stanju, ali možeš pokušati da ga ubediš", nisam želela da joj rušim snove, znajući da će biti odbijena.

"Kao da ću učestvovati na olimpinadi, a ne ići na časove plesa, ja mislim da je to u potpunosti bespotrebno...", nezadovoljno se namrštila.

Moram priznati da se ni ja nisam slagala sa Stelinom instruktorkom tokom njenih prvih treninga. Rigorozne vežbe, učestali treninzi i njena kritičnost mi se nisu dopadali; ali Arijana je bila odlučna u tome da moja sestra treba da ide samo u tu plesnu školu. Vremenom sam shvatila da ih ona ne trenira da bi se kasnije bavile samo plesom, već ih uči poštovanju, saradnji i da se bore za sebe.

"Ne verujem da ćemo ga uopšte više videti, ipak je on šef odeljenja i ne brine o ovako lakim povredama kao što je tvoja", bila sam iskrena sa njom.

"Ja se ipak nadam da hoćemo, pa on izgleda kao oni doktori iz serija..."

Nisam mogla priznati da delim njeno mišljenje, ipak sam zrelija od toga; ali postojalo je nešto u njegovom izgledu što me privlačilo. Neukrotiva plava kosa, smaragdno zelene oči i mišićavo telo i dalje su bili u mojim mislima, čak i posle dve nedelje. Želela sam da saznam nešto više o njemu, ali se ipak nisam usuđivala na to.

Odgurnula sam ljubavni život u stranu, ne želeći da zanemarim Stelu; plašila sam se da će se osetiti ljubomornom ili odbačenom, a ja nisam ni imala vremena za izlaske uz obaveze i brigu o sestri ili sam pak tako pokušavala da nađem izgovor.

"On je doktor, a ne glumac, velika je to razlika..."

"Moraš priznati da je privlačan, ne bi mi smetalo da stalno budem bolesna ukoliko će me on lečiti", zasmejala se, a ja sam je morala prekoriti.

"Stela, to je bilo previše, ne možeš tako govoriti o šefu pedijatrije, doktori svoj život posvete lečenju drugih i za to je potrebno mnogo odricanja; a njemu se moraš obraćati sa poštovanjem."

"Ponovo si počela sa predavanjem, nisam ništa loše mislila, nemoj odmah da me kritikuješ..."

"Izvini, misli su mi na svim stranama, kada se vratimo moram početi da pregledam kolokvijume", bila sam iskrena sa njom, nadajući se da će razumeti.

"Prihvatiću izvinjenje samo ukoliko i ti prihvatiš Arianin poziv da se vidite; znam da imaš previše obaveza, ali osećam se kao da te sprečavam da živiš svoj život, neće mi se ništa dogoditi, a ti nećeš biti loša sestra ukoliko odeš povremeno na piće sa njom."

"Drago mi je što brineš za mene, ali zaista nema potrebe; u redu, večeras ću se videti sa Arianom", u ovakvim trenucima sam bila najponosnija i na nju i na sebe, jer sam znala da je ona dobar prijatelj i osoba.

Parkirala sam auto, a zatim sam se trudila da Steli olakšam izlazak, tako što je štedela povređenu nogu. Nije bilo lako doći do odeljenja pedijatrije, ali nekako smo uspele u tome. Ova bolnica ima toliko odeljenja da treba da budemo zadovoljne što smo pronašle pravo... Odvela sam sestru do čekaonice i pomogla joj da sedne dok ja obavestim nekoga od medicinskih tehničara da smo stigle.

"Izvolite, kako Vam mogu pomoći?", nasmejana plavuša koja je sedela za pultom mi se obratila.

"Moja sestra, Stela Herera, je uganula članak pre dve nedelje i ovde smo zbog kontrole kod njenog izabranog doktora Skaja", objasnila sam joj.

"Odmah ću pogledati njegov raspored, a zatim ga i obavestiti da ste stigle", rekla je nastavivši da ukucava podatke u računar, ali na licu joj se ubrzo pojavio zbunjeni izraz lica:"Izvinite, ali ne vidim da Vaša sestra ima kontrolu, čak šta više doktor Skaj nije njen izabrani lekar..."

"To nije moguće, kod njega je više od šest godina..."

Šta bih sada trebala da učinim? Ovakve greške mogu samo nama da se dogode...

"Možda je došlo do neke greške, dozvolite mi da proverim...", ponovo se zagledala u računar.

"Ovo je zaista neobično...", rekla je tiho, više za sebe.

"Šta to?"

"Izabrani lekar Stele Herere je doktor Teodor Flejm, a on obično nije izabrani lekar, sem kod dece sa ozbiljnijim oboljenjima...", rekla je zamišljeno.

"To nije moguće, doktor moje sestre je Harison Skaj..."

Kako je Steli lekar mogao biti promenjen bez našeg znanja, a uz to je i šef odeljenja? Ovo mi ne sluti na dobro...

"Sestro Peterson, uskoro bih trebao da primim Stelu Hereru, ona je moj novi pacijent", okrenula sam se i ugledala ga zagledanog u mnoštvo medicinskih kartona, a kada me primetio izgledao je iznenađeno.

"Gospođice Herera, vidim da ste stigle ranije", široko mi se osmehnuo, a moje srce je u trenutku brže zakucalo. Izgleda da sam toliko dugo sama da me svaki znak pažnje obraduje.

Svetloplava košulja ispod medicinskog mantila je odavala definisane stomačne mišiće, a uz to je dodatno isticala njegove oči. Ostavljao je utisak ozbiljnosti i poverenja, a istovremeno je imao i nešto dečije u sebi, što je odavalo njegovu ljubav prema svom poslu.

Moram ove misli izbaciti iz glave, ne priliči mi da ovako razmišljam o njemu. Kritikovala sam sestru zbog ovoga ranije, a ni ja se ne ponašam ništa zrelije i odgovornije od nje.

"Doktore Flejm, uz dužno poštovanje, ali Vi ste šef odeljenja i smatram da nema potrebe da budete Stelin lekar, zaista sam počastvovana Vašim zalaganjem, ali ona se navikla na doktora Skaja", pokušavala sam da ga odgovorim od ovoga.

"Nema potrebe da Vi brinete o mojim obavezama", opet mi se osmehnuo tim zanosnim osmehom:"Ali mislim da biste tu odluku trebali doneti zajedno sa Vašom sestrom, ukoliko se Vaša sestra složi nadam se da ćete mi i Vi to dopustiti, šta kažete na to?"

"U redu...", složila sam se bez previše razmišljanja, a znam da ću kasnije zažaliti.

Kako sam mogla reći ne tom zanosnom osmehu i smaragdnozelenim očima?

Pitati moju sestu za njenu saglasnost povodom ovoga bilo je isto kao i pitati je želi li da se odmah vrati plesu; nije postojala ni najmanja mogućnost da će ga odbiti.

Pobedonosno mi se osmehnuo, a zatim se uputio ka čekaonici, tražeći Stelu. Osetila sam se neprijatno jer su svi pogledi bila na nama, a većina njih nije mi se činila dobronamernim. Zašto imam utisak da on inače ne dolazi ovde?

Primetivši nas, Stelino lice se ozarilo i imala je pobedonosni osmeh. Ipak su se njene detinjaste želje ostvarivale.

"Kako je moja omiljena buduća zvezda?", spustio se ispred stolice na kojoj je sedela, uverivši se da je na istoj visini kao i ona.

"Spremna za osvajanje nagrada i vraćanje na treninge", spremno je odgovorila.

Tiho se nasmejao, a zatim joj se ponovo obratio:"Idemo do ordinacije da bih se uverio u to."

Da nisam videla prethodne probleme koje je imala sa nogom, bila bih sigurna da je lažirala, jer mi se činilo da je odjednom počela najnormalnije da hoda. Izgleda da je se ipak oporavila.

"Kada mogu da se vratim treninzima?", upitala ga je onog trenutka kada su se vrata ordinacije zatvorila iza nas.

"Po onome što sam primetio, ponovo imaš stabilan oslonac na tu nogu, izgledaš mi potpuno zdravo; ali hajde da najpre skinemo fiksacioni zavoj, onda ću moći sa sigurnošću da ti kažem", rekao je pomogavši joj da sedne na bolnički krevet.

Nastavio je da razgovara sa njom, kroz razgovor je pitavši da li je imala problema sa nogom u prethodnim danima, bio je tako prirodan u ovom poslu; moja sestra koja inače, blago rečeno, nije volela doktore, bila je opuštena u njegovom prisustvu.

Stekla sam utisak da je pokušavao da oda utisak jednakosti između njega i pacijenta, ne želevši da se postavi kao da je iznad njih. Mogla sam samo da mu pozavidim na komunikativnim veštinama, jer su tinejdžeri bili i više nego komplikovani sagovornici, makar za mene.

"I dalje je malo otečena, ali to je verovatno zbog toga što je tako dugo bila fiksirana; ukoliko se budeš štedela još nedelju dana bićeš u potpunosti spremna da se nakon toga vratiš svom hobiju", rekao je, bacajući iskorišćeni zavoj.

Glasno se poradovala, a ja sam je prekorila pogledom; na šta se Teodor nasmejao.

"Stela, imam jedno pitanje za tebe", Teodor joj se blago osmehnuo, a ona ga je zbunjeno pogledala:"Želiš li da ti ja budem izabrani lekar od sada?"

"Naravno da želim!", uzviknula je, a prisetivši se činjenice da sam ja i dalje u sobi dodala je:"Mislim...volela bih to, ukoliko se Zoi slaže sa tim."

Za ceo njen život mislim da me nije izblamirala onoliko puta koliko je to učinila danas. Želela sam da propadnem u zemlju i nikada više ne moram da se susretnem sa ovim privlačnim doktoro; ali na moju žalost sada to neće biti moguće.

"Znači to smo rešili", okrenuo se ka meni i osmehnuo se širokim pobedonosnin osmehom.

"Imam jednu molbu...", Stela mu se obratila nesigurnim glasom.

"Slušam.", kratko je rekao, posvetivši joj ponovo svoju pažnju.

"Potrebno mi je lekarsko uverenje da sam sposobna da pohađam školu plesa, ali...", napravila je pauzu, nesigurna da li uopšte da ga pita.

"Ali...", podstakao je da nastavi.

"Ne želim da vadim krv, mrzim igle.", kratko je rekla, a nas dvoje smo se glasno nasmejali.

Vrata ordinacije su se naglo otvorila i jedna medicinska sestra je utrčala:"Doktore, imamo problem na neonatologiji, Vaš bratić ima ponovo problema sa disanjem!"

"Odmah dolazim!", uzviknuo je, a pre nego što je istrčao za njom okrenuo se ka meni i izgledao je zabrimuto:"Jako mi je žao zbog ovoga, ali ja moram da idem."

"Stela, radim u četvrtak popodne, donesi mi potvrdu iz tvoje škole pa ćemo nešto zajedno smisliti", blago joj se osmehnuo, a zatim je brzo otrčao za medicinskom sestrom.

Šta se ovo upravo dogodilo?

_________________________________________

Ovo poglavlje je duže nego obično, ali nadam se da vam se dopalo.

Volela bih da čujem vaša mišljenja u komentarima. :)

Želim vam ugodno veče.