Teodor

Smejem se dok gledam Zoi kako ubrzanim korakom korača ka autu pokušavajući da zadrži dozu autoriteta, da joj se pojedini srudenti ne bi smejali. Ponovo je nesvesno produžila svoje predavanje, a mi ćemo zbog nje kasniti.

"Izvini, par studenata je imalo pitanja i ja..."

"Ti si ponovo odlučila da ostaneš duže i pobrineš se da sve razumeju." -Rekao sam uz osmeh, ona zaista voli svoj posao.

Pažnju mi je odvukao njen sada već izraženi trudnički stomačić, za pet meseci opet očekujemo prinovu; ali ovoga puta će naša porodica biti bogatija za dečaka. Nas dvoje imamo skladan i ispunjen brak, mada nam je potreban neki kraći odmor bez dece i planiram da je iznenadim, jer su karte već kupljene.

"Stvarno mi je žao, zakasnićemo na aerodrom..." -Ponovo je počela sa njenim pravdanjem, a ja sam je ućutkao poljupcem.

"Teodore, ne ovde..." -Obrazi ju su joj se zacrveneli, jer se trudila da održi ugled stroge profesorke.

Nasmejao sam se i pokrenuo auto, a ona se okrenula ka zadnjem sedištu na kome se nalazila naša uspavana dvogodišnja ćerka.

"Kada je Ava zaspala?"

"Pre nekih pola sata, makar možemo na miru da uživamo u vožnji."

"Uzimajući u obzir da je to Ava, na to možeš samo da zaboraviš. Znaš da mrzi vožnju autom..."

"Celo pre podne je provela u bazenu i igrajući se u dvorištu, mirni smo dok ne ogladni." -Uveravao sam svoju ženu, jer sam polovinu slobodnog dana proveo trčeći za našom razigranog ćerkom.

"Jel ti se Stela javljala?"

"Jeste, let joj je kasnio. Trebalo bi da stigne za nekih sat vremena."

"Šta je sa Larinim treningom?"

"Danas ćemo je pokupiti ranije, jer želi da vidi tetku što pre."

"Znači sve stižemo." -Nasmejano se zabacila u automobilsko sedište.

Stelina odluka da ode na studije u Italiju nas je sve iznenadila, ali posle dužeg ubeđivanja i Zoinog negodovanja, ipak smo morali popustiti. Italija je bila zemlja iz koje je njen otac i ona je želela da se upozna sa njihovom kulturom. Isplanirala je da posle studija u potpunosti preuzme kompaniju njenog oca, a već sada je aktivna onoliko koliko joj fakultet dozvoljava. Izrasla je u pravu poslovnu ženu kao i njena sestra, ali je i dalje imala onu njenu razigranu ličnost. Nije ispunila nekadašnju želju da bude instruktorka plesa, ali i dalje joj je to bio hobi.

"Znaš da nam se bliži godišnjica braka?" -Upitno sam pogledao Zoi.

"Znam, godine zaista lete..."

"Čim se Stela vrati u Italiju, nas dvoje idemo na odmor."

"Teodore, znaš kakav mi je raspored, a deca ne vole da putuju..."

"Možeš dobiti desetak dana odmora, asistenti te mogu pokrivati, a deca će biti kod mojih roditelja, Elena se već raduje."

"Ne mogu decu ostaviti tvojim roditeljima, ljudi imaju svoje obaveze..."

"Da, uživaju u penzionerskim danima, Zoi nismo bili na odmoru skoro tri godine. Oboje neprestano radimo i potrebno nam je to pre nego što dobijemo još jedno dete."

"Jesi li siguran da Elena i Džejkob neće imati ništa protiv?" -U njenom pogledu sam video da se raduje.

"U potpunosti, znaš koliko obožavaju unučiće."

Oboje smo se radovali trećem detetu, ali smo imali i određene nedoumice jer nemamo iskustva sa dečacima. Trudnoća sa sobom donosi mnoga pitana i razmišljanja, a najviše ona vezana za to kakvo će dete biti i da li će sve biti u redu.

 Lara je plava na mene, dok je Ava povukla tamnu boju kose na Zoi. Nisam mogao, a da se ne zapitam kakav će biti naš sin. Beskrajno volim svoje ćerke, ali treba mi pojačanje jer sam okružen devojkama. Lara je toliko slična svojoj tetki i verujem da će nam za par godina zadavati ozbiljne glavobolje, a ne verujem da će se i Ava mnogo razlikovati od nje; makar će u različitom periodu ući u pubertet.

Kao da sam juče držao tek rođenu ćerku u naručju, a ona je već krenula u školu i imala svoju prvu simpatiju. Neopisivo mi je teško da prihvatim da moja princeza odrasta i definitivno se ne radujem njenoj adolescenciji. Jednostavno je prebrzo rasla, a ja sam želeo da zauvek ostane moja mala devojčica.

Prethodne godine su zaista bile prelepe, jer sam izgradio porodicu sa ženom koju beskrajno volim. Brige oko dece su ogromne, ali ljubav koju ona pružaju i njihovi zagrljaji nakon napornog dana na poslu ne mogu se ni sa čim uporediti. Na kraju dana uvek bih se kući vraćao ispunjen i srećan, jer su me tamo čekala deca i supruga.

Kada sam se parkirao ispred aerodroma, pažljivo sam izvadio Avu iz sigurnosnog sediša da je ne bih probudio; ali mi to nije pošlo za rukom. Moja ćerka je odmah počela da skače u mom naručju sa željom da je pustim da samostalno hoda.

"Tata, pusti, pusti!" 

Na Zoinu i moju veliku nesreću, Ava nije podnosila dečija kolica i svaki pokušaj da je stavimo u njih bio je bezuspešan, zbog čega smo je uvek morali nositi u naručju. Ona je tvrdoglavo dete koje jasno zna šta želi, a Zoina i moja leđa obično stradaju zbog toga.

Shvatajući da ne želim da mi dete napravi scenu, spustio sam je pored sebe i uhvatio je za njenu malu ruku. Zaista ne znam kako dvogodišnje dete može imati tako glasan i prodoran plač. Zoi se smeškala jer je sve ovo bilo zanimljivo, ipak će ona biti strožiji roditelj.

U daljini smo ugledali nasmejanu Stelu koja je za sobom vukla tri ogromna kofera, pitajući se kako joj je to uspevalo. Ava se počela radovati kada je videla tetku i odmah joj je potrčala u zagrljaj, a ona je podigla u svoje naručje. Stela se toplo osmehivala svojoj sestričkinji, a zatim je i nas pozdravila.

Preuzeo sam njene kofere, prepuštajući joj Avu koja je trenutno uživala u društvu svoje drage tetke. Nisam mogao da ne primetim ponosni osmeh koji je imala moja žena dok je posmatrala svoju sestru. Stela je sazrela u prelepu i uspešnu mladu ženu, na koju smo oboje bili ponosni.

"Kako mi je sestrić? Da li te muči?" -Stela je sa osmehom pitala Zoi, privlačeći je u zagrljaj.

"Moram priznati da je dosta aktivniji od Lare i Ave." -Zoi joj je uzvratila sa osmehom.

U poslednje vreme Zoi je često osećala njegove pokrete u stomaku, dok su naše ćerke bile poprilično mirne bebe.

"Gde je Lara?"

"U plesnoj školi, šta misliš ko joj je bio uzor da sve slobodno vreme provodi tamo?" -Zoi je uzdahnula. 

"Njena najdraža tetka, naravno." -Stela joj se ponosno osmehnula.

"Šta ima novo kod tebe? Kako se snalaziš u firmi, kako napreduješ sa ispitima?" -Moja žena je mlađu sestru obasula pitanjima.

"Trenutno sam na odmoru, a za ispite se ne pita."

Zoi je kritikovala mlađu sestru, a ja sam se tiho smejao njihovom razgovoru. Sve me ovo podsetilo na naš život pre osam godina dok je Stela još uvek bila tinejdžerka koja se neprestalno raspravljala sa nama oko školskih obaveza. Njih dve se neopisivo vole, ali verujem da Zoi nikada neće prestati da se brine zbog sestre.

Parkirao sam auto ispred plesne škole u koju je nekada išla Stela, a sada nju pohađa i moja najstarija ćerka. Sem izbora hobija, Ava je od tetke pokupila ambicioznost i upornost; jer njenu sobu već sada krase medalje i diplome sa različitih takmičenja.

"Ja želim da je dočekam, u kojoj je sali?" -Stela je predala Avu mojoj ženi i srećno izašla iz auta.

"Četiri, poslednja na prvom spratu."

Ubrzo sam ugledao svoju plavokosu ćerku kako se osmehuje ponosno gledajući svoju tetku koja je nosila njen ranac. Stela je jednostavno osvojila srca naših ćerki, jer im je ispunjavala sve želje; posle njenih poseta sav naš trud oko toga da ne razmazimo decu je propadao.

Lara je ceo put do kuće srećno objašnjavala tetki šta je sve propustila dok je bila odsutna, a čim sam se zaustavio na prilazu kuće želela je da joj pokaže svoju nedavno renoviranu sobu. Na zamišljenu Stelu je odmah skočio naš voljeni ljubimac.

Luna je ostala sa nama kada je Stela krenula na studije, a taj pas je u potpunosti osvojio naša srca. Obe moje ćerke su prohodale uz nju i ona nas je uvek radosno pozdravljala mahanjem repa kada bismo se vratili kući posle napornog dana. Nikada nisam verovao da se čovek može toliko vezati za životinju, ali ona je postala punopravni član naše porodice.

Izvadio sam Steline kofere iz gepeka, pitajući se kako ću uspeti da ih odnesem do njene sobe. Moja žena se samo nasmejala i potapšala me po ramenu, uputivši se ka našoj spavaćoj sobi držeći našu ćerku za ruku. Posle napornih pola sata konačno je sve bilo na svom mestu, a ja sam se nakon toga morao posvetiti pečenju roštilja. Iako sam bio mrtav umoran, želeo sam da mojim devojkama pružim hranu koju su toliko volele.

Dok sam se mučio oko paljenja vatre, glasna muzika je odjeknula dvorištem zajedno sa smehom moje starije ćerke. Nije bilo svrhe da se rapravljam sa Stelom, a istini za volju ne sećam se kada sam poslednji put video obe svoje ćerke ovako srećne. Lara je skakala u bazen, a Stela je sa osmehom ohrabrivala držeći u naručju Avu. Dok sam ih posmatrao shvatio sam koliko su godine u stvari letele.

Zoi je izašla iz kuće sa željom da ih utiša, ali sam je ja zaustavio u tome privukavši je bliže sebi. 

"Pusti ih da uživaju." -Obuhvatio sam je oko struka spustivši jedan poljubac na njen izazovni vrat.

"Teodore, preglasne su, a moja sestra je izgleda još uvek veće dete od naših ćerki."

"Svakako nikome ne smetaju, njihova sreća je prosto zarazna."

Zoi je odustala od svoje prvobitne namere, uživajući u mom naručju i pogledu na bazen koji će uskoro ostati prazan, zbog preteranog prskanja i skakanja. Nas dvoje smo zaista imali savršenu decu i jedva sam čekao da budemo bogatiji za još jednog člana. Povukao sam je u stranu da nas ne bi videli i strasno je poljubio. Ovaj trenutak mi se jednostavno činio savršenim; u naručju sam držao voljenu ženu, dok je dvorište bilo ispunjeno smehom naših ćerki.

"Izgleda da smo ipak uspeli." -Osmehnuo sam joj se kada smo se odvojili.

"Izgleda da jesmo." -Zoi je tiho rekla, naslanjajući se na moje grudi.  

Kraj

______________________________________________________________

Kada sam se pre četiri godine usudila da postavim svoju prvu priču o Damienu i Andrei, nisam ni pomislila da ću dobiti ovako veliku podršku od svih vas i da će sve to prerasti u serijal od četiri priče. Hvala vam na svakom vote-u i komentaru, hvala vam što tada petnaestagodišnjoj tinejdžerki niste dopustili da odustane. 

Zamolila bih sve one koji su pročitali ceo serijal da mi napišu u komentarima koja priča im je najdraža i mišljenje o ovoj priči kao celini.

Šaljem vam puno pozdrava i nadam se da ste uživali! ❤

17.8.2020.