ANDREA

U sledećem trenutku našla sam se u zagrljaju gospođe Flejm:"Ti mora da si Andrea, ja sam Elena, majka ovog dotičnog gospodina do mene, drago mi je da sam te upoznala".

Ovakva prva reakcija je zaista bila neočekivana.

"Mama, nisi morala da započneš odmah sa svojim izlivima ljubavi...", rekao je Damien.

"Tišina, nisam pitala za tvoje mišljenje", strogo ga je pogledala, a kada se ponovo okrenula ka meni i osmehivala se:"Pa ti si prelepa, Damien i ne zna koliko je sreće imao što te je upoznao".

"H-hvala Vam, drago mi je da sam Vas upoznala", nervozno sam rekla i dalje nesvesna situacije.

"Bez formalnosti, za tebe sam samo Elena", rekla je sa toplim majčinskim osmehom:"Ti tačno izgledaš kao ćerka o kojoj sam oduvek sanjala, ali nije mi se dalo, završila sam sa tri sina..."

Ovo me je iskreno nasmejalo, dok je ovoga puta Damien bio onaj ko se postideo. Videla sam blagu crvenu boju na njegovim obrazima.

"Mama!", uzviknuo je Damien, ali se ona nije mnogo obazirala na njega.

"A ovaj mali gospodin mora da je David, isti je kao Damien iz detinjstva...", rekla je, kada je prišla Davidu koji je i dalje bio kod Damiena.

"Ja sam David, drago mi je da sam Vas upoznao", rekao je moj sin sa osmehom, a zatim se okrenuo ka meni i sa osmehom izjavio:"Da li je bilo dobro? Rekao sam ono što si mi ti rekla".

Zar si baš morao to da kažeš? Moj dragi sin je ponovo počeo da blamira svoju jadnu majku, to jest mene...

"Bio si odličan", rekao je Damien, a zatim su se i njegova majka i on nasmejali.

"Ne brini ništa, ti imaš samo njega da te blamira, ja sam imala trojicu...", rekla je Elena kroz smeh.

Postajala sam sve crvenija, makar se nadam da će sa vremenom prestati sa svojim izjavama, inače ne znam šta ću raditi...

"Konačno ste stigli, mogli ste i da požurite, mama nam nije dozvoljavala ni da se približimo trpezi", izjavio je Nikolas sa osmehom.

Teodor i on su izašli iz kuće i uputili se ka nama. Obojica su bili u farmerkama i majicama i izgledali su srećno.

"Sad shvataš šta sam podrazumevala pod blamiranjem?", pogledala me je:"Nikada ih do kraja ne naučiš šta treba da prećute..."

Iskreno sam se nasmejala na ovo, gospodja Elena se zaista činila kao prijatna i vesela osoba koju je teško ne voleti.

"Mama, hajdemo kući, ne želim da budem ovde", David me je blago povukao za ruku i tiho rekao. Nije želeo da bude u blizini Teodora...

Blago me je povukao za ruku, a zatim se i sakrio iza mene.

"Davide, ne treba da ga se bojiš ja sam uz tebe i obećavam ti da je Teodor dobra osoba kao Damien i Nikolas", rekla sam spuštajući se na njegovu visinu.

Svi pogledi su bili na nama, ali meni je najbitnije bilo da David prevaziđe njegov strah, koji nije bio redak kod dece njegovog uzrasta, a samim tim što sam ga ja još uvek imala u nekoj meri, razumela sam ga.

"Vidim da se mene plašiš, ali verujem da me nisi upoznao izvan bolnice i nisi mi dao šansu da stekneš dobro mišljenje o meni, a ja bih želeo to da ispravim", Teodor je došao do nas i spustio se na Davidovu visinu, a zatim mu pružio ruku:"Ovde sam samo Teodor, Damienov brat i prijatelj tvoje majke, nisam doktor".

David je nervozno prihvatio da se rukuje sa njim, a ovo je bio dobar početak, jer je on obično povučeno i tiho dete koje ne pruža drugu šansu. Uvek sam se divila genetici kao nauci, a sada kada sam videla koliko je to tačno, divila sam joj se još više; u svom sinu videla sam umanjenu verziju sebe.

Za ovo kratko vreme koje sam poznavala sve njih verovala sam da će biti odlični očevi kada odluče da se oprobaju u toj ulozi, iako naglas to nikada ne bi priznali.

"Ako želiš, možemo ti pokazati automobile koje posedujemo, naravno pod uslovom da mi pružiš drugu šansu bez toga da me se plašiš...", zamišljeno je rekao Teodor, a moj sin je radosno prihvatio.

Aleksandar je voleo automobile, nije propuštao ni jedan sajam automobila i znao je sve najnovije modele automobila, verujem da je to tako kod svih muškaraca, ali David je svakim danom sve više ličio na njega.

"Bojim se da moj muž neće biti u mogućnosti da nam se pridruži večeras, hitno je bio pozvan na jedan od sastanaka", rekla je gospođa Elena kada smo ušle u kuću.

Ostala sam zadivljena enterijerom kuće, bio je čak i bolje od spoljastosti, ako je to ikako bilo moguće. Sve je bilo mešavina modernog i starinskog. Hodnik je bio pun porodičnih fotografija iz raznih perioda.

Pažnju mi je odvukla slika na kojoj se nalazio Damien sa diplomom, imao je dosta kraću kosu nego sada, ali se sa godinama nije mnogo promenio, skoro da je ostao isti, jedino sam još mogla primetiti da je sada izgledao mnogo ozbiljnije nego tada i da je sada imao šarm odraslog muškarca.

Pored njegove slike nalazile su se slike Nikolasa i Teodora sa diplomama, tokom vremena Nikolas je bio onaj koji se najviše promenio. Na tim slikama je izgledao zaista mršavo, a sada je bio najmišićaviji među njima, ali čak i tada sam mu u očima mogla videti dečački šarm koji je još uvek imao.

Momci su se uputili ka garaži da pokažu automobile mom sinu dok smo gospođa Elena i ja ostale u dnevnom boravku.

Ubrzo zatim nastala je neprijatna tišina, jer ni jedna od nas nije želela da započne razgovor.

"Čula sam da tek od skoro radiš u našoj bolnici", osmehnula mi se:"Kakav si utisak stekla do sada?"

Bila sam jako zahvalna jer je ona prva započela razgovor i prekinula neprijatnu tišinu.

"Verujem da bolji posao nisam mogla pronaći, svi rade kao jedan tim i u svakom trenutku im se možete obratiti za pomoć to mi se najviše dopada", rekla sam iskreno.

Nastavile smo da pričamo o raznim temama, a sa svakim prolazećim minutom shvatala sam koliko je gospođa Elena divna osoba. Imala je stav poslovne žene, ali i stav majke, bila je jedna od retkih žena koje zaista možete nazvati "pravom damom".

Ubrzo momci su se vratili sa mojim sinom u žurbi.

"Prometna nesreća, moramo da idemo", rekao je Damien, a zatim se okrenuo prema meni:"Izvini zbog ovoga, večera sa mojom porodicom će ipak morati da sačeka".

"U redu je, razumem, a sada idi tamo i radi ono što najbolje radiš, spašavaj živote", rekla sam i čvrsto ga zagrlila.

"Ne bih da vas prekidam, ali mi moramo da krenemo", rekao je Teodor, a Damien je potvrdno klimnuo glavom.

Za manje od deset minuta su otišli, a ja sam ostala sama sa gospođom Elenom i Davidom.

Mislim da će ovo biti dugo veče...