LORENA

Posle tačno tri dana sam pozvala Nejtana da ga obavestim da može videti Vilijama, a meni tokom cele prethodne noći san jednostavno nije dolazio na oči i provela sam je tako što sam gledala u svoje dete uveravajući sebe da me ništa neće razdvojiti od njega. Mnoge od mojih briga su bile opravdane, jer koliko god ja glumila superiornost ispred Nejtana, on je ipak u svemu mogao da mi parira; jer su njegovi advokati bili jedni od najboljih za koje znam. Sa druge strane osećala sam detinjastu sebičnost, jer ću posle svih ovih godina morati da delim naklonost svog mezimca sa njegovim ocem; jednostavno nisam želela da dopustim da on bude omiljeni roditelj.

Otac i majka su pokušavali da razgovaraju sa mnom, ali ja jednostavno nisam znala šta da im kažem kada su i meni samoj osećanja bila izmešana povodom novonastale situacije. Znala sam da će jednog dana morati da dođe do ovoga, ali nisam verovala da će to biti ovako rano.
Cupkala sam nogom dok sam iščekivala Nejtanov dolazak i gledala Vilijama kako se igra sa psom mojih roditelja neprestalno bacajući pogled ka ulazu u dvorište, a na moju veliku sreću on nije primećivao moju nervozu.

"Mama, možemo li i mi da imamo psa?" -Vilijam me pogledao svojim krupnim očima koje je nasledio od oca.

"Bojim se da ne, jer psi ne vole da budu zatvoreni u malom prostoru. Zamisli da ja tebe po ceo dan držim zatvorenog u sobi, da li bi bio srećan?" -Po ko zna koji put u ovih par dana sam pokušavala da mu objasnim zašto ne želim psa u stanu na lep način.

"Ali naš stan nije mali..." -Prekrstio je ruke na grudima u znak neslaganja i time mi izmamio osmeh.

"Dušo babina, da li te Alek sluša?" -Moja majka se pojavila sa limunadom i spasila me besmislene rasprave.

"Da, on je divan. Voleo bih da i ja imam psa." -Obratio se mojoj majci na ruskom i ona se praktično istopila od sreće. Dete mi je manipulator i ja tek sada to počinjem da shvatam.

"On i jeste tvoj ljubimac." -Moja majka ga je pomazila po glavi i zatim mi uputila prekoravajući pogled koji sam odlično poznavala.

"Ali kada odemo kući, on će ostati ovde."

Upozorila sam roditelje da se ne usude da mu kupe psa, a ni jedno od njih dvoje se nije slagalo sa tim jer neće moći još više da ga razmaze. Vilijamova želja je za njih praktično bila zapovest i ja sam gledala kako ih on vešto vrti oko njegovih malih prstića, iako su oni nekada bili najstrože i najautoritativnije osobe koje sam poznavala. Iskreno bih volela da razumem šta im se desilo da se toliko promene od njegovog rođenja.

Moj sin je popio limunadu, a zatim se vratio igri sa Alekom ostavlajući me samu sa majkom koja je odmah počela sa njenim kritikama. Uskoro sam ugledala dva crna džipa kako se približavaju i odmah sam shvatila da je to Nejtan sa obezbeđenjem. Iako sam ga lepo zamolila da dođe sam, on to ipak nije ispoštovao.

"Vilijame, možeš li da dođeš?" -Upitala sam sina, nabacivši svoj uvežbani osmeh. Nisam volela da budem u prisustvu njegovog oca, ali to jednostavno nisam mogla pokazati pred njim.

Nejtan je bio u crnoj trenerci što me iskreno iznenadilo, jer sam praktično zaboravila da on nosi išta osim poslovnih odela. Čovek je bio hodajući testosteron sa svim tim mišićima koji su bili izdefinisani do savršenstva i svi oni njegovi treninzi su definitivno vredeli. Osetila sam obraze kako mi crvene kada sam se susrela sa njegovim prodornim pogledom i odmah sam se prekorila zbog toga.

Šta mi se to dešava? On je jedan običan umišljeni gad i ja to odlično znam...

"Ja njega ne želim da gledam u svom domu." -Moja majka mi se tiho obratila pokušavajući da potisne bes zbog Vilijama, a onda se na peti okrenula i otišla u kuću.

Vilijam se sakrio iza mojih nogu čim je video Nejtana kako nam se približava, iako sam razgovarala sa njim on je bio stidljivo dete koje nije lako sklapalo poznanstva i ja to nisam mogla promeniti preko noći; kao što ga nisam ni mogla naterati da istog trenutka zavoli nepoznatu osobu.

Nejtan se zaustavio na svega par koraka od nas i mogu se zakleti da se zaledio u mestu pažljivo posmatrajući našeg sina. Ono što me najviše bolelo je to što njemu DNK test praktično i nije trebao, jer Vilijam bio njegova umanjena verzija.

"Kako se zoveš?" -Nejtan je kleknuo da bi bio u visini našeg deteta i osmehnuo mu se toplim osmehom koji nikada do sada nisam videla na njegovom licu.

Vilijam je ignorisao Nejtana i pogledao u ka meni tražeći podršku, pomazila sam ga po kosi i osmehnula mu se dajući mu do znanja da sam uz njega.

"Vilijam, jesi li ti moj tata?" -Tiho je progovorio i kunem se da mi se srce steglo jače nego ikada.

Nejtan je izgubljeno gledao u dete i trebao mu je ceo minut da se sabere, pre nego što je odgovorio na ovo.

"Jesam, drago mi je da sam te konačno upoznao." -Nasmejao se, a zatim me pogledao njegovim zelenim očima pre nego što je svoju punu pažnju posvetio Vilijamu.

Dvadesetak minuta kasnije ja sam sedela na ljuljašci i gledala u Nejtana kao kobac dok je igrao fudbal sa našim sinom, čekajući prvu grešku koju će napraviti, potajno se nadajući da će on Vilijamu dosaditi i da ću ga uskoro izbaciti iz dvorišta; ali po osmehu na licu moga deteta to su bili samo pusti snovi. Odbijala sam to da priznam, ali bila sam ljubomorna što je Vilijam praktično zaboravio na mene.

Videla sam kako je Nejtam čučnuo ispred Vilijama koji mu je nešto šaputao i mene je iskreno zanimalo o čemu razgovaraju, ali jednostavno nisam mogla da pogazim svoj ponos i pitam o čemu se radi.

"Mama, Nejtan kaže da mi je kupio poklone!" -U sledećem trenutku moj sin je veselo trčao ka meni, a Nejtan je nešto rekao radniku iz svog obezbeđenja.

Osmehnula sam se sinu, a zatim sam gledala kako obezbeđenje nosi najrazličitije kese sa poklonima koje nemam pojma gde bih trebala da smestim. Vilijam je radosno trčao oko njih razgledajući šta je dobio, a ja sam mu pomagala oko otpakivanja.

Zar on zaista misli da ću četvorogodišnjem detetu dopustiti da ima svoj telefon i laptop znajući kakvih sve ljudi ima po internetu? Izgleda da ću ipak morati da mu održim jedan dug razgovor o poklonima koje kupuje...

"Vilijame, imam još nešto za tebe." -Čula sam Nejtanov glas iza sebe i moj sin je odmah potrčao ka njemu.

"Da mu nisi i auto kupio?" -Sarkastično sam pitala bacajući još jednu kesu.

"Gospode Bože!" -Praktično sam vrisnula kada sam videla čupavo stvorenje u njegovim rukama.

"Mama, vidi kuca!"-Vilijam je počeo da skakuće oko Nejtana koji je još uvek držao štene.

Kroz misli mi je samo prolazilo pitanje šta ću da radim sa tim čudom kada poraste i gde ću ga držati, a pošto odgovor nisam pronalazila želela sam da očitam Nejtanu lekciju i izbacim ga zajedno sa tim sivo belim vučjakom.

"Nejtane, dođi na trenutak." -Kulturno sam ga zamolila, jedva se suzdržavajući da ne počnem da vičem na njega ispred deteta.

On je ostavio štene sa Vilijamom i u svega par koraka bio je ispred mene, a njegov muški parfem me je odmah opio. Zar za sve ove godine nije makar mogao promeniti parfem?

"Ono čupavo stvorenje ćeš da vratiš tamo gde si ga našao, znaš li ti da ja živim u stanu?!"

"Poklonio sam ga Vilijamu, a ne tebi. Sama si mi rekla da se raspitam šta vole deca njegovih godina." -Pobedonosno mi se nasmejao u lice.

"Ne šegači se sa mnom i nosi ga sa sobom!"

"Štene je zdravo, dresirano i vakcinisano što znači da je u potpunosti odličan poklon. Nabavio sam mu psa sa pasošem, jer vidim da dosta putujete."

"Nejtane, ima da kažeš Vilijamu da je ono tvoj pas i da će ga viđati svaki put kada bude bio sa tobom; jer ja ono u stanu neću držati. Jesam li bila jasna?"

"Ti si rekla da mi nećeš olakšavati, dakle neću ni ja tebi. Ukoliko toliko mrziš životinje možeš to sama da objasniš Vilijamu, onda će on biti ljut na tebe, a ne na mene."

"Hajde odrasti i shvati da ne možemo odgajati dete tako, ovo nije igra. Zar zaista misliš da ću dozvoliti da ja budem omraženi roditelj samo jer mu želim najbolje i pustiti tebe da glumiš dobrotu iz razloga što ćeš mu kupovati poklone i to će biti to?" -Besna sam jer on sve ovo doživljava kao neko nadmetanje. Možda sam ipak pogrešila što sam ga ovako rano upoznala sa Vilijamom i još ga predstavila.

"Ili ćeš biti pravi otac ili ćeš se izgubiti, odluka je na tebi. Moje dete nije trofej koji bi ti jedan dan želeo da imaš, a drugi bi već zaboravio na njega."

"Šta treba da učinim?" -Osmeh mu je spao sa lica i on se uozbiljio.

"Prvo da raščistiš sa samim sobom da li si spreman na ovo ili ne. Ja sam bila ona koja je krila trudnoću i odlučila da zadrži dete, ne želim da budeš ovde samo da bi pokušavao da mi zagorčavaš odnos sa sinom iz osvete."

"U pravu si Lorena, ti si bila ona koja je imala četiri godine da se pripremi na ovo, ja nisam i ne možeš očekivati da ću kroz par dana postati savršen otac. Prekini sa svojim ucenama, jer ukoliko bi otišla ja bih te pronašao i na kraju sveta. Bio sam gad prema tebi i razumem da me mrziš, ali tom detetu mogu biti dobar otac i to ću učiniti." -Bio je besan i odlučan, ovo je muškarac kakvog ja poznajem.

"Želiš da uzmem tog psa? U redu, ali nemoj mi prebacivati za svaku grešku i da se razumemo na samom početku, ja ću svome sinu ispuniti svaku razumnu želju. Od tebe trenutno samo tražim da se odlučiš gde ćeš živeti sa Vilijamom, jer ukoliko se vraćate u Monako ja ću krenuti za vama."

"Zašto se svađate?" -Ugledala sam suze u očima svoga deteta i srce mi se steglo. Koliko je on zapravo stajao tu i kako ga do sada nisam primetila?

"Vilijame, nismo se svađali samo smo malo glasnije razgovarali; zar ne Lorena?" -Nejtan je prvi odreagovao i sa osmehom je otišao do njega.

"Tako je." -Toplo sam mu se osmehnula.

"Da li ti se pokloni dopadaju?" -Nejtan je vešto pokušao da promeni temu.

"Ne želim poklone ukoliko će mama biti ljuta." -Vilijam se odmaknuo od njega. Po Nejtanovom pogledu sam videla koliko ga je to zabolelo i jednostavno sam morala odreagovati, ne zbog njega već zbog našeg deteta.

"Nisam ljuta, izvini zbog onoga, tvoj tata i ja smo samo imali manju nesuglasicu." -Čučnula sam isped njega i čvrsto ga zagrlila.

"Zagrlite se ukoliko je tako." -Iznenadila sam se njegovim zahtevom i samo sam pogledala u Nejtanovom pravcu.

Nisam želela da budem ni blizu njega, ali još manje sam želela da stvorim problem između njih dvojice pre nego što Nejtanu i pružim šansu da bude otac. Nejtan mi je pogledom tražio odobrenje, ali sam se ja iskreno dvoumila. Nazovite me ludom, ali ja sam nabacila lažni osmeh i zagrlila osobu koja me je uništila samo da bih udovoljila detetu; dok sam to činila njegov muževni parfem me je opijao, a njegovo telo je bilo tako toplo i kroz misli su mi prošli svi najlepši trenuci naše veze.

Osetila sam kako mi uzvraća zagrljaj i kako se njegove ruke zaustavljaju na samom kraju mojih leđa, jeza je prošla čitavim mojim telom prisetivši me kakvog gada sam upravo grlila.

"Ovo radim samo zbog Vilijama, ne dopuštaj sebi previše." -Šapnula sam mu na uho, pre nego što sam se odmakla od njega i posvetila svoju pažnju detetu.

________________________________