LORENA

Sve sam u životu mogla očekivati, ali to da će se Nejtan samo okrenuti i otići kada sazna da ima dete zaista nisam. Trebala sam pobeći sa sinom glavom bez obzira posle onog susreta, ali ja sam ostala u kući svojih roditelja i čekala ni sama ne znam šta. Samo se pitam gde mi je bila pamet kada sam pomislila da ću dete večno uspevati da krijem od oca. Ono što me posebno povredilo bio je Vilijam koji me je pitao ko je bio čovek sa kojim sam se raspravljala.

Mislila sam da će sve ovo biti mnogo lakše, ali ja jednostavno nisam mogla vređati Nejtana ispred deteta, jer posle svega on mu je otac. Ja sam ga i dalje prezirala zboog svega što mi je uradio, ali Vilijam će jednog dana želeti da zna ko mu je otac i ja ću na to pitanje morati da odgovorim.

Nisam osećala krivicu sve do ovoga trenutka, jer sam bila sigurna da je to ono što je ispravno, ali više ni sama ne znam šta bih trebala da radim. Nejtanu nikada ne bih dozvolila da mi oduzme Vilijama, ali bih možda trebala da mu dopustim da ga viđa ukoliko bi to želeo.

Vilijama je dan pun avantura sa mojim roditeljima zaista izmorio i zaspao je pre gotovo pola sata, iako još uvek nije ni osam uveče. Ja sam ležala pored njega i po ko zna koji put sam se zahvaljivala Bogu što mi ga je podario. Gledala sam njegovo umiljato lice i igrala se sa njegovom kosom, pokušavajući da uverim sebe u to da će sve biti u redu.

"Gospođice, zvoni Vam telefon." -Čula sam blago kucanje na vratima, a zatim je jedna od kućnih pomoćnica ušla.

Pažljivo sam se odmakla od sina pazeći da ga ne probudim, a zatim sam uzela od nje telefon koji sam prethodno zaboravila u dnevnoj sobi. Videla sam niz brojeva na ekranu i razmišljala sam da li bih trebala da se javim, retki su imali moj privatni broj i odlučila sam da ipak odgovorim.

"Restoran Central u devet." -Prepoznala sam Nejtanov glas, ali pre nego što sam uspela bilo šta da kažem poziv se prekinuo.

Duboko sam udahnula razmišljajući šta da uradim, ali uvidela sam da više nema poente u bežanju od istine. Izgleda da je došlo vreme da se suočim sa ocem svoga sina i otvoreno razgovaram sa njim. Poljubila sam Vilijama i ušuškala ga u ćebe, a zatim sam izašla iz njegove sobe i krenula da se spremim.

Nisam želela previše da se sređujem, ali takođe nisam mogla da odem bilo kako obučena, jer bih tako odavala utisak žene koja ga se plaši. Odlučila sam se za usku poslovnu crvenu haljinu, na usne sam nanela svoj omiljeni vatreno crveni ruž i sve sam to ukombinovala sa crnim sakoom i štiklama.

Javila sam se roditeljima pre nego što sam izašla i zamolila ih da paze na Vilijama dok se ne vratim, nisam im rekla gde idem, ali po njihovim izrazima lica videla sam da su to sami shvatili. Tokom vožnje sam govorila sebi da ovo radim zbog sina, ali duboko u sebi sam znala da smo nas dvoje odavno trebali da razgovaramo.

Javila sam se hostesi na ulazu i ona me pozdravila sa osmehom pre nego što me zamolila da je pratim. Restoran je bio gotovo prazan, izuzev par zaposlenih, a Nejtana sam ugledala u daljini kako ispija čašu viskija. Narano da ćemo biti sami, taj muškarac svoju privatnost ceni više od bilo čega.

Podigao je pogled sa pića kada me ugledao, ali ja na njegovom licu nisam mogla pročitati ni jednu emociju. Očekivala sam bes i mržnju, ali on me samo pogledao i pokazao mi rukom da sednem; a zatim je rekao hostesi da nas niko ne uznemirava. Crno poslovno odelo mu je savršeno pristajalo i mrzela sam to što je morao izgledati ovako prokleto dobro; on je bio san svake žene do trenutka kada progovori i sruši tu savršenu iluziju.

"Dakle Lorena, šta imaš da mi kažeš?"

"Šta bih trebala da ti kažem?"

"Možda da počneš od toga što si dete krila od mene sve ove godine. Imam sina koji ne zna ni ko sam ja!" -Glas mu je postao za nijansu grublji, ali ne mogu reći da me je to iznenadilo.

"Vidi, od mene nećeš dobiti izvinjenje ukoliko to očekuješ. Učinila sam ono što sam mislila da je najbolje za mene i za dete. Posle onoga što si mi priredio ja nisam želela ni da te ikada više vidim, a još manje da odgajam tvoje dete. Trudnoća je bila neplanirana, a ja sebe nisam mogla naterati na abortus i ne kajem se zbog toga."

"Krila si ga od mene skoro četiri godine!"

"Da nije možda trebalo da dete odgajam sa tobom i tvojim prostitutkama?! Kada si toliko željan očinjstva, zašto nekoj od njih nisi napravio dete?" -Ovoga puta sam ja bila ta koja je povisila glas.

"Kako si to mogla da učiniš?!"

"Nisam ja bila ona koja je spavala sa svime što ima malo izraženije atribute i hvalila se time. Ti si taj koji je stavio kraj na našu vezu i ako tražiš krivca za ovo, samo pogledaj u ogledalo. Prekini da glumiš povređenost, jer nisi ti onaj u koga su upirali prstom i nazivali ga razočaranjem, nisi ti onaj ko je nosio to dete devet meseci u sebi i pored njega proveo mnoge besane noći. Ti si onaj koji je ćutao i glumio nevinašce dok su mediji i naše porodice pravile hajku na mene."

"Zato Nejtane, prekini da me gledaš sa visine i znaj da sam se onog trenutka kada sam Vilijama po prvi put uzela u ruke zaklela da ću ga štititi celog života, čak i od bezdušnog gada koji mu je otac."

"Hoću da delimo starateljstvo, on je moje dete."

"I ja sam htela skladan brak i vernog muža, a dobila sam nevernog kretena. Dakle da razjasnimo jednu stvar, ti nikakvo starateljstvo nećeš dobiti; možeš viđati Vilijama i to je sve što ti trenutno mogu ponuditi."

"Znaš da mi ono zakonski pripada, zar ne?"

"Nejtane, ja se tebe ne plašim, možeš da mi pretiš vezama i advokatima; ali ne zaboravi da ti ja u svemu mogu parirati. Tuži me slobodno i videćemo se na sudu, jednom mi je pošlo za rukom da nestanem i šta ti garantuje da to neću ponovo uraditi?"

"Da li ti po meni pretiš?"

"Ja tebi iznosim činjenice, a ti shvati to kako želiš."

"Gospođice, Vaše piće." -Konobar mi je doneo vino koje sam poručila i ja sam mu se zahvalila sa osmehom, a zatim sam podigla čašu ka Nejtanu i ispila jedan veliki gutljaj. Nejtan je ćutao i pažljivo me posmatrao razmišljajući šta da kaže, ali videla sam da ovo nije očekivao.

Varnice su sevale između nas dok smo se streljali pogledima; u Nejtanovim očima sam videla koliko želi da se raspravlja sa mnom; ali se ipak nije usuđivao jer je shvatao da se ja trenutno nisam šalila. Vilijamova sreća mi je na prvom mestu i do sada sam dete odgajala sama, a ukoliko ja na licu svog sina vidim samo jednu suzu zbog njega planiram da održim dato obećanje.

"Imaš li još neku činjenicu da mi izneseš?" -Nisam mogla da ne primetim sarkazam u njegovom glasu kojim je pokušavao da prekrije svoj bes.

"Zapravo imam, ti i ja imamo dete, ali ja ne mešam privatno i poslovno tako da ne očekuj da ću ti prepuštati poslove i popuštati. Ti si mi i dalje suparnik na poslovnom planu i navikni se na to što pre." -Nastavila sam da dolivam ulje na vatru, jer sam iz nekog razloga osećala satisfakciju dok sam ga namerno iritirala.

"Nisam siguran da ti možeš sedeti na dve stolice kao što misliš."

"Očigledno ne misliš dobro, ali neću da se raspravljam o tome. Ovde smo da razgovaramo o detetu i zamolila bih te da požuriš, jer je moje vreme dragoceno."

"Hoću da upoznam sina sutra."

"Nejtane, prekini sa tvojim zahtevanjima. Ja prvo moram da razgovaram sa njim i pripremim ga, jer on definitivno nije dete koje je otvoreno prema strancima. Moram detetu da objasnim gde si bio sve ove godine i planiram da kažem da si radio u inostranstvu, jer četvorogodišnjaku definitivno neću objašnjavati pravi razlog tvog odsustva."

"Možeš li da mi kažeš šta vole deca njegovih godina?"

"Raspitaj se, ja sam obećala da ću te upoznati sa našim sinom i pružiti ti šansu da budeš deo njegovog života, ali više od toga ti neću ništa olakšavati."

"Hoćeš li mi objasniti šta si uradila sa Vilijamovim datumom rođenja? Oboje znamo da nisi mogla biti trudna godinu dana."

"Koristila sam ono čime se ti neprestalno hvališ, obratila sam se na pravu adresu i mogla sam da biram i dan i mesec. Ono što me najviše bolelo svih ovih godina je to što sam slavila njegov rođendan tri meseca kasnije, ne želeći da ga bilo ko dovede u vezu sa tobom."

"Privatna klinika?" -Upitno me pogledao.

"Ne potcenjuj me, one su previše nepouzdane, jer tamo ne bih imala sigurnost da za određenu sumu novca neće progovoriti, a to mi ne treba."

"Koliko si ti bila spremna daleko da ideš?" -Uzdahnuo je sa nevericom.

"To samo majke znaju, a sada me izvini jer ja moram da krenem, kod kuće me čeka moje dete. Očekuj moj poziv u narednih nekoliko dana i neka ti tada raspored bude čist, roditeljstvo je na prvom mestu i to bi trebalo što pre da shvatiš." -Zadovoljno sam ustala od stola gledajući kako mu vilica podrhtava od besa.

"Ovo je tvoj način osvete?" -Upitao me kada sam mu bila okrenuta leđima.

"Ne laskaj sebi Nejtane, ovo je bila majka koja je razgovarala sa ocem svog sina. Želim ti ugodno veče i nadam se da će neka od onih tvojih devojaka uspeti da reši taj tvoj slomljeni ponos, jer ti se jedna žena konačno obratila onako kako zaslužuješ." -Rekla sam nastavlajući da koračam, ne udostojivši ga čak ni pogleda.

Samouvereno sam koračala ka izlazu dok sam na svojim leđima osećala njegov pogled, nisam verovala da ću uspeti ispred njega da odglumim onakvu hladnokrvnost; ali jednom slomljeno žensko srce ipak ne zna za granice. Konačno sam otvoreno razgovarala sa njim i to je donekle umanjilo moju grižu savest, rešila sam jedan problem; a vreme će pokazati da li je ovo bila ispravna odluka. Bilo mi je dosta razmišljanja i planiranja sledećeg poteza, trenutno sam samo želela da čvrsto zagrlim Vilijama i konačno dobijem preko potrbni odmor.