NEJTAN

Prisustvovao sam još jednom poslovnom sastanku i trudio se da budem fokusiran, ali mi to nije polazilo za rukom. Sve o čemu sam ja razmišljao bila su pitanja koja su samo nastavila da se gomilaju od kada mi je Lorena upala u stan. Prošla su dva dana, ali još uvek me je proganjao onaj njen ubilački pogled. Žena koja je stajala ispred mene i besnela da joj vratim dete, nije imala ništa zajedničko sa onom tihom plavušom koja nije smela ni roditeljima da se suprodstavi.

Odmah posle njenog odlaska pozvao sam prihatnog detektiva da mi istraži šta se to desilo, a da je uspelo Lorenu onako da izbaci iz takta. Ona je jedna od najsmirenijih osoba koju poznajem i izgradila je masku nedostižne, ali u njenom pogledu sam tada video bes izmešan sa neopisivim strahom koji nije mogla da sakrije.

Saznao sam da joj se dete sakrilo i da nisu mogli da ga pronađu, ali morao je postojati razlog zašto je onako upala kod mene. Nešto mi je tu bilo sumnjivo i nisam verovao da je na mene prvog pomislila samo iz razloga što želim da joj uzmem ono zemnjište. Mnoge sam stvari radio da bih bio među najuspešnijima, ali čak sam i ja imao svoje principe. Sve to mi je dalo razlog da još više kopam po njenoj prošlosti, ali nisam uspeo mnogo da saznam. Počev od njene trudnoće sve je bilo obavijeno velom misterije, a ime oca se nigde nije pominjalo. Nikada nije viđena sa muškarcem u blizini deteta, a sve svoje avature je vešto držala podalje od svog stana. Čak sam potplatio članove njene dalje familije da mi sve što znaju o njenom ljubavnom životu, ali ni tu nisam imao mnogo uspeha.

Ubeđen sam da postoji razlog za to što je trudnoću provela skrivena u Rusiji, a kasnije živela daleko od SAD-a. Možda sam lud, ali moram da testiram teoriju koja me proganja od trenutka kada sam prvi put video sliku tog deteta i moram to učiniti brzo.

Telefon mi je zavibrirao i pogledao sam poruku od privatnog detektiva u kojoj me obaveštava da se Lorena večeras vraća u Monako, što je značilo da više ne smem da gubim i jedan trenutak, jer ja tamo nemam nikakvog uticaja koji bih mogao da iskoristim. Onog trenutka kada kroči u taj avion ja joj ne mogu ništa, a posle cele situacije sa sinom ne verujem da će u skorije vreme ponovo dolaziti ovde.

Ustanem i kažem da nastave sastanak bez mene i pismenim putem me do večeras obaveste o svemu šta sam propustio, a zatim pozovem svog advokata i krenem ka kući u koju sam mislio da nikada više neću kročiti. Za manje od sat vremena bio sam ispred rezidencije Romanovih i rekao sam njihovom obezbeđenju da ih obaveste da neću prihvatiti da me ne prime. Uskoro sam ugledao besnog Alekseja crvenog lica kako mi se približava, čovek je izgleda veće zlopamtilo od njegove ćerke.

"Šta tražiš ovde, Dejvise?" -Lorenin otac je praktično zarežao na mene. Nikada me nije preterao voleo, ali sada me gledao kao da sam mu zakleti neprijatelj.

Nisam ga video od dana naše propale svadbe i moram reći da se uopšte nije promenio, idalje je imao strogi stav i prekoravajuć pogled. On je čovek koji ne pokazuje emocije, ali više od svega voli svoju ćerku jedinicu, a ja sam onaj koji joj je slomio srce i mislim da nikada neće preći preko toga.

"Ovde sam da razgovaramo. Mislim da tvoja ćerka i ja imamo neka nerešena posla."

"Nemam ja sa tobom o čemu da razgovaram, a sada se gubi odavde dok te obezbeđenje nije ispratilo."

"Sledeći put bih se mogao vratiti sa medijima i policijom, a verujem da to ne želiš." -Morao sam igrati prljavo, jer Aleksej nije ni malo naivan čovek.

"Dovedi koga hoćeš, možete zajedno da sedite ispred ograde." -Rekao je nezainteresovano i uputio se nazad ka kući.

"Možda će i tvoj unuk onda biti sa mnom." -Dobacio sam za njim i time mu privukao pažnju.

"Šta si rekao?!" -Izgleda da sam pogodio slabu tačku.

"Vidi, mediji bi uskoro mogli da stignu, a verujem da ni ti ni ja ne bi želeli da oni čuju naš razgovor. Lorena i ja moramo nešto da raščistimo i to odmah."

"Smesta da si mi se izgubio iz vidnog polja!"

"Tata, šta se dešava?" -Čuo sam Lorenin glas, a ubrzo sam je i ugledao. Mora da je čula moj razgovor sa njenim ocem.

Nosila je tirkiznu plišanu trenerku koje je savršeno isticala svaku njenu oblinu i izgledala je seksipilnije nego ikada. Kosa joj je bila podignuta u rep, a sočiva je zamenina crnim naočarima. Nisam verovao da žena može izgledati ovako dobro u običnoj trenerci, ali ona me upravo uverila u suprotno.

Zaustavila se u mestu kada me ugledala i uputila mi još jedan ubitačni pogled. Samo po njenom izrazu lica mogao sam videti koliko me prezire, ali ništa bolje nisam ni zaslužio.

"Lorena, izgleda da si sve ovo vreme imala nešto moje."

"Ovo nije razgovor koji ćete nastaviti ovde, još zaista treba da i novinari dođu!"- Aleksej je zarežao na mene i naredio obezbeđenju da me pusti unutra, a ja sam rekao obezbeđenju i advokatu da me sačekaju.

Na trenutak sam video iznenađenost na Loreninom licu, ali odmah nakon toga izraz lica joj je postao bezizražajan. Mrzela me je, ali ona nije bila žena koja bi vrištala i histerisala na mene; ona je postala neko ko ubija pogledom i jednostavno ti da do znanja da te ne želi u svojoj blizini.

Iznenadilo me je to što je Aleksej produžio ka stepeništu, ostavlajući me samog sa njegovom ćerkom. Kućne pomoćnice su me pozdravile i pitale da li želim nešto da popijem čim smo ušli u dnevni boravak, ali Lorena je prva odgovorila.

"On se neće zadržavati, a sada nas ostavite same." -Glas joj je bio leden.

"Šta tražiš ovde?" -Okrenula se ka meni.

"Želim da razgovaramo o prethodnoj noći, hoću da znam zašto si onako upala u moj stan."

"Sve što ću ti reći je da ti je obezbeđenje očajno, a što se tiče mog upada ne očekuj da ću ti se izviniti. Ja tebi ne dugujem nikakvo objašnjene i mislim da je vreme da kreneš, možeš slobodno da podneseš tužbu."

"Imaš li ti meni nešto da kažeš?"

"Mnogo toga, ali ti više nisi vredan moje pažnje. Posao je jedino polje na kome možeš očekivati da razgovaraš sa mnom, ali skratiću te muke i ponovo ti reći da ono zemljište nećeš dobiti."

"Postala si drska." -Nisam mogao da suzdržim osmeh.

"Zaista ne znam o čemu pričaš."

"Hoću da znam ko je otac tvoga sina." -Bio sam kratak.

"Molim?!" -Ovoga puta nije mogla da zadrži svoj bes.

"Čula si me."

Osećanja su mi bila izmešana, ali morao sam je pritisnuti da mi kaže istinu. Ona nikada nije bila osoba koja je olako ulazila u veze, znam to odlično jer sam joj bio prvi i dovoljno sam vremena proveo pored nje da je makar toliko upoznam. Znao sam da su šanse male gotovo nikakve da dete bude moje, ali nešto mi ipak nije dalo mira i želeo sam to da proverim. Definitivno postajem paranoičan.

"Zašto misliš da ću ti odgovoriti?"-Podsmehnula se, ali video sam da joj nije bilo svejedno.

"Zar ne misliš da je malo sumnjivo to što si ostala trudna nakon propale svadbe i odmah nakon toga nestala?" -Ona nije bila neko ko je mogao istrpeti pritisak, a ja sam morao znati istinu.

"To nije tvoja stvar, a sada se gubi odavde."

"Lorena, da li je potrebno da zahtevam test očinstva?"-Tačno sam video kako je prebledela.

"Izlazi iz moje kuće!" -Počela je da viče na mene, što nije bio ni malo dobar znak.

"Odlično znaš da je potrebno da naplatim samo par usluga i mogu to vrlo brzo srediti. Tvoje je samo da odlučiš želiš li da ovo uradimo bez pravljenja skandala ili ne." -Podsmehnuo sam se, iako sam bio kao na iglama.

Dlanovi su mi se preznojavali dok sam gledao Lorenu bledu kao da je upravo videla duha. Ne znam šta mi je bilo da se ovako ponašam, ali morao sam biti siguran da to dete nije moje; jer bi me inače sumnja proganjala celog života. Ostala je trudna tri meseca nakon našeg raskida, ali sa uticajem Romanovih svašta se moglo izdejstvovati.

"Skote jedan, Vilijam će uvek biti samo moje dete, a ti se vrati onim tvojim droljama jer za bolje i nisi!"

"Šta si rekla?!"

"Rekla sam da zaboraviš da ćeš ikada biti deo naših života!"

Mrak mi je pao na oči i jednostavno sam prošao pored nje, zalupivši vrata iza sebe. Za manje od dva minuta sam bio van njihovog dvorišta i naredio sam radniku iz svog obezbeđenja da mi da ključeve od auta, a zatim sam nagazio gas ne osvrćući se oko sebe.

Ovo se nije događalo, ja prokleto nisam mogao imati dete sa njom. Sve ove godine sam se trudio da se držim podalje od nje i verovao da se do sada srećno udala, ali ovo nisam mogao ni da zamislim. Jedno je bilo sigurno, Lorena nikada nije lagala.

__________________________________________