Teodor

Dan mi je proticao neočekivano brzo, nije bilo ozbiljnijih slučajeva, par prehlada, pregleda novorođenčadi i sada su me pozvali na urgentni zbog povrede noge; sve u svemu nadam se da ću ovog puta zaista otići kući da se odmorim bez produžavanja smene.

Iz ordinacije mogao sam čuti prepirke, što nije bilo neuobičajeno između roditelja i dece, ali sam se iznenadio kada sam ugledao petnaestogofišnju devojčicu  i ženu od oko dvadeset i sedam godina.

"Ne možeš se vratiti na treninge dok se ne oporaviš i tačka", žena je iznervirano kritikovala devojčicu.

"Ali nije mi ništa, već sutra ću biti kao nova, ti si samo zabrinuta i zbog toga preteruješ!"

"Verujem da ću ja to proceniti", sa osmehom sam prekinuo njihovu prepirku, a žena je izgledala postiđeno kada me ugledala:"Ja sam doktor Flejm, ali možete me zvati Teodor".

Pogled mi se zaustavio na šarmantnoj i zanosnoj brineti duge kose. Nosila je usku ljubičastu poslovnu haljinu koja je perfektno obavijala svaku njenu oblinu. Šminka joj je bila neupadljiva, ali je dodatno isticala njenu lepotu. Imala je anđeoski osmeh i blage crte lica; nisam do sada video ovako lepu pripadnicu suprotnog pola iako sam ih kroz život dosta upoznao.

Morao sam izabaciti ovakve misli iz glave, ona je ipak samo starateljka moje sadašnje pacijentkinje i ovo je bilo jako neprofesionalno sa moje strane.

"Stela, možeš li mi reći šta ti se desilo?", upitao sam povređenu devojčicu dok sam stavljao sterilne rukavice.

"Nezgodno sam stala prilikom vraćanja sa treninga, Zoi nekada preteruje i zbog toga sam sada ovde..."

"Hoćeš reći da si se nakon toga sama vratila kući?", upitao sam je.

"Da, noga me je blago bolela, ali sem toga nisam imala problema."

"Hramala je kada sam se vratila sa posla i noga joj je zaista otečena, zaista sam se zabrinula...", žena je pokušavala da opravda svoje postupke.

"U potpunosti razumem obe, ali prvo moram i sam videti tu povređenu nogu da bih mogao da shvatim ko je u pravu", blago sam se osmehnuo Steli jer sam na njenom licu mogao videti blagu nervozu:"Hoćeš li mi to dopustiti?"

Ona je nesigurno klimnula glavom, što mi je dalo do znanja da se i sama plaši dijagnoze koju bih mogao postaviti, ali sa obzirom da je hodala i nakon povrede mogao sam isključiti mogućnost preloma. Sa obzirom da se bavila sportom, verujem da će joj najveći problem biti izostajanje sa treninga.

"Samo si uganula nogu, dve nedelje odmora i bićeš kao nova", blago sam joj se osmehnuo:"Mada ću morati da ti fiksiram nogu, a ti nećeš smeti neko vreme da se oslanjaš na nju..."

Ova informacija je i nije previše radovala, a Zoi koja je stajala u uglu prostorije je uzdahnula sa olakšanjem.

Pripremio sam sve što mi može biti potrebno da joj fiksiram nogu, a onda sam počeo da joj postavljam fiksacioni zavoj. Mogao sam ovo završiti za najviše tri minuta, ali sam sa namerom odugovlačio želeći da saznam još nešto o misterioznoj brineti.

"Možeš stavljati alkohol preko zavoja ili stavljati led da ti rashladi povredu, noga bi trebala da ti bude podignuta i ne smeš se oslanjati na nju da je ne bi dodatno povredila, u redu?", upitao sam je.

"U redu, nego kada mogu da se vratim na treninge? Ja za dve nedelje imam takmičenje i ne mogu izostajati..."

Zoin pogled je prekinuo njeno pravdanje, izgledala je kao da joj je neprijatno zbog Stelinih reči i to mi je izmamilo osmeh. Devojčicu je ovaj pogled uplašio i nije pokušavala da protivreči njenoj...

Šta je Zoi uopšte Steli? Premlada je da joj bude majka, a ipak u Stelinom kartonu je ona navedena kao njen staratelj. Šta krije njihova prošlost?

"Bojim se da nećeš nastupati, jer će tvojoj nozi biti potrebno dve nedelje da se oporavi, a to ne znači da ćeš odmah biti spremna da se vratiš na treninge, moja preporuka je da se mesec dana ne ideš na treninge da bi omogućila svim ligamentima i mišićima da se u potpunosti oporave", posavetovao sam je, ali poznavao sam pogled koji je imala; neće me poslušati i samo se nadam da je ne vidim ubrzo ovde zbog njene tvrdoglavosti.

"To ne dolazi u obzir, već godinu dana se trudim i ne propuštam treninge, neće jedna povreda sve to uništiti...", pobunila se.

"Stela, dosta je bilo, razumem da ti je teško da ovo prihvatiš, ali ti nećeš nastupati niti ćeš ići na treninge dok se ja ne uverim da si u potpunosti dobro", Zoin glas je bio ozbiljan i hladan.

"Zoi, možda mi jesi starija sestra, ali ti ne razumeš niti znaš kroz šta sam sve prošla, tvoje odsustvo zbog posla su mi zamenile devojke iz kluba, one su postale moja druga porodica i pružale su mi podršku, borila sam se da uđem u takmičarsku ekipu od prvog dana i neću odustati...!", jedna suza se slila niz Stelino lice, zaista je bila istrajna u svojoj nameri, ali bojim se da je ipak neće ispuniti.

Morao sam ovo prekinuti, da tenzija u prostoriji ne bi postala još veća. Nisam mogao dozvoliti da posvađane i ljute odu svom domu i zbog toga sam sa svakom morao pojedinačno razgovarati; moj posao sem što je da lečim povrede je i da približim starateljima ono groz šta njihova deca prolaze, a uz to im pomognem da to razumeju.

"Zoi, možeš li me pričekati ispred?", upitao sam je, trudeći se da zadržim osmeh na licu:"Čim završim ovde, doći ću da razgovaram sa tobom..."

Izgledala je povređeno mojom odlukom, ali je bez reči izašla iz ordinacije. Ovo je bilo teško za obe, ali Steli su ipak bili srušeni snovi koje je gradila duži vremenski period.

"Stela, ovo ti neću reći kao doktor, već kao bivši sportista i rukometaš", želeo sam da je posavetujem, pruživši joj maramicu da obriše suze:"Nastupa i takmičenja će uvek biti, jedno vreme će te zanimati ples; kasnije u životu ćeš morati da se opredeliš i izabereš karijeru, možda odustaneš u potpunosti od plesa i dobiješ nova interesovanja, niko te ne može zaustaviti u tvojoj nameri da nastupaš i sa povređenon nogom; ali na kraju dana ostaćeš sama i trebaće ti zdravo i jako telo... Shvatam da se osećaš kao da ćeš izdati svoje nove prijateljice, ali ukoliko im je iskreno stalo do tebe, razumeće i biće ti podrška."

Gledala me je očima punim suza, bolelo je ovo saznanje, ali verujem da je dovoljno zrela da donese razumnu odluku. Mlada je i njena noga će se ubrzo oporaviti, ali samo ukoliko joj za to da vremena.

"Nakon smrti roditelja sam se povukla, trudila sam se da budem tiha i neprimetna, zbog toga sam izgubila mnoge prijatelje. Onog trenutka kada me Zoi upisala u plesnu školu, mrzela sam je zbog toga; ali ubrzo sam shvatila da je ti najbolja odluka koju je donela. Te devojke su me prihvatile, pomogle su mi da shvatim šta znači biti slobodan i srećan, naterale su me da se popnem na binu i u svemu me podržale... mnogo toga im dugujem zbog toga", bila je iskrena sa mnom i bilo mi je drago zbog toga, jer mi je izgledalo da joj je bilo potrebno da podeli ovo sa nekim.

Zalepio sam flaster na zavoj fiksirajući ga i još jednom se uverio da je ništa ne steže, a zatim sam joj pružio zagljaj koji joj je toliko bio potreban. Izbrisao sam suze sa njenog lica, pokušavajući da joj objasnim da se povrede dešavaju i najboljima.

Kada sam se uverio da se smirila odmaknuo sam njeno sitno telo od sebe, obavestivši je da ću izaći da popričam sa njenom sestrom na kratko, a ona mi je odgovorila blagim klimanjem glave.

Pronašao sam je zamišljenu crvenih očiju ispred ordinacije, mora da je plakala, ali nije želela da to bilo ko primeti. Ova mlada žena je u sebi krila mnogo bola prekrivajući ga snagom.

"Stela je dobro, porazgovarao sam sa njom i mislim da sada razume, biće joj teško da se privikne na to da se ne može oslanjati na nogu i u tome će joj trebati tvoja podrška. Taj klub joj mnogo znači", pokušao sam da je utešim, a ona mi je pružila blagi osmeh.

"Posle svega što je proživela drago mi je da sam pronašla nešto što joj je vratilo osmeh na lice, ponovo je srećna i nasmejana tinejdžerka kakva bi i trebala da bude...", u njenom glasu sam mogao čuti samo brigu za mlađu sestru i na tome sam joj se divio.

Bila je tako mlada, a ipak je izgledala tako iskusno u svemu ovome. Odgajala je tinejdžerku čineći da to izgleda tako lako i jednostavno... Želeo sam da saznam više o njoj, ali to je ipak prelazilo moje mogućnosti. Morao sam poštovati činjenicu da je ona starateljka mog pacijenta i da tako mora i ostati.

"Moguće je da će joj noga stvarati probleme u naredna dva dana, mada to bi mogao rešiti bilo koji analgetik. Biće promenljivog raspoloženja zbog osećaja da zavisi od nekoga, ali sem toga biće dobro."

"Hvala Vam doktore na svemu što ste učinili za nas, a posebno Vam hvala na tome što ste je urazumili, jer ona nekada zna biti jako tvrdoglava i istrajna u svojim namerama i planovima", iskreno mi se zahvalila.

"Možeš me zvati Teodor, moje je zadovoljstvo što sam vam pomogao", ona mi se u odgovoru nasmejala:"Hajdemo, ne želimo da nas Stela predugo čeka".

Otvorio sam vrata ordinacije pustivši je da prva uđe, a njena sestra nas je zainteresovano i nasmejano gledala, ovo je definitivno bila nagla i pozitivna promena njenog raspoloženja.

"Slobodne ste da idete, vidimo se za dve nedelje na kontroli", toplo sam im se osmehnuo, pomažući Steli da ustane sa kreveta.

"Vidimo se doco, hvala na svemu!", previše radosno me je pozdravila, što me iznenadilo.

Njih dve su otišle, a ja sam ostao zagledan u pravcu lepe brinete, izgledala je tako privlačno u toj ljubičastoj haljini. Kada sam ih izgubio iz vida shvatio sam da se ipak moram vratiti obavezama koje me očekuju.

__________________________

Evo kratkog uvoda u priču. Nadam se da vam se svideo.

Očekujem mišljenja u komentarima i želim vam ugodno veče. :)