ZOI

Probudila sam se oko deset sati i dalje umorna i nesvesna onoga što mi se desilo, na trenutak sam pomislila da je sve to bio san, ali me probadajući bol u ruci uverio u suprotno. Ustala sam i uzela pamučnu trenerku i majicu iz ormara, a onda sam otišla do kupatila da se pripremim za predstojeći dan.

Da li me je Stelin pedijatar pitao da izađemo? I zašto sam uopšte pristala?

Davno sam obećala sebi da ću se kloniti komplikovanih veza i sudbina kao da mi se pakosno osmehivala u lice. Mišljenja o Teodoru au mi i dalje bila podeljena, ali videvši onu njegovu porodičnu stranu i brigu o svojim nećacima, osetila sam kako želim takvog muškarca uz sebe. U njemu sam videla ljubav koju je otac pružao majci tokom svih godina mog odrastanja.

Trenutno sam se ponašala kao zaljubljene tinejdžerke, idealizovala sam čoveka koga sam upoznala pre samo mesec dana i koga i nisam najbolje poznavala. Znala sam bolje od toga, ali nisam mogla sebi uskratiti da makar stvorim iluziju da takva osoba postoji.

Iako to nikada ne bih priznala, bila sam od onih sanjarki koje veruju da ih prava ljubav očekuje tamo negde. Svesna sam da je nešto takvo nestvarno, jer sam pre samo par godina shvatila koliko život u stvari može biti surov.

Izašla sam iz kupatila i pronašla Arianu kako skoncentrisano gleda nešto na telefonu, mora da je opet odgovarala na poslovne mejlove.

"Hoćeš li mi sada prepričati svoju burnu noć sa onim poznatim doktorom?", upitala me njenim dobro poznatim osmehom, koji je imala uvek kada bi je nešto jako interesovalo.

"Ništa posebno se nije desilo, bili smo u klubu, momci do nas su se potukli i razbijeno staklo se zarilo u moju ruku", znala sam da je ovaj odgovor neće zadovoljiti, ali makar sam pokušala.

"Tu priču možeš da prodaš nekom drugom, ja želim sve detalje, jer onakav sjaj u očima i osmeh na licu nemaju osobe koje su povređene tokom izlaska."

Kako slagati osobu koja vas poznaje bolje od vas samih?

"Uhvatila si me", uzdahnula sam, a zatim sam joj prepričala prethodno veče, trudeći se da ne izostavljam detalje.

"Sviđaš mu se", rekla je smireno, kao da je to činjenica.

"Ne verujem...", odbijala sam sa prihvatim tu mogućnost jer tokom prethodnih godina nisam nikada dopala muškarcu koji bi se i meni svideo.

"Ipak si pristala na sastanak, što znači da i ti gajiš simpatije prema njemu", nasmejala se.

"Koliko god želela da to poreknem, u pravu si; ali se plašim da ga previše idealizujem i da ću na kraju završiti razočarana", bila sam u potpunosti iskrena sa njom.

"Jasno ti je da savršeni muškarac ne postoji, ali upoznaj ga i donesi zaključak. Neizvesno je da li će te neko razočarati ili ne, a kajaćeš se jedino ukoliko odmah odustaneš."

Iako je Arina devojka koja voli provod i zabavu, uvek bi mi udelila najbolje savete. Može se reći da je ona uvek živela život punim plućima i nije se opterećivala svakodnevnim problemima. Danju je bila ugledna naslednica kompanije, dok je tokom večeri postajala devojka željna zabave.

"Hoćeš li mi objasniti gde si ti sinoć nestala dok se sve ono dešavalo?", upitala sam je promenivši temu našeg razgovora.

"U početku sam vas gledala iz obližnjeg separea, a kada sam se uverila da si našla dobro društvo pozvala sam Kristijana da mi se pridruži. On je sa društvom bio u susednom klubu, tako da je brzo stigao. Popili smo par pića i zaplesali, a kada sam te kasnije potražila, zgodni doca i ti niste bili u blizini", namignula mi je.

Nju je sve ovo neopisivo zabavljalo. Na licu je imala zadovoljni osmeh koji mi ke govorio da joj je i bio cilj da me upozna sa nekim, a izgleda da joj je to pošlo za rukom i bez mnogo truda.

"Uskoro moram početi sa poslom, nisam planirala da ću ovoliko spavati...", rekla sam ne želeći da više razgovaram o prethodnoj večeri, jer mi je bilo potrebno vreme da shvatim šta bih trebala da učinim.

"Doručak te očekuje u kuhinji na stolu, ja te nisam mogla čekati", rekla mi je, a zatim je uzela jedan od listova sa stola u trpezariji:"Ovo treba da ocenjujem?"

"Da, ali molim te pazi da ne pomešaš testove, skala sa ocenjivanjem ti je u crvenoj fascikli, a tabela u koju upisujem ocene u crnoj", ukratko sam joj objasnila uputivši se ka kuhinji:"Ne pokušavaj da dodaješ bodove, koliko god ti to privlačno izgledalo, primetiću."

"Zašto moraš da budeš takav namćor, pa ti bi najbolje trebala da znaš kolika je razlika između pasti ispit i dobiti šest...?"

"Velika je razlika između naučiti i provući se", bila sam istrajna u svojoj odluci:"I hvala za doručak."

Trudila sam se da budem brza jer sam do večeri morala da imam plan predavanja za sledeću nedelju, pregledane testove i mnoštvo drugih obaveza o kojima bolje da i ne razmišljam; a o čemu sam ja mislila? Zelenookom pedijatru i prethodnoj večeri.

"Zoi, da li moram da pišem listu po abecednom redu?", Ariana je ušla u kuhinju, držeći u ruci dva papira.

"Ne moraš, ali je poželjno."

"Pedantna kao i uvek, ne mogu da verujem kakvim se ti sitnicama baviš."

"Znaš da volim da mi sve bude organizovano, jer se kasnije u slučaju nekog problema ili greške najbolje snalazim", objasnila sam joj dok sam prala posuđe.

Nije bila retkost da se neko od studenata seti da traži svoj test od pre pet meseci pod ubeđenjem da je "morao položiti", a ja sam kao profesor morala da uvažim njegovu žalbu i dam mu isti na uvid. Iz ovih razloga sam imala sve testove iz prethodne godine i u elektronskom, a i u pisanom obliku.

Kada sam skuvala kafu za Arianu i mene zajedno smo ispunjavale sve moje obaveze i bezgranično sam joj bila zahvalna na tome što se ponudila da mi pomogne; jer su prijatelji kao što je ona bezgranično retki u današnje vreme.

"Zašto mi ime Aria Branč zvuči poznato?", upitala me Ariana.

Povremeno mi je postavljala pitanja o načinu pregledanja i nejasnoćama koje je imala vezanim za testove, a ja sam pokušavala da joj na svako od njih odgovorim jer sam znala da je sve ovo novo za nju.

"Sećaš li se Liama Brenča, crnokosog dečka koji nas je uvek zabavljao i zasmejavao na vežbama?", upitala sam je, a kada mi je potvrdno klimnula glavom, nastavila sam:"To je njegova mlađa sestra."

"Da li je i ona kao Liam?", nasmejala se:"Čoveče, samo kad se setim vežbi sa njim, posle ispita svi smo premoreni dolazili na vežbe, a on je uvek bio pun energije i popravljao je atmosferu svojim stavom..."

"Njih dvoje su opšte suprotnosti, koliko god on bio neozbiljan i zabavan, toliko je ona ozbiljna i istrajna. Uvek je spremna za svako predavanje i uvek prva predaje seminarske radove."

"Da li ti lično poznaješ svakog od svojih studenata?", zapanjeno me pogledala:"Mislim, da li poznaješ njihove ličnosti?"

"Pamtim one najbolje, jer se uvek nađe nekoliko njih koji me iznenađuju svojom posvećenošću i one koji su tu da zabavljaju ostale, jer se onih ponajviše ističu, čak i ako to nije uvek na poželjan način", iskreno sam se nasmejala pre nego što sam jon odgovorila.

Negde oko tri popodne moj telefon je zavibrirao na drugom kraju dnevne sobe, a pošto sam bila usred pisanja rasporeda zamolila sam prijateljicu da odgovori. Mučila sam se da uklopim pet predavanja u jedan dan jer u utorak moram da prisustvujem sastanku povodom prijema novih studenata i sastavljanja testova, a to obično traje više od 8 časova.

"Molim te pogledaj šta je mojoj dragoj sestri potrebno..."

"Lisa je zasigurno do sada smorila opisivanjem naših tinejdžerskih dana ili verovatno trenutno sluša pripovedanje Simsonovih o praistorijskim događajima koje smatraju neopisivo bitnim za stanje u državi, ti ljudi nikada neće shvatiti da to nikoga ne interesuje, a moji roditelji su previše kulturni i fini da bi im to objasnili."

"Zoi...", Ariana me zbunjeno gledala.

"Molim te mi reci da se nije povredila ili upala u neki problem", ustala sam od stola, ostavljajući sve što sam radila i uzela joj telefon iz ruke; a onda sam shvatila značenje njenog pogleda.

Velikim slovima na displeju ekrana bilo je ispisano Teodorovo ime, u trenutku sam se zbunila ne znajući šta bih trebala da uradim.

Zašto li me sada zove...

"Šta čekaš?", upitala me prijatrljica:"Javi se."

Poslušala sam je i duboko udahnula pre nego što sam odgovorila na poziv.

"Znam da si mi rekla koliko si zauzeta ovog vikenda i unapred se izvinjavam ukoliko te prekidam u poslu, ali želeo sam da te pitam kako ti je ruka...", čula sam njehov muževni glas.

"Dobro je, hvala ti na brizi i još jednom bih želela da ti se zahvalim na onom što si sinoć učinio za mene", bila sam iskrena sa njim, odjednom su mi se sve obaveze učinile tako nebitnim u poređenju sa ovim razgovorom.

"Bilo je moje zadovoljstvo da ti pomognem", mogla sam osetiti blagi osmeh u njegovom glasu:"Želeo sam da te pitam da li bi ti odgovaralo da sutra odemo na večeru?"

On definitivno nije gubio vreme.

"Prihvati, nemoj da ti padne na pamet da ga odbiješ.", pored sebe sam čula Arianin glas i zvučala je i više nego uzbuđeno.

"Ukoliko si zauzeta, razumeću. Možemo se dogovoriti za neki drugi dan...", pauza koju sam napravila ga je zbunila.

"Ne, slobodna sam sutra.", prihvatila sam zaboravljajući na posao.

"Da li ti odgovara da te pokupim u osam?"

"Naravno, biću spremna."

Znala sam da ću se kasnije kajati zbog ovoga, ali želja da ga ponovo vidim i razgovaram sa njim bila je jača od razuma koji mi je govorio kakve bi mi ovo probleme moglo prouzrokovati na poslu. Njegove jake crte lica i plava kosa, fokusiranost dok mi je ušivao ranu i istovremeno razgovarao sa mnom; bilo je sve o čemu sam ja trenutno mogla da razmišljam.

"Vidimo se onda tada", samo se nadam da ga je ovaj sastanak radovao isto onoliko koliko je i mene.

"Zaboravio sam da te pitam, da li imaš nekoga ko će brinuti o Steli?"

U potpunosti sam zaboravila na to da je nemam sa kime ostaviti, nikada ranije nisam izlazila, tako da i nije bilo potrebe za tim da pronalazim dadilju. Iako je ona već odrasla i dalje se nisam usuđivala da je ostavim samu u stanu. Ovaj sastanak ću izgleda ipak morati da preskočim...

"Biće sa mnom", Ariana se ubacila.

"Ne mogu te toliko opterećivati i ovo je bilo previše", šapnula sam joj, a ona me gurnula rukom.

"Ima da ideš tačno te ja odvukla do tamo.", bila je istraj a u svojoj odluci.

"Zoi, da li si i dalje na vezi?"

"Da, izvini, razgovarala sam sa Arianom; ona će biti sa njom", rekla sam mu.

"Onda je sve rešeno, hvala ti što si pristala."

"Hvala tebi što si me pozvao."

Ovim je naš telefonski razgovor bio završen, a Ariana se pored mene radovala kao malo dete. Ne mogu je kriviti zbog toga, jer sam i ja jos uvek bila u stanju šoka. Teodor Flejm se nije šalio kada me pitao da izađem sa njim.

"Možeš li ti da poveruješ koliko je on pažljiv kada te pitao da li imaš da ostaviš Stelu sa nekim?!", bila je srećnija od mene, ukoliko je to ikako bilo moguće.

"Dogovorile smo se da ga nećemo idealizovati pre nego što ga u potpunosti upoznam."

"Koliko sam ja ponosna na tebe, ipak si prihvatila da izađeš sa njim i to je neki napredak", privukla me u zagrljaj.

"Bolje da se nas dve vratimo obavezama koje moram da završim...", trudila sam se da ne izgledam uzbuđeno ispred nje. Koliko god sve trenutno izgledalo savršeno; plašila sam se razočarenja, jer previše sam ih doživela u životu da bih verovala u bajke sa srećnim krajem.

Ariana mi se još jednom ponosno osmehnula, a zatim se vratila ocenjivanju testova. Bila je tiha što mi je davalo do znanja da već uveliko planira šta ću obući sutra uveče.

Ja sam mehanički nastavila da kucam raspored bez da sam razmišljala o njemu, jer moje misli su sada bile usresređene na Teodora koji me svakim danom sve više iznenađivao.

Pokušavala sam da mu pronađem neku manu, samo da bih objasnila sebi da on nije onoliko perfektan kakav se činio; ali na moju žalost to mi uopšte nije polazilo za rukom.

On je brižan, pažljiv, odan porodici, pun razumevanja, požrtvovan, lep...

"Da li ti to sanjariš ili pišeš taj raspored?", Ariana se smejala pored mene.

"Zar je tebi glavna zanimacija da se šališ na moj račun?"

"Nemaš o čemu da brineš, kada te ja sutra spremim svaki muškarac ima da te želi, a ne samo taj zgodni doktor", namignula mi je.

"Ti si definitivno nemoguća..."

Shvatila sam da je vreme da napravimo pauzu, jer se ja uopšte nisam mogla skoncentrisati na ono što sam radila. Osećala sam se kao zaljubljena tinejđerka koja uskoro odlazi na prvi sastanak.

_________________________________________

Mišljenja mi pišite u komentarima. :)

Imam jednu molbu za sve vas koji čitate moje priče; zamolila bih vas da ukoliko pronađete neke rečenice iz mojih priča, koje bih mogla da iskoristim kao citate, da mi ih prosledite u DM.

Još jednom vam hvala na svoj podršci koju mi pružate.

Želim vam ugodan dan. :)