ANDREA

"Damiene, sta ti radiš ovde?", pitala sam Damiena koji je stajao na vratima sa cvećem i nekim poklonom.

"Pomislio sam da nećeš imati prevoz pa sam pogledao u tvojim dokumentima gde stanuješ, nadam se da se ne ljutiš zbog toga", rekao je sa osmehom, pa kako bih uopšte mogla da se ljutim na taj osmeh?

Sara me je neprimetno laktom gurnula, a ja sam shvatila da sam se zagledala u Damiena.

"Izvoli, ovo je za tebe", rekao je i pružio mi buket ruža.

"Damiene, ne mogu to da prihvatim..."

"Molim te, prihvatila si da budeš moja pratilja iako si imala drugih obaveza", rekao je, a ja sam ga prihvatila.

"Saro, ovo je doktor Flejm", predstavila sam ga, a Sara se odmah nasmejala.

"Damien, drago mi je", ispravio me je i pružio joj ruku.

"I meni je drago", rekla je, a zatim se okrenula prema meni i pogledala me pogledom koji je značio "razgovaraćemo kasnije".

"Da li je to pica stigla?", do nas je dotrčao moj sin:"Ali ovaj čovek ne izgleda kao dostavljač"

Ako je ikada uspeo da me osramoti do sada to mu se zaboravlja, jer me nikada nije ovoliko osramotio.

"Davide, ovo nije dostavljač pice, ovo je moj prijatelj", rekla sam, a videla sam da je Damien vidno zabavljen situacijom.

"Znači ovo je doktor o kome teta Sara i ti uvek pričate?"

Osećala sam da sada ni sva šminka koju sam imala neće moći da sakrije moje crvene obraze.

"Ja sam Damien, drago mi je što sam te upoznao", rekao je, a zatim mu predao poklon koji je držao u rukama:"Ovo je za tebe"

"Ja sam David i hvala Vam"

"Damiene, stvarno nisi trebao da se trošiš..."

"Pozajmiću tvoju mamu na jedno veče, nadam se da će ti se poklon svideti i da ti neće biti dosadno", rekao je Damien sa osmehom mom sinu.

"Mogli biste i češće da je pozajmljujete", rekao je i otrčao u dnevnu sobu da vidi šta je dobio.

Damien i Sara su počeli da se smeju, a ja sam postajala sve crvenija.

Zar me je rođeno dete prodalo za jednu igračku?

"Mislim da je vreme da krenete, ne zelimo da kasnite, zar ne?", pitala nas je Sara.

"Pre nego što krenemo želeo bih da Vam se zahvalim na tome što ste se ponudili da čuvate Andreinog sina", rekao je Damien.

On me je sve više iznenađivao sa svakim trenutkom. On je:prelep, ljubazan, pametan, dobar...ima sve osobine za kojima devojka traga u muškarcu.

"Nema na čemu, drago mi je da sam bila u mogućnosti da pomognem", rekla je u blago mu se osmehnula.

"Ako ti bilo šta zatreba, ne ustručavaj se da me pozoveš u bilo kom trenutku", rekla sam, a nedugo zatim Sara nas je izbacila iz stana, uz reči:"Lepo se provedi i ne brini o nama, sve imam pod kontrolom"

"Zaista ti je zanimljiva drugarica", rekao je Damien dok smo išli ka njegovom autu i blago se osmehnuo.

"Ona mi je kao sestra, zna da bude detinjasta ponekad, ali je uvek i u najtežim trenucima bila uz mene i podržavala me", rekla sam sa osmehom.

"Hvala ti na svemu, zaista mi mnogo znači što nisi pobegao kad si saznao da imam sina", rekla sam iskreno kada smo ušli u njegov auto.

"Svi imamo neku svoju prošlost i ne možemo pobeći od nje, jer ipak, ona će uvek biti deo naših života", osmehnuo se:"Zaista mi se dopada David, možda će zvučati glupo, ali podseća mene kad sam bio dete, mislim plava neukrotiva kosa i hiperativnost"

"Svi dečaci su isti tokom detinjstva, zar ne?", oboje smo se nasmejali na ovo.

"Zaista ne znam kako se boriš sa tim da budeš odlična majka i vredna radnica, zaista ti se divim, uvek si tako organizovana", rekao je.

"Biti majka je posao koji traje 24h, a uz dobru organizaciju sve se može postići, vremenom sam se navikla na to"

"Mozda ne bih trebao ovo da pitam, ali jako me interesuje...", uzdahnuo je i napravio kratku pauzu:"Da li se nešto dešava izmedju tebe i njegovog oca?"

"Ništa, to je odavno gotovo, mada nisam sigurna da je bilo šta i postojalo..."

"Dobro je, jer...pa... želeo bih da izađeš sa mnom, mislim i David može sa nama...", počeo je da zamuckuje, a to tako nije bilo nalik ma šefa neurohirurgije kog ja poznajem.

Iskreno,bila sam iznenadjena ponudom, ali duboko u sebi sam znala da je vreme da nastavim, da zaboravim i prevazidjem Aleksandra i pokušam da budem srećna.

Možda Damien i neće biti pravi, ali ko zna...trenutno mi je bilo najbitnije to da mi se dopada i da je prihvatio činjenicu da ja imam dete.

Jer koliko god on bio dobar i brižan prema meni, David će uvek biti prvi.

"Hoću", rekla sam kroz smeh, a on se isto nasmejao.

"Zaista?", pitao je, prolazeći rukom kroz njegovu plavu kosu, za ovo kratko vreme koje ga poznajem, shvatila sam da to samo radi kada je nervozan ili uzbuđen.

"Naravno, ali zelela bih da znas da ja ne trazim avanturu, ne mogu podneti da jos jednom budem tako povredjena..."

"Ni ja ne trazim avanturu, trazim nekoga ko ce me podrzavati i biti tu za mene, tako da imamo iste zelje", jos jednom mi se osmehnuo.

"Stigli smo", rekao je, a ja nisam ni primetila da smo se nalazili ispred bolnice.

Izasao je prvi i otvorio mi vrata, a ja sam se iskreno nasmejala na ovaj postupak.

Stigli smo na krov zgrade zde se odrzavala dobrotvorna vecera i cim smo usli svi pogledi su bili na nama. Osetila sam kako crvenim, a Damien me je samo uhvatio za ruku i poveo u meni nepoznatom pravcu.

"Zeleo bih da upoznas nekoga, oni nas uveliko očekuju..."