ANDREA

"Cekaj, kako mislis ne ides?", pitala me je Sara kada je cula da me je Damien pitao da mu budem pratnja.

"Saro, ne zelim da idem, ne mogu Davida ostaviti samog, a uz to ja nisam za svecane vecere", rekla sam.

"Slusaj Andrea, nemoj mene da lazes, po prvi put posle toliko godina ti se svideo muskarac, a sada zelis da sebi upropastis ovu priliku, to ne dolazi u obzir ides i tacka", rekla je besno.

"Ali...", pokusala sam da se pobunim, ali me je odmah sprecila.

"Nema ali, Davida cu ja cuvati, pozajmicu ti jednu od mojih haljina, nasminkati te i poslati da zablistas", rekla je, a zatim mi se iskreno osmehnula:"Andrea, proslost je proslost i tamo ce i ostati, ti zasluzujes nekoga ko ce te voleti i postovati, a sada obavesti tog zgodnog doktora da dolazis da ja ne bih to uradila"

"Jedna poruka, samo jedna poruka Andrea"

"Dobro, uradicu to", rekla sam i izvadila telefon iz torbe, u imeniku sam nasla Damienov broj i otvorila poruke.

Najbolja drugarica se ponudila da pricuva mog sina, tako da ako ponuda jos uvek vazi, zelela bih da budem tvoja pratnja veceras.

Poslala sam poruku bez mnogo razmisljanja, kasnije se mogu kajati zbog sopstvene odluke.

"Zadovoljna?", pogledala sam Saru koja se samo nasmejala u odgovoru.

"Skoro, jos uvek nisi otisla"

Ostatak dana mi je proleteo, Sara me je zatvorila u svoju sobu i okruzila gomilom sminke i drugim proizvodima za koje nisam znala ni kako se koriste.

Telefon mi je zazvonio, obavestavajuci me da mi je stigla poruka.

Drago mi je da si prihvatila, zahvali se najboljoj drugarici u moje ime. Vidimo se veceras.

Sara mi je uzela telefon iz ruku,a zatim je pocela da se smeje:"Andrea, on je zaljubljen u tebe!"

"Nije, samo me je pitao da mu budem pratnja, to nista ne znaci", rekla sam, a mogla sam osetiti kako mi obrazi crvene...

Negde duboko u sebi nadala sam se da je to zaista istina, ali to drugima, pa cak ni sebi to ne bih priznala.

Usavsi u stan pronasla sam Davida kako se igra sa Irinom.

Cim me je ugledao dotrcao je i zagrlio me:"Nedostajala si mi"

Uzela sam ga u narucje, njegov smeh je meni bio najvazniji:"I ti si meni nedostajao".

"Nadam se da nije bilo nikakvih problema", pogledala sam u Irinu.

"Naravno da nije, on je savrseno dete", rekla je sa osmehom.

Otisla sam u kuhinju da nam spremim rucak, a Irina je otisla ranije jer je imala obaveza oko fakulteta.

"Rucak je gotov!", rekla sam postavljajuci sto, a onda sam ostala zaledjena u mestu.

Moja najbolja drugarica je pretvorila dnevnu sobu u salon lepote, svuda oko mene bili su proizvodi za kosu, mnostvo sminke, cetkica, parfema...

"Teta Saro, sta to radis?", radoznalo je upitao moj sin, a Sara je nastavila da rasporedjuje sminku.

"Spremam se da ulepsam tvoju mamu", rekla je.

"Ali moja mama je vec lepa, ne treba da bude jos lepsa", rekao je moj sin, a ja sam se u tom trenutku osetila zaista ponosnom.

"Vas dvoje, rucak je na stolu!", uzviknula sam:"Davide, idi da operes ruke"

"Hocu, mama", rekao je i otrcao do kupatila, a ja sam ostala sama sa Sarom.

"To je samo obicna poslovna vecera i ne treba da od mene napravis super modela zbog toga, samo obicna vecera..."

"Kako god ti kazes", rekla je i zasmejala se, zatim mi namignula:"Vidi, vec izgledas kao super model, ja sam samo ovde da ti malo pomognem i uradim ono sto bi svaka starija sestra uradila"

"Hvala ti", rekla sam i zagrlila je, a u tom trenutku je dotrcao David i svi smo seli da rucamo.

Posle toga Sara se bacila na posao, a uz to mi je i ogledalo oduzela. Tako da sam morala da joj verujem, ali posle svega ipak je ona profesionalni šminker.

"Ako ne pozuris, mozda ja zaista necu ni otici nigde veceras"

"Ne budi tako negativna, evo gotova sam", rekla je, a zatim se uputila ka njenoj sobi:"Ostani tu, idem samo da pokupim haljinu koju sam ti odabrala"

Taman kada sam dobila priliku da posegnem za ogledalom ona se vratila i ponovo mi ga oduzela.

"Izvoli, imas deset minuta da je obuces, a posle toga dolazim po tebe", rekla je i predala mi haljinu koja se nalazila koja se nalazila u zaštitnom odelu, a uz nju mi je dala i štikle.

Pošto sam znala da nema svrhe raspravljati se sa njom. Otišla sam u njenu sobu i tamo se presvukla u zaštitnom odelu sam nas sam pronašla haljinau koja je izgledala previše skupo i elegantno.

"Saro ja ne mogu ovo da nosim, mogu je uništiti i sama znaš da nisam najspretnija osoba koju poznaješ", rekla sam i pronašla Saru idpred vrata njene sobe.

"Ne pričaj gluposti, pa šta i da je uništiš, Andrea ja radim sa modnim dizajnerima, modelima i glumcima svakog dana i stalno dobijam druge haljine, jedna haljina mi ne znači ništa, zato se vrati unutra i obuci je, ako ti se ne svidja hajde da ti izaberemo neku drugu"

"Ovo je najlepša haljina koju sam u životu videla", rekla sam iskreno.

"Onda nemoj da gubiš vreme na raspravku sa mnom nego je obuci", rekla je i zatvorila vrata.

Pošto nisam imala drugog izbora obukla sam haljinu i izašla iz sobe, a Sara me je zadivljeno gledala.

"Da mi preskočimo tu večeru i da vas odmah vodimo kod matičara, ne verujem da ću ponovo uraditi ovako dobru šminku?", našalila se.

"Ništa se ti ne brini, ako jednog dana dođe do toga, sigurna sam da ćeš dati sve od sebe"

"Vreme je za zagrljaj, samo pazi šminku da ne pokvariš" rekla je i zagrlila me, a zatim smo se obe zasmejale.

"Davide, dođi da vidiš mamu!", pozvala ga je moja najbolja drugarica.

David je dotrčao, ali kada me je video zaustavio se ispred mene.

"Mama?", upitno me je pogledao.

"Molim?", pogledala sam ga.

"Da li si ti to postala Diznijeva princeza?", pitao me je ozbiljno.

Sara i ja smo ga pogledale, a potom smo se ponovo zasmejale.

"Nisam, samo idem na večeru sa prijateljem", objasnila sam mu, ali on nije bio zadovoljan odgovorom.

"Ali ti si mnogo lepša od svih Diznijevih princeza zajedno!"

"Čuješ sta ti dete kaze, a oni su najiskreniji", rekla je Sara.

Naš smeh je ubrzo bio prekinut ulaznim zvonom.

"Saro, da li si nekoga očekivala večeras?", pitala sam je, a ona mi je u odgovoru odmahnula glavom.

"Mora da je neko od komšija", rekla je, a zatim smo se uputile ka vratima, a David je krenuo za nama.