ANDREA

Proslo je mesec dana od kako sam dobila posao i konacno sam se uklopila i stekla nekoliko poznanika. Sef neurohirurgije me stalno poziva na poslovne sastanke, a ja ne mogu da ne osetim hemiju izmedju nas, ali sebi ne dozvoljavam da se bilo sta desi.

Opekla sam se jednom u zivotu i nisam zelela da mi se to ponovo desi. Nisam zelela da upadam iz jedne veze u drugu, jer nisam zelela da David stalno upoznaje druge muskarce, ako jednog dana skupim hrabrosti za to da se zabavljam to ce biti osoba kao Damien, ali do tada posveticu se samo poslu i svom sinu.

Upravo sam potpisala ugovor sa jednom kompanijom lekova i sada bih trebala da odnesem ugovor direktoru bolnice i da mu prepricam sta se izdesavalo.

Sela sam u cekaonicu kada me je sekretarica najavila, direktor je zaista poslovan covek i stalno je zauzet, tako da retko ima priliku da razgovor sa zaposlenima.Kada mi je sekretarica rekla da mogu da udjem uputila sam se ka njegovoj kancelariji.

"Dobar dan, direktore", rekla sam kada sam usla, a on mi je rukom dao znak da mogu da sednem.

"Dobrodosli gospodjice Lazic, verujem da je potpisivanje ugovora dobro proslo?", pitao me je. Iz nekog razloga on je jedini koji nije imao problema sa izgovorom mog prezimena.

Kada sam mu prepricala tok sastanka i predala ugovor on mi je rekao da sam slobodna i izvinio se jer mora na drugi sastanak.

Uputila sam se ka mojoj novoj kancelariji i posvetila se papirologiji o nabavci lekova i medicinskih instrumenata. Posto je ovo jedna od najprestiznijih privatnih bolnica u Sjedinjenim Americkim Drzavama imala sam zaista mnogo posla, ali sam se trudila da sve postignem i da se posle posla maksimalno posvetim Davidu.

On se vec privikao na novu sredinu i obozava svoju novu dadilju, poceo je da uci engleski jezik i ja sam zaista iznenadjena koliko brzo napreduje. Irina sa njim nema problema, tako da uspeva i da sprema ispite u isto vreme.

Pronasla sam stan i vreme je da se iselim iz Sarinog stana, nase stvari su vec prenete i raspakovane, a ovog vikenda bi trebalo i da se preselimo, Sara nije bila odusevljena ovom idejom, ali ja mislim da sam joj dovoljno bila na teretu.

Konacno sam bila zaista srecna u zivotu, sa poslom iz snova i neverovatnim detetom. U zivotu mi je samo falila ljubav, ali zar u zivotu mozemo imati sve sto pozelimo?

Zivot je takav da u njemu ne mozemo sve imati, jer ako bismo to postigli ne bi imali druge ciljeve.

Jos tokom srednje skole dobro sam naucila poruku koju nam je razredna rekla:"Ako sebi zacrtate mali cilj koji cete ispuniti u zivotu, kada ga ispunite zivot ce vam biti monoton i siv, a ako sanjate zvezde, verujte mi i ako do njih ne dospete ispunucete sebi ciljeve o kojima niste ni sanjali"

"Kada budes slobodna, dodji do moje kancelarije da porazgovaramo", stigla mi je poruka od Damiena.

Cim sam zavrsila sa papirologijom otisla sam do odeljenja neurohirurgije i uputila se ka Damienovoj kancelariji. Kada sam pokucala i pokusala da otvorim vrata videla sam da su zakljucana.

Mora da je imao hitan slucaj. Pomislila sam u sebi i uputila se ka mojoj kancelariji, a kada sam se okrenula sudarila sam se sa nekim.

"Izvinite", rekla sam i pogledala sam osobu sa kojom sam se sudarila, svetlozelene oci, kosa u neutednom repu i snazno musko telo, Damien.

"Izvini, nisam ocekivao da ces tako brzo doci, bio sam u viziti, nadam se da me nisi dugo cekala", rekao je i osmehnuo mi se.

"Nisam, upravo sam stigla"

"Izvoli, udji", ukucao je sifru i vrata su se odmah otvorila.

"Zeleli ste da me vidite?", pitala sam kada sam sela u fotelju nasuprot njegovoj.

"Veceras priredjujemo dobrotvornu veceru i potrebna mi je pratilja, pitao sam se da li bi isla sa mnom?"

Ovo je zaista bilo neocekivano, a ja svakako nisam bila osoba za otmene vecere.

"Izvinjavam se, ali moram Vas odbiti", rekla sam.

"Isli biste sa mnom kao prijateljica, ne verujem da bi to moglo razljutiti Vaseg partnera"

"Izvinite, ali ja nemam partnera, u pitanju je to da moja dadilja radi do kraja mog radnog vremena, a ja svoje dete ne mogu da ostavim samo u stanu", rekla sam. Nisam znala zasto mu ovo govorim, ali osecala sam da je ovo ispravno i da bi trebao da zna.

"Imate dete?", pitao me je, a u njegovom glasu nije bilo osude koju bih obicno cula, zvucao je iznenadjeno i...zainteresovano.

"Duga je to prica, a kada sam napustila svoj dom, svoju proslost sam ostavila tamo", rekla sam.

"Naravno, od Vas ne trazim da mi to ispricate, ali ako ikada budete zeleli da pricate o tome, znate gde se nalazim", rekao je sa prijateljskim osmehom, a ja sam se jedva suzdrzavala da ga ne poljubim.

"Hvala Vam na tome"

"Andrea, zasto ne bi povela i svoje dete, siguran sam da bi stekao mnogo novih prijatelja?", pitao me je.

"Jos uvek uci jezik i ne bih zelela da se oseca odbacenim, ali hvala na ponudi"

"Ako se predomislis ili nadjes drugu dadilju samo mi javi, moj poziv ce i dalje vaziti"

"Hvala na svemu", rekla sam i izasla iz njegove kancelarije.

Bilo mi je drago sto je i Davida pokusao da ukljuci u ovo i nije zaboravio na njega, a uz to nije postavljao nikakva pitanja u vezi toga kako sam ga dobila, a to mi je mnogo znacilo.

"Pokupicu te u 15, cekam te ispred bolnice", stigla mi je poruka od Sare.

"Vazi, vidimo se", brzo sam joj odgovorila i pogledala sam kakav mi je raspored sastanaka za sledecu nedelju.

"Gospodjice Lazic, zeleo bih da razgovaram sa Vama, ocekujem Vas u mojoj kancelariji

                           Sef Pedijatrije"

Pozurila sam u njegovu kancelariju cim mi je poruka stigla, samo da me ne zadrzi prekovremeno, ne zelim da me Sara ponovo ceka.

Pokucala sam i usla u njegovu kancelariju, a on je odmah ustao da me pozdravi.

"Hvala Vam sto ste tako brzo dosli, interesuje me koji lek od ova dva bih trebalo da izaberem u lecenju pacijenta od 9 godina, na izgled imaju istu primenu i isto dejstvo"

"Recite mi stanje pacijenta, alergije i dajte mi spisak sastojaka oba leka", rekla sam, a on mi je odmah pruzio zeljene podatke.

Trebalo mi je oko pola sata da sve uporedim i da budem sigurna u svoju odluku, a onda sam mogla da krenem. Slucajno sam bacila pogled na sat u njegovoj kancelariji, 15:05.

"Hvala Vam na svemu", rekao je, a ja sam se brzo pozdravila sa njim i otrcala do svoje kancelarije da skinem mantil i uzmem svoje stvari. Posto se i dalje nisam najbolje snalazila u ovoj bolnici par puta sam promasila skretanje za sopstvenu kancelariju.

Bila sam ubedjena da ce mi mesec dana biti dovoljno da se priviknem na novo radno mesto, ali ocigledno sam se prevarila. Bolnica je bila ogromna i u njoj je novajliji kao sto sam ja bilo lako da se izgubi. Srecom, radnici su veoma ljubazni i uvek su spremni da pomognu, tako da mi je to dosta olaksavalo da se snadjem i priviknem.

Kada sam konacno dospela u kancelariju na brzinu sam se spremila i zakljucala vrata, a zatim sam otrcala do lifta.

15:15

Sara ce poludeti, ako me bude cekala jos koji minut. Zbog svoje ne paznje sudarila sam se sa nekim.

"Izvinjavam se, bila sam u zurbi", rekla sam i pogledala osobu sa kojom sam se sudarila.

Ovo mora da je neka sala, zar ne? Ispred mene je stajao Damien i zlobno mi se osmehivao.

"Andrea? Zasto toliko zuris? Da se nije nesto desilo?"

"Nije, zadrzala sam se na jednom od razgovora, a najbolja drugarica me ceka vec 15 minuta isprec bolnice", rekla sam iskreno.

Nisam znala zasto sam sa njim uvek ovako iskrena, mislim da je to zbog njegovih dubokih zelenih ociju. Samo jedan njihov pogled je dovoljan da mi kroz celo telo prodju zmarci i da osetim cudan osecaj u stomaku.

"Predpostavljam da onda ides u prizemlje kao i ja?", pitao me je dok smo ulazili u lift.

Klimnula sam glavom, a on je pritisnuo dugme za prizemlje. Ostatak voznje liftom je bio tih, a pre nego sto je izasao iz lifta okrenuo se ka meni:"I dalje se nadam da ces nekako uspeti da dodjes na veceru, nadacu se tvom pozivu", a zatim je uradio nesto sasvim neocekivano, namignuo mi je i produzio dalje ka izlazu.

Ostala sam i zapanjeno gledala za njim. Borila sam se protiv celog svog bica da ne otrcim do njega i strasno ga poljubim i rukom mu prodjem kroz tu neukrotivu plavu kosu.

Iz sanjarenja me je vratio zvuk mog telefona, Sara. Javila sam se i ponovo potrcala, ovog puta pazeci da se ni sa kim ne sudarim.