DAMIEN

Dok je Andrea uspavljivala sina ja nisam ostao da sedim u dnevnoj sobi, već sam je posmatrao i divio se njenim odnosom sa Davidom.

Ona je oličenje savršene majke i prelepe žene, prirodne i neizveštačene. Gledala je Davida pogledom punim ljubavi i toplote.

Kada mi je rekla da će joj on uvek biti najvažniji i na prvom mestu, nisam znao šta da očekujem...ali sada znam, ona je ona koju želim pored sebe.

Lepa, inteligentna, visoka, uvek nasmejana i najvažnije, puna ljubavi i razumevanja za sve oko sebe.

Nije mi bilo jasno kako je neko mogao sebi dopustiti da je izgubi, ona je bas onakva kakvu vecina muskaraca trazi, a mi u zenama najviše tražimo osobine koje nam govore da će žena biti dobra majka našoj deci.

Kada malo bolje razmislim, drago mi je što je taj muškarc izgubio, nije mi bilo drago što je bila toliko povređena, ali da se to nije desilo ja nikada ne bih dobio mogućnost da je upoznam i osvojim.

"Laku noć, maleni moj", rekla je Andrea svom već usnulom sinu, a zatim ga i nežno poljubila.

Nisam mogao, a da se ne osetim pomalo ljubomornim, iako joj je on bio samo dete. Gledala ga je sa tolikom ljubavlju da je to bilo neopisivo, kao da je bio najveće bogatstvo na celom svetu...

Kada sam video da se sprema da izađe iz Davidove sobe seo sam na fotelju i pravio se da razgledam stan, ne želeći da sazna da sam je svo vreme posmatao i da blago rečeno, nisam mogao odvojiti pogled od nje.

"Želiš li nešto da popiješ?", pitala me je kada je ušla u dnevi boravak, u međuvremenu je zakačila svoju smeđu kosu u visoki rep, a to je dodatno istaklo njen dugi vrat.

"Izvini zbog haosa, David je verovatno previše izmorio Saru da bi pospremila...", rekla je, a video sam na čemu joj se pogled zaustavio, kutiji pice i nedavno korišćenim tanjirima  koje do tada nije primetila:"On je nekada malo hiperaktivniji..."

"Nema potrebe da se izvinjavaš, ja sam onaj koji je iznenada došao, sem toga treba da se ponosiš time kakva si majka", nisam se mogao suzdržati, a da je ne pohvalim, a što se tiče kutije sa picom, nju do tada nisam ni primetio, jer je moj pogled bio samo na domaćici kuće.

"Pa...hvala ti...", nasmejao sam se na ovo, ponovo sam uspeo da je ostavim bez teksta, a njeni obrazi su se ponovo zarumeneli.

"Vreme je da krenem, još jednom hvala ti na svemu", rekao sam, ali nisam mogao da se suzdržim, a da ne učinim sledeće, spustio sam svoje usne na njen obraz, a ovo ju je uhvatilo nespremnu. Mogao sam osetiti elektricitet u svom telu i svuda oko nas, Bože koliko je samo savršena.

Morao sam da krenem, naterao sam svoje telo da se pokrene, morao sam se odvojiti od nje jer mi onaj poljubac uopšte nije bio dovoljan, želeo sam da zauvek bude samo moja...

Ni jedna sa kojom sam do sada bio nije joj bila ni do kolena, nijedna nije mogla samo jednim poljupcem učiniti da sa osetim elekricitet i varnice u vazduhu oko sebe.

Izašao sam iz stana i brzim korakom se uputio ka svom autu, jer inače ne bih bio u mogucnosti da zaustavim sebe...vratio bih se njoj.

Vožnja do vile mojih roditelja oduzela mi je 45 minuta, u početku smo se moja braća i ja žalili zbog toga, ali posle nekog vremena shvatili smo da je to jedini način da pobegneš od gužve i da se zaista odmoriš.

Automobili moje braće već su bili u garaži kada sam stigao,a pošto su svi bili u svojim sobama  ja sam nastavio put ka svojoj, gaseći svetla iza sebe.

Ispred moje sobe mogao sam čuti glasove moje braće,otvorio sam vrata sobe i tamo pronašao Nikolasa i Teodora.

"Dođeš mi 100$", rekao je Teodor sa širokim osmehom Nikolasu.

"Ma daj, ovo si uradio u dogovoru sa njim, ovo je bilo čisto varanje...", započeo je Nikolas.

"Ne budem li dobio svoj pošteno zarađeni novac srediću ti da budeš dežurni narednih mesec dana"

Nikolas je odustao i dao Teodoru novčanicu od 100$, a ja sam znao da su opet napravili neku besmislenu opkladu.

"Bilo je lepo kladiti se sa tobom, kao i uvek."

"Šta vas dvojica radite u mojoj sobi?", pitao sam ih, a Teodor je ustao sa mog kreveta i uputio se ka vratima.

"Ja sam upravo krenuo, vidimo se ujutru, jedva čekam da čujem šta imaš da kažes o ovoj dobrotvornoj večeri", rekao je pre nego što je izašao.

"Momci, nabavite sebi život, pa na osnovu mog ne bi morali da se kladite", rekao sam, a oni su prasnuli u smeh.

"Izgleda odlično i drugačija je od ostalih, ako je ti ne osvojiš ja sigurno hoću", našalio se Nikolas, a zatim me bratski potapšao po ramenu.

"Ja sam je prvi video, dalje ruke od nje", uzvratio sam šalom. Braća su mi najviše značila u životu, još od one fraze iz Tri musketara "Svi za jednog, jedan za sve", to je bio i ostao naš moto.

Pošto je bilo teško zadobiti prave prijatelje sa uticajnim ocem kao što je naš imali smo samo jedan drugog. Iskreno, tokom studija smo bili odvojeni jer je svaki od nas izabrao drugi univerzitet i plašili smo se da će nas to udaljiti jedne od drugih, ali to se nikada nije desilo.

"Možeš li mi reći o čemu je bila današnja opklada?", pitao sam, a on je samo odmahnuo glavom i izašao.

"Sutra očekujem detalje, a sada ću te ostaviti da odmoriš."

"Da li je neko od nas dežuran?", pitao sam.

"Ceo vikend smo slobodni sem u slučaju neke veće katastrofe, mada se nadam da do toga neće doći, preko mi je potreban odmor od pacijenata i sastanka osoblja", rekao je i izašao.

Konačno smo slobodni, još samo da mama ne organizuje neku proslavu i ovo će biti jedan od najboljih vikenda.

Skinuo sam odelo i otišao da se istuširam, a pre nego što sam zaspao ponovo sam razmišljao o Andrei i nadam se da ću ja biti onaj koji će je osvojiti.