ANDREA

Damien mi je predložio da ovog vikenda izađemo sa Antonijem i Sarom. Pošto sam znala koliko je Sara volela noćne izlaske i koliko joj je to bilo potrebno, prihvatila sam.

Ja nisam bila osoba koju su izlasci privlacili, čak ni u tinejdžerskim godinama, više sam izlazila zbog društva nego zbog toga da bih sebi udovoljila; a kada sam dobila Davida nisam ni imala vremena da razmišljam o tome.

Damien me je sa Davidom čekao u njegovom autu, imala sam neki osećaj da je nešto isplanirao, ali nisam znala šta. Bio mi je sumnjiv u poslednjih mesec dana, ali nisam ništa rekla jer sam znala da bi me verovatno slagao.

Napomenuo mi je da ima neko iznenađenje za mene, ali nisam imala ideju o čemu se radilo.

Ostavila sam Saru u njenom stanu uz obećanje da ću se večeras vratiti da je obiđem, a ona mi se zahvalila za to što sam bila uz nju.

Ona mi je bila kao sestra i nije bilo potrebe da to radi, ali razumela sam je. Iskreno se nadam da će brzo preboleti tog skota koji je povredio, danas je nazvala agenciju i dala otkaz u čemu sam je podržala. Posle svega, on bi joj i dalje bio šef i morala bi da ga gleda svakog dana. Dogovorile smo se da joj sutra zajedno tražimo novi posao, a pošto sam znala njene mogućnosti znala sam da će ga brzo pronaći jer je bila jako talentovana i zaista se trudila da iz sebe izvuče sve maksimum.

David me je čvrsto zagrlio kada me video, a zatim je počeo da mi prepričava svoj dan sa gospođom Elenom. Iz priče sam shvatila da ga je Teodor čuvao po njenom naređenju jer je ona morala da prisustvuje nekom sastanku.

"Ujka Teo nije uopšte toliko strašan van posla", rekao je moj sin sa osmehom, a Damien i ja smo se nasmejali na ovo.

"Ujka Teo?", oboje smo ga upitno pogledali, ni jedno od nas nije očekivalo ovako iznenadnu promenu.

Moram pitati Teodora šta je uradio sa mojim detetom da prevaziđe strah i još ga zavoli za ovako kratak vremenski period, jer me je ovo zaista pozitivno iznenadilo.

"Znači ne plašiš se više ujaka Tea?" , Damien ga je prvi upitao.

"Ne, on je strašan samo na poslu, inače je to samo ujka Teo"

Damien i ja smo razmenili poglede, a zatim smo zajedno ušli u auto.

"Danas ćemo ručati sa mojim roditeljima", kratko me je obavestio,a ja sam samo klimnula glavom.

Radovala sam se tome što ću ponovo videti njegove roditelje, oni su zaista neverovatni ljudi koje sam jako zgotivila. Zbog poslovnih obaveza retko su oboje kod kuće, posebno gospodin Džejkob, ali u njima sam pronašla drugu porodicu.

Ostatak vožnje smo proveli u razgovoru o njegovom danu na poslu i bilo mi je drago što danas nije imao nijednu veću operaciju. Vreme mi je tako brzo prolazilo uz njega da nisam ni primetila da uskoro stižemo njegovoj kući.

Čim je parkirao auto, primetila sam da se tu nalaze i Teodor i Nikolasov automobil. Ovo mora da je ovo jedan od onih dana kada nema mnogo pacijenata.

"Nikolas i Teodor su takođe kod kuće?", upitno sam ga pogledala.

"Verovatno su danas završili ranije, posao nekada zaista zna da nas izmori", blago mi se osmehnuo, a zatim je pomogao Davidu da izađe iz njegovog sedišta.

Nešto mi je bilo sumnjivo, ali sam to prećutala, imala sam osećaj da nešto spremaju...

Čim smo ušli u kuću našla sam se u zagrljaju gospođe Elene, a iza nje su sa osmehom stajali Nikolas i Teodor.

Svi su bili mnogo veseliji nego inače,  čak mi je i gospodin Džejkob bio mnogo nasmejaniji nego inače.

Pozdravivši se sa svima uputili smo se ka dnevnoj sobi gde smo zajedno seli da porazgovaramo, kao i obično. Posle kraćeg razgovora, Damien me je upitao da krenem sa njim do njegove sobe, a ja sam prihvatila.

Nikolas ga je sa osmehom potapšao po ramenu, a ja sam ga zbunjeno pogledala.

"Hoćeš li mi objasniti zašto je tvoja porodica mnogo raspoloženija nego inače, postajete jezivi", rekla sam ulazeći u njegovu sobu.

"To je zbog toga što sam duže vreme čekao da te pitam nešto, a mislim da ne bih trebao više to da odlažem...", napravio je kratku pauzu, a zatim i uzeo moju ruku u svoju.

"Andrea, da li bi pristala da živiš sa nama?", pitao me je, a ja sam ostala bez reči:"Mama je uredila sobu za Davida, a ja sam joj pomogao koliko mi je to dopustila"  nasmejao se.

"Dekorisali ste sobu za Davida?", upitno sam ga pogledala, a nisam mogla da se ne nasmejem na ovo. Oni su prihvatili moje dete kao punopravnog člana porodice.

"Možemo preniti šta god želiš..."

"Damiene, bila bih najsrećnija osoba na svetu, nema potrebe da mi se pravdaš, to što ste učinili je zaista neverovatno i neizmerno sam vam zahvalna na tome što ste prihvatili i Davida i mene kao članove vaše porodice", rekla sam sa osmehom.

"Da li je to da?"

"Da, to je značilo upravo to"

Znala sam da činim pravu odluku, jer sam već odlučila da je on osoba koju želim pored sebe.

"Pristala je!!!", ispred vrata Damienove sobe sam začula Nikolasov glas, zaista je bio detinjast.

Damien je otvorio vrata, a on je upao u sobu, dok je Teodor ipak bio pored njega, ali nije bio nalegnut na vrata.

"Možda biste želeli da objasnite ovo?", Damien ih je prekorio.

"Zaboravi na to", rekao je Nikolas i okrenuo se ka meni i čvrsto me zagrlio:"Dobrodošla u porodicu".

"Čestitam oboma i srećnan početak zajedničkog života", Teodor se samo nasmejao i izašao iz sobe.

"Mislim da je vreme da vas i ja napustim, vidimo se na večeri", rekao je Nikolas izlazeći i zatvarajući vrata za sobom.

"Mislim da bi trebala da se navikneš na ovo", našalio se Damien, a ja sam se nasmejala sa njim.

Biće ovo početak nečeg zaista uzbudljivog, jer u ovoj porodici nikada nije dosadno.

On me je privukao u zagrljaj, a zatim me i poljubio:"Hvala ti Andrea, na svemu".

"Mislim da je vreme da siđemo dole, ostali nas očekuju", odmakla sam se od njega, a zatim mu i namignula.

On se samo nasmejao, a onda smo se zajedno uputili ka trpezariji gde su nam svi čestitali.

______________________________________

Hvala vam na 6k pregleda, neverovatni ste :))