ANDREA

Već sat vremena sam nepomično sedela, jer me je Sara šminkala, iako sam joj jasno stavila do znanja da ovo ne želim ona je vešto odigrala na kartu da uživa u tome da nekoga šminka i da joj je to način da se opusti. Bila sam okružena hrpom meni nepoznatih proizvoda, ali znala sam da Sara zna šta radi.

Bila sam slaba na svoju najbolju drugaricu, a ona je rado prihvatila da izađemo sa Damienom i Antonijem. Mislim da konačno pokušava da prevaziđe njenog bivšeg dečka.

"Saro, mislim da bi trebala da znaš nešto", rekla sam joj, nisam više mogla od nje da krijem činjenicu da se Aleksandar vratio.

"Još malo sam gotova, nemoj da prigovaraš", nasmejano mi je uzvratila.

"Aleksandar je ovde"

Stala je sa onim što je radila i sa neverom me pogledala, mora da je smatrala da me nije dobro čula.

"Ovaj raskid zaista nije dobro uticao na mene, misli mi lete na sve strane, a mislim da sam te pogrešno razumela, učinilo mi se da si spomenula Aleksandra", ostala je zaleđena u mestu, a u očima sm joj mogla videti samo bes i mržnju prema Aleksandru.

"Dobro si me čula, želi da bude otac"

"Andrea, kunem ti se da ovo nije smešno"

"Zar misliš da se šalim?", upitno sam je pogledala:"Posle svih ovih godina rešio je da se pojavi i misli da ima neko pravo na mog sina".

Namerno sam naglasila reči "mog sina" jer posle svega on nije bio tu ni za jedan bitan događaj u Davidovom životu. Propustio je njegovo rođenje, prvi osmeh,prvi korak, prvu reč, prvu prehladu, polazak u vrtić...i još mnoštvo toga što dolazi uz odgovornost roditelja.

"Da li Damien zna?", pitala me je zabrinuto:"Bude li pokušao da ti uništi veridbu, obećavam ti da neće izaći iz zemlje u jednom komadu"

"Zna, razgovarala sam sa njim i imam njegovu podršku u onome što odlučim da učinim, šta god to bilo", rekla sam:"Damien je osoba koju volim i koju sada želim da vidim pored sebe, ali negde duboko u meni pitam se da li grešim što mu ne dozvoljavam da upozna Davida, on je ipak i njegovo dete"

"Ne pričaj gluposti", ozbiljno me je pogledala:"Nemoj da zaboraviš koliko te je puta u životu slomio i koliko si mu puta to oprostila, on vas ne zaslužuje, ni jedno od vas".

"Ali ne znam zašto je baš sada odlučio da se pojavi...", rekla sam, jer sam se na trenutak ponovo zamislila.

"Konačno si srećna, imaš sve o čemu si ikada sanjala, zar ti to nije dovoljan razlog?", našalila se:"Andrea, on je takav i na žalost nikada se on neće promeniti".

Dobro sam znala na šta Sara misli kada ovo kaže, uvek bi mene okrivio za naše svađe i uvek sam se prva izvinjava, čak i onda kada ne bih ništa skrivila. Bez obzira na sve što mi je činio i koliko puta bi me povredio uvek bih mu se na kraju vratila.

"Andrea, obeća mi da nećeš imati ništa sa njim, šta god da se desi i šta god da učini, neću podneti da te još jednom povredi, ne mogu te ponovo videti slomljenu", pogledala me je u oči, dajući mi do znanja koliko je ozbiljna.

U tom trenutku moj telefon je zazvonio i spasio me od obećanja za koje nisam bila sigurna da ću biti u mogućnosti da ga ispunim, sigurna sam da neću ništa imati sa Aleksandrom, ali ako mi dokaže da se promenio možda mu dopustim da upozna moje dete; ali do tada mu neću pružiti šansu da ga vidi.

Javila sam se na telefon, a Damien mi je rekao da će za deset minuta biti ispred Sarine zgrade.

"Razgovaraćemo o ovome neki drugi put", rekla sam, nisam još uvek bila spremna da govorim o budućnosti, jer sam želela da uživam u trenutku.

Uzele smo kapute i torbe, a zatim smo se uputile ka parkingu, ostavljaju sve probleme iza sebe. Želele smo da makar na jedno veče zaboravimo na sve probleme, ja na Aleksandra, a ona na njenog bivšeg dečka; a želele smo i da proslavimo činjenicu da je dobila drugi posao i to u još cenjenijoj modnoj kući.

Sara je izgledala očaravajuće u uskoj crnoj haljini koju je izabrala, a uz njene šminkerske sposobnosti učinila je da joj večeras svaka devojka pozavideti na njenom izgledu. Bila je prelepa, kao i uvek, a jedino što joj je falilo bila je prava osoba za nju, ona koja će je poštovati baš onakvu kakva je i koja neće želeti da je promeni ni na koji način.

Dok smo čekale Damiena i Antonija prisetila sam se naših tinejdžerskih dana u kojima bi se zajedno sređivale i uživale u mladosti. Zbog toga što je ona živela u inostranstvu svaki trenutak njenog odmora smo pokušavale da provedemo zajedno.

Sve naše dogodovštine su mi prošle kroz misli i po ko zna koji put sam shvatila zašto je baš ona moja najbolja prijateljica. Najviše sam zahvalna na tome što je naše prijateljstvo preživelo mnoge uspone i padove, ali i posle svega toga ono je samo postalo još jače.

Bez razmišljanja sam zagrlila Saru, a ona se samo nasmejala na moj detinjasti postupak, a zatim mi uzvratila zagrljaj.

"Za šta je to bilo?", pitala me je sa osmehom.

"Da ti zahvalim za sve doživljaje koje smo zajedno preživele i za sve nevolje iz kojih smo se zajedno izvlačile".

Obe smo se zasmejale, a u tom trenutku se Damienov auto zaustavio ispred nas, a osmeh koji se pojavio na licu moga verenika kada me je ugledao nije mogao da mi promakne.

Antoni i Damien su izašli iz auta, a dok su se Antoni i Sara upoznavali, Damien i ja smo se poljubili, iako sada većinu vremena provodimo zajedno jer živimo u njegovoj kući, čak i ako se na kratko odvojim od njega osećam neku prazninu u srcu.

Pomerio mi je pramen kose koji mi je zaklanjao lice, a zatim mi tiho šapnnuo:"Prelepa si večeras, kao i uvek",tim rečima učinio je da kroz moje telo prođe elektricitet koji je samo on mogao da izazove.

______________________________________

Hvala vam na 8k pregleda. :)

Želela bih da čujem vaše mišljenje o priči u komentarima.