Damien

Veče nam je proticalo u zabačenom separeu jednog poznatog noćnog kluba, Andrea i ja smo sedeli i razgovarali dok su se Antoni i Sara zabavljali.

Posle par pića Sara i Antoni su nas napustili i otišli u različitim pravcima imajući želju za upoznavanjem sa prisutnima, iako sam svog prijatelja upozorio da se ne približava Sari i dalje mu nisam dovoljno verovao.

Njegovo igranje sa njom se ne bi dobro završilo po mene i Andreu, tako da ću morati da se potrudim da do toga ne dođe. Pre nešto više od godinu dana on je bio dečko koga bi svaka devojka mogla samo poželeti, ali kada ga je Alis ostavila promenio se i mislim da je još uvek nije preboleo.

Andrea mi je prepričavala njen dan, a ja sam je pažljivo slušao. Ni jedno od nas dvoje nije okusilo alkohol, Andrea ga nije volela, a ja nisam želeo da rizikujem, da zatim budem pozvan da se vratim u bolnicu zbog operacija.

"Da li si siguran da tvojim roditeljima ne smeta što i večeras čuvaju Davida", iznenada me je upitala:"Osećam se kao da ih mučim, a oni ne žele to da kažu, jer u poslednje vreme su ga oni najviše čuvali..."

"Ne budi smešna, moji roditelji uživaju u tome da čuvaju dete, oboje su ponovo podetinjili, ne nude se oni da budu dadilje zbog toga što ne žele da ti povrede emocije već zbog toga što to žele", iskreno sam joj rekao.

Uvek je bila pažljiva sa mojim roditeljima i brinula se da ih ne naljuti na bilo koji način, a nije shvatala koliko im se ona u stvari dopada. Poštovala ih je i zaista je videla autoritet i uzor u mojoj majci. Svi su je prihvatili kao deo naše porodice i svi su je zavoleli za kratak vremenski period.

Pogled mi je odlutao na plesni podijum, a u masi ljudi sam ugledao Antonija kako pleše sa pogodite kime? Sarom.

Znao sam da ne mogu da mu verujem po ovom pitanju, a sada ću morati da popravljam situaciju pre nego što zaista zagusti.

Rivera, doći ćeš mi glave jednog dana.

"Andea, idem da porazgovaram sa Antonijem, brzo se vraćam", ustao sam i uputio se ka mom prijatelju, koji se očigledno nije pridržavao obećanja koje mi je dao.

Andrea me je začuđeno pogledala, ali nije ništa rekla već je samo potvrdno klimnula glavom. Mislim da još uvek nije primetila sa kime joj je prijateljica.

Trebalo mi je čitavih deset minuta da se probijem kroz gužvu i dođem do njega, a zatim mu stegnem rame dajući mu do znanja da me prati.

Pokušao je da izbegne razgovor sa mnom smišljajući neki razlog, ali mu je moj pogled bio poprilično jasan. Bio je upozoren da se sa Sarom ne sme igrati.

Pošto su oboje bili pripiti, nisu shvatali ozbiljnost situacije. Sara je otišla po još jedno piće, a Antoni i ja smo se uputili ka izlazu iz kluba.

"Da li shvataš šta si umalo napravio?!", besno sam ga upitao.

"Nisam ništa uradio, samo smo plesali, nemaš potrebe da brineš zbog toga, a sem toga ona je meni prva prišla", rekao je nezainteresovano.

"Znaš kako si se osećao kada te Alis prevarila i ostavila?", namerno sam spomenuo njegovu bivšu u razgovoru, a kada sam privukao njegovu pažnju nastavio sam:"Bio si slomljen, pitao si se šta si uradio da to zaslužiš, a Sara je prošla kroz isto to i zar sada želiš da je ponovo uništiš?"

"Ne spominji mi je!", besno je uzviknuo.

"Antoni, u tebi vidim još jednog brata, ali ako te zamolim da se kloniš jedne devojke, molim te da poštuješ moju molbu, jer ne želim da biram strane", rekao sam strogo.

"Ona je meni prva prišla, ja je nisam mogao samo oterati od sebe", pokušao je da opravda svoje postupke.

"Rivera, ne smišljaj izgovore sada, samo pazi da se to ne ponovi, jer ja neću biti na tvojoj strani u ovome...", naš razgovor je prekinuo zvuk mog telefona.

Pogledao sam ekran  pre nego što sam odgovorio i video da me Teodor zove.

Zašto li me on zove u ovo doba?

Samo da nije neka prometna nesreća ponovo...

"Damiene, moraćete da se vratite", rekao je moj brat, a pored njega sam čuo dečiji plač.

"Šta se dogodilo?!", zabrinuto sam ga upitao.

"Duga priča, David je pao i isekao se, ali ne dozvoljava da mu bilo ko od nas priđe, daj mi Andreu na telefon, ona će verovatno uspeti da ga urazumi", rekao je zabrinuto.

"Koliko je ozbiljno?", pitao sam ga.

"Posekotina na levoj nadlaktici, mislim da će mu trebati par šavova, ali nisam siguran jer mi ne dozvoljava da mu se približim, a ne želim da prenagljujem jer je već dovoljno uplašen", rekao je.

"Idem da pronađem Andreu, nazvaću te za pet minuta do tada pokušaj da ga urazumiš", rekao sam i prekinuo vezu.

"Šta se desilo?", pitao me je Antoni, primetivši moju naglu promenu raspoloženja.

"David je pao i isekao se, uplašen je i želi Andreu", rekao sam, a zatim sam se uputio da pronađem moju verenicu.

Sedela je sa Sarom kada sam joj prišao, a odmah zatim sam im rekao da moramo da idemo, obe su bez pogovora pokupile svoje stvari i krenule.

Kada smo izašli na otvoreno ispričao sam im šta se desilo,a  Andea je odmah postala zabrinuta i uzela je moj telefon i pozvala Teodora.

"Davide, molim te budi hrabar za mamu, dopusti ujka Teu da ti pomogne, obećavam da ću biti tu uskoro", rekla je blagim majčinskim glasom.

"Mama, boli me...", čuo sam Davidov uplakani glas, a video sam koliko je to povređivalo Andreu.

"Znam bebo, molim te dopusti ujka Teu i Nikolasu da ti pomognu, obećavam da te neće povrediti", rekla je, a mali David je popustio.

"Mi ćemo se vratiti taksijem, vas dvoje idite bez nas", rekla je Sara, a Andrea ju je zabrinuto pogledala.

"Andrea idi, potrebna si mu"

Pogledao sam u svog najboljeg prijatelja, a on je samo potvrdio.

"Idite i ovako nisam planirao još dugo da ostanem ovde", rekao je Antoni, a Andrea i ja smo ušli u moj auto.

Trenutno nisam imao vremena da brinem o njima i pokrenuo sam auto. Makar se nadam da Antoni zna šta radi...

Andrea se slomila u kolima i par suza je poteklo niz njeno lepo lice.

"Nije trebalo da ga ostavim, ovo je od samog početka bila loša ideja", rekla je.

"Ne pričaj gluposti, povredio se, a deci se to stalno dešava, Nikolas i Teodor su uz njega tako da mu se ništa loše neće dogoditi, on je samo uplašen i potrebna mu je majčinska ljubav", rekao sam pokušavajući da je smirim.

"Ali..."

"Nema ali, sada moraš biti jaka zbog njega, ako vidi da si ti uplašena on će biti još uplašeniji, moraš ostati smirena", rekao sam joj.

Vozio sam mnogo brže nego inače i za manje od pola sata smo stigli našoj kući, a zatim smo oboje istrčali iz auta.

Ulazeći u kuću čuli smo Davidov plač koji je dopirao iz dnevnog boravka, a odmah zatim smo i mi ušli u njega.

Cela moja porodica bila je u dnevnoj sobi i pokušavala da smiri Davida, a Teodor je vršio pritisak gazom na njegovu povređenu ruku da zaustavi krvarenje.

"Mama!", uzviknuo je kada je ugledao Andreu, a ona ga je pažljivo uzela iz Teodorovog naručja i zagrlila ga.

Slobodnom rukom mu je prošla kroz kosu i počela da ga umiruje.

"Hoćeš li mi sada reći koliko je ozbiljno?", pitao sam Teodora.

"Bojim se da mu je potrebno par šavova", tiho mi je rekao.

"Davide, potrebno mi je da budeš hrabar i da dopustiš ujka Teu da ti pomogne", rekao sam mu.

"Ne!", uzviknuo je.

"Davide, molim te smiri se, samo pokušavaju da ti pomognu", rekla mu je Andrea.

"Hoću tatu i tebe i nikoga više", rekao je. Teodor me je upitno pogledao, a ja sam potvrdio da ću to uraditi.

"Idemo, ostavimo ih same", rekla je moja majka, a moja braća su izašla iz dnevne sobe.

"Da li si siguran da želiš da ja to učinim?", pitao sam ga.

"Tata, tebi najviše verujem", rekao je, a ja sam se osetio ponosnim, jer sam u ovom malom biću video svoje dete.

Kada sam sve pripremio trudio sam se da mu što više odvlačim pažnju od onoga što sam radio, a on se zaista hrabro držao.

"Hoće li boleti?", uplašeno me je pitao David.

"Neće boleti, obećavam", nasmejao sam mu se, a zatim sam pripremio anesteziju i dao mu je.

"Jao!", uzviknuo je, a Andrea i ja smo se samo nasmejali, jer da je video iglu verovatno bi ponovo počeo da plače.

"Izvini zbog toga, neće se ponoviti", rekao sam mu, a zatim sam sačekao da anestezija počne da deluje ne prestajući da razgovaram sa njim.

——————————————————

Još malo pa 10k pregleda. :)

Hvala vam još jednom.