Andrea

Prošlo je već nedelju dana od incidenta sa Aleksandrom, a po nalogu sudije on je dobio dozvolu da upozna Davida pre rezultata testa očinstva, Elena i ja smo pokušale da to sprečimo, ali nismo uspele u tome. Zakon je povodom ovoga bio na Aleksandrovoj strani.

Sara je spremna na to da svedoči protiv Aleksandra na suđenju, a čula sam i da je Tatjana doputovala, ali sa njom nisam bila u kontaktu pa nisam znala kako će njeno svedočenje izgledati. Mada sam bila ubeđena da će stati na Aleksandrovu stranu iako zna da je to pogrešno.

Po zakonu Aleksandar neće moći da dobije puno starateljstvo nad Davidom ukoliko se utvrdi da je David do sada imao normalno detinjstvo, a pošto smo dobili izveštaj od psihologa sve što je Aleksandar mogao da zahteva je da se vratim u Srbiju i da on povremeno viđa sina. Nisam videla svrhu toga, on nikako ne može dobiti potpuno starateljstvo nad detetom, jedino što ovime dobija je da uništi moj život time što će me primorati na napuštanje SAD.

Najviše sam se brinula za Davida jer je ova nedelja bila veoma teška i za njega, svakodnevno je razgovarao sa psihologom i socijalnim radnicima, a povrh svega danas treba da upozna oca i sve je to prošao bolestan jer državne ustanove nisu imale razumevanja za njegovu prehladu.

Kako da Davidu objasnim da Damien nije njegov pravi otac, a da je to u stvari osoba koju on do sada nije zanimao? Pokušala sam da razgovaram sa njim i da ga pripremim na to, ali on je odbijao da me sasluša. On je u Damienu video svog oca i niko to nije mogao promeniti, svakog puta kada sam pokušala da razgovaram sa njim on bi zaplakao i vikao da je Damien njegov tata.

Damien je bio pun podrške za sve ovo, razgovarao je sa Davidom, ali ni on nije imao uspeha u tome. Jedina prednost kod toga što je David ovako mlad je ta da ne sme sam ostati sa Aleksandrom već socijalni radnik i ja moramo biti prisutni u istoj prostoriji.

"Davide, hoćeš li mi dozvoliti da ti pogledam ruku pre nego što krenemo?", pitao ga je moj verenik, a on je nasmejano klimnuo glavom.

Makar je počeo da prevazilazi strah od bolnica i doktora, trenutno je jedino Damienu verovao po tom pitanju, ali i to je bio veliki napredak.

Damien mu je previo ranu, a svo vreme je razgovarao sa njim tako da se David uopšte nije plašio.

"Konci će se uskoro u potpunosti reapsorbovati, a rana odlično izgleda", obavestio me moj verenik, a ja sam zatim pomogla Davidu da se obuče.

Kada smo oboje bili spremni on je otišao do Damiena i pružio ruke prema njemu, a moj verenik ga je sa osmehom poneo.

Imala sam osećaj da se David plaši da će izgubiti Damiena jer u prethodnih nedelju dana je svaki Damienov slobodan trenutak pokušavao da provede sa njim. Bila sam presrećna što se meni dve najbitnije osobe u životu tako dobro slažu i želela sam da sve ostane ovakvo kakvo je sada.

"Davide, obećaj mi da ćeš se lepo ponašati, mami bi to mnogo značilo", rekao je Damien.

"Ali ne želim ovo da radim, hoću da sve ostane ovakvo kakvo je sada", David je zaplakao.

Bolelo me je da ga vidim uplakanog, a da ne mogu da sprečim ovo upoznavanje.

"Davide, šta god da se desi ja ću uvek biti na tvojoj strani i uvek ću bitu tu za tvoju mamu i tebe, svi ćemo se boriti da mama i ti ostanete ovde, jer mi smo sada porodica", Damien je pokušavao da ga uteši.

"Obećaj mi da ćeš ti uvek biti moj tata", čvrsto je zagrlio Damiena dok su mu suze klizile niz njegovo malo lice.

"Davide...", pogledala sam u mog sina ne znajući šta da kažem da ga utešim, nisam mogla da mu obećam nešto u šta nisam ni sama sigurna. Bio je uplašen i zbunjen, sve je ovo bilo previše za njega.

"Davide, znam da si zbunjen i uplašen, ali nemaš čega da se plašiš, Andrea će biti uz tebe, a posle toga možemo da radimo šta god poželiš", Damien mu se osmehnuo.

"Hoćeš li i ti biti sa nama?"

"Biću odmah u prostoriji pored"

David ga je još jednom čvrsto zagrlio, a onda smo se uputili ka dnevnom boravku gde nas je Elena čekala, ona je svo ovo vreme provodila tražeći izlaz iz ove situacije.

"Andrea, ne postoji način da sprečim da do ovoga dođe, ali ako se David u bilo kom trenutku previše uznemiri imaš pravo da prekineš razgovor, ali to je samo u slučaju da pre toga ne upadneš u konflikt sa Aleksandrom", rekla mi je Elena i zagrlila me pre nego što smo krenuli:"Još jednom te molim da budeš jaka".

"Hoću i hvala na svemu", rekla sam i uzvratila joj zagrljaj.

"Davide, tebe molim da mami ne praviš probleme, važi?", prišla je Davidu i rukom mu prošla kroz kosu.

"Važi, bako", nasmejano joj je uzvratio David.

Ušli smo u Damienov auto, a zatim smo se uputili ka mestu na kome će se sastanak sa Aleksandrom održati. Tokom vožnje ni jedno od nas nije progovorilo, jednostavno smo svi bili izgubljeni u svojim mislima, a nismo želeli nagalas da razgovaramo o tome.

David nije želeo da uđe u zgradu jer se plašio da će ga razdvojiti od nas, tokom razgovora sa psihologom niko od nas nije mogao da bude uz njega i sada se plašio da ostaje sam.  Posle kraćeg ubeđivanja uspela sam da ga ubedim da dobrovoljno uđe unutra, ali i dalje me je čvrsto grlio oko vrata.

"Sve će biti u redu, niko nas neće razdvojiti", tiho sam mu šapnula dok smo se kretali dugim i prostranim hodnicima zgrade.

Srednjovečna žena sa naočarima i kratkom crnom kosom, socijalna radnica koja je bila zadužena za naš slučaj, prišla nam je i obavestila da nas Aleksandar očekuje. Pratili smo je do četvrtog sprata zgrade gde se zaustavila ispred jednih vrata i obavestila nas da Damien ne može dalje.

David ga je još jednom čvrsto zagrlio, a zatim je bio spreman da uđe unutra. U daljini sam ugledala meni dobro poznatu devojku,izgledala je kao da je upravo izašla iz frizerskog salona, a njena pojava je odisala samopouzdanjem. Kada me je ugledala prišla mi je i blago se osmehnula, ne znam kako samo može tako da se ponaša, a da zna kroz šta upravo prolazim zbog njegog brata.

"Znači istina je, došla si da svedočiš", tiho sam rekla.

"Andrea, sve što radim, radim zbog vaše sreće, moj bratanac zaslužuje da upozna svog biološkog oca i raste uz oba roditelja", rekla je.

Bila sam upravu, verovatno će svedočiti protiv mene.

"Sa jednim se slažem, David zaslužuje da ima oca koji ga je dostojan, nekoga ko će se ponositi činjenicom što mu je on sin, a Aleksandar to nikada neće biti", rekla sam hladno.

"Andrea, on se promenio..."

"Ne znam koga pokušavaš da slažeš tim rečima, mene ili sebe?", upitno sam je pogledala:"Aleksandar se nikada neće promeniti, on je bezosećajan i hladan,  tebi bi bilo bolje da to shvatiš pre nego što ti bude prekasno, po prvi put smo i David i ja istinski bili srećni u živitu, a on je to uništio"

"Andrea..."

"Zar ne misliš da smo ovo mogli da rešimo i bez uplitanja suda i mnogih drugih institucija?", pitala sam je:"Optužuje me da neodgovorno odgajam dete koje njega nikada nije ni interesovalo".

"Andrea, molim te...", osetila sam Damienovu ruku na svom ramenu i znala sam da ne smem dozvoliti sebi da izgubim kontrolu, možda sam već prešla granicu...

Ušla sam u prostoriju u kojoj nas je Aleksandar očekivao, a socijalna radnica je ušla za nama.

Zagledala sam se u Aleksandrove oči, pokušavajući u njima da pronađem ljubav prema svom detetu, ali kao što sam i očekivala, nije je bilo. Pogled mu je bio hladan i bezosećajan.

Kiselo se osmehnuo Davidu, a zatim je od mene zatražio da ga drži.

Da je makar prvo pokušao da se upozna sa svojim detetom, a ne da ga odmah isprepada i traži da ga drži. Kako nije shvatao da je on za našeg sina potpuni stranac i to njegovom krivicom?

David je samo odmahivao glavom i čvršće me zagrlio.

"Davide, molim te, sve će biti u redu, niko te neće povrediti", rekla sam mu blagim glasom, ali čak ni posle dužeg ubeđivanja nisam imala uspeha.

Moje dete mi je samo pružilo pogled pun straha i bespomoćnosti, plašio se, a Aleksandar to nije ni pokušavao da uvidi.

"Davide, ja sam tvoj tata", rekao mu je Aleksandar, a ja sam se zapitala da li sebe zaista smatra dostojnim da se tako nazove. Prišao nam je, a zatim pokušao da uzme Davida od mene, igrom slučaja Aleksandar ga je uhvatio za povređenu ruku i u sledećem trenutku David je zaplakao zbog bola.

"Ti nisi moj tata, ja svog tatu imam!", David je uzviknuo dok su mu se suze slivale niz lice.

Aleksandar me je pogledao pogledom punim mržnje i mogla sam da zaključin da je mene krivio za ovo. Nisam mogla odgajiti dete da voli "oca" koga nikada u životu nije videlo.

Pogledala sam u socijalnu radnicu, moleći je pogledom da ovo prekine, David se dosta isprepadao za jedan dan.

"Okrenula si moje dete protiv mene!", Aleksandar se proderao na mene, a Davida je to još više uplašilo.

"Mislim da je bilo dosta za danas", rekla je socijalna radnica, a ja sam odmah izvela Davida odatle, ne osvrćući se za Aleksandrom.

"Hoću tatu!", David je ponovo uzviknuo, a kada nas je Damien ugledao videla sam zabrinutost u njegovim očima.

David je odmah pružio ruke prema njemu, a on ga je uzeo i počeo da ga teši.

Ugledala sam Aleksandra iza sebe, ali on je bio dovoljno razuman da ne pravi veći problem. Mislim da ga je Tatjana zaustavila, jer sam videla kako ga je uhvatila za podlakticu i odmahnula glavom.

——————————————————

Tek sada sam videla da je Watt obrisao vise od polovine nastavka, tako da sam morala ponovo da ga pisem.

Umesto da obnavljam hemiju pred testove, ja objavljujem nastavke za priču. :''')

Uživajte.