Damien

Slika uplakanog Davida koji me doziva nije mi izlazila iz misli već par dana.

Razgovarao sam sa Andreom i saznao šta se desilo na tom razgovoru, Aleksandar je na silu pokušao da joj uzme dete; a to nije način na koji se postupa sa detetom koje vas prvi put vidi. David je sada preplašen i ne želi više da ga vidi.

Otežavajuća činjenica je ta što ga je Aleksandar povredio i dva šava na ruci su mu pukla dok je pokušavao da ga nasilno uzme od majke. Bilo mi ga je iskreno žao, pokušao je da ga prihvati kao osobu ali je na kraju završio povređen, a David nije dete koje lako pruža drugu šansu.

Znao sam koliko se svi naši advokati,  najviše moja majka, bore da učine nešto i reše ovaj problem; Elena je svakom od njih ulila strah, a njoj kada je u lošem raspoloženju se svi sklanjaju sa puta.

Ona je osoba koja se vatreno bori za svoju porodicu i odgovorno tvrdim da je ona najjača osoba u našoj porodici. Uvek je bila predana poslu, ali i puna ljubavi za porodicu, znala je odlično kako da bude uspešna i kao majka i kao šefica. Znala je biti stroga u zastrašujuća, ali sve što je ikada uradila bilo je da bi od nas napravila uspešne i dobre ljude i mislim da je u tome uspela.

Znao sam mnogo bolje od toga, advokati ne mogu samostalno rešiti ovaj problem, a ja u Andrei i Davidu vidim osobe koje mi najviše znače i neću dozvoliti sebi da ih izgubim. Taj nestašni dečak u meni budi očinske instinkte, jer u njemu vidim svoje dete, vidim dete koje je željno očinjske ljubavi i pažnje. David ima Andreu i bezgranično je voli, ali kao i svako dete želi oba roditelja.

Razgovarao sam sa privatnim detektivima i nisam žalio da uložim sav novac koji posedujem na to da saznam zašto je odlučio da se baš sada pojavi. Verovao san da postoji razlog i da on nije iznenadna ljubav prema detetu. To se videlo iz Aleksandrovog pogleda i postupaka, dovoljno dugo sam radio sa ljudima da u to poverujem.

Ljudi se ne menjaju tako lako i verovao sam da postoji nešto što Aleksandar želi, ali nisam još uvek znao šta. Svaki njegov postupak dodatno je povređivao Andreu, posle svega što joj je uradio i dalje je imao obraza da joj uništava život.

Ona je pokušavala da sakrije svoj strah, želela je da bude jaka zbog deteta koje se ugledalo na nju, ali duboko u sebi bila je slomljena i plašila se da će ostati bez Davida. Nije želela da bilo ko vidi njene strahove, jer se plašila da će je smatrati slabom, a ona je bila sve sem toga...

"Doktore Flejm,nepoznat čovek koji tvrdi da Vas poznaje kaže da ga očekujete, da li bih trebala da pozovem obezbeđenje?", pitala me je jedna medicinska sestra.

"Da li je rekao kako se zove?", pitao sam je.

"Nije, ne želi da ostavi svoje lične podatke, kaže da ga očekujete i da ima privilegiju kod vas."

Nisam imao mnogo posla, a pošto mi je bilo potrebno nešto da mi skrene misli, odlučio sam da saznam ko to želi da me vidi. Sve je bilo bolje od razmišljanja o problemu koji smo trenutno imali.

"Ne, u redu je, pošaljite ga u moju kancelariju, sam ću pozvati obezbeđenje ukoliko bude bilo potrebe za tim", rekao sam joj, a ona je potvrdno klimnula glavom i izašla iz moje kancelarije.

Na vratima sam ubrzo čuo kucanje, a privatni detektiv koga sam unajmio je ušao držeći u rukama crnu fasciklu.

"Gospodine Flejm, imam ono što ste tražili", rekao je i pružio mi fasciklu.

Iz gornje fioke radnog stoga sam izvadio koverat sa novcem i pružio mu ga, a on se zadovoljno osmehnuo:"Bilo je zadovoljstvo raditi sa Vama, na usluzi sam kada god Vam budem potreban".

On je izašao iz kancelarije, a ja sam otvorio dokument koji mi je doneo i par minuta ga samo prelistavao. U njemu su se nalazile slike Aleksandrove porodice, njegove slike i.... slika devojke sa kojom je u vezi. Znači nastavio je sa životom, ali je Aleksandrin i Davidov ipak želeo da uništi...

Saznao sam mnogo toga o osobi koja je toliko bola nanela mojoj sadašnjoj verenici, a ništa od toga nije bilo pozitivno. Izbačen je sa četiri radna mesta za manje od godinu dana, upao u dugove i devojka mu očekuje dete, ali navodno je okončao tu vezu pre dva meseca.

Nisam mogao da verujem u ono što sam upravo pročitao, on očekuje još jedno dete, znači istorija se ponavlja. Osoba sa ovakvim dosijeom nije spremna da se brine i stara o detetu, ali sve je ovo zataškao izjavom njegove sestre koja tvrdi da se on promenio i da je spreman na to da prihvati odgovornost oca. Pitam se da li ona zna da će ponovo postati tetka ili ipak ne zna ništa o ovome?

Iz razgovora sa Andreom saznao sam da je nekada bila bliska sa njom i da su se družile, ali su izgubile kontakt kada je ona završila fakultet i otišla na specijalizaciju, a u međuvremenu je Aleksandar ostavio i nije želela da nikoga iz njegove porodice meša u njihove odnose.

"Sta bi mogao da želi, ako to nisu oni?", mučilo me je ovo pitanje, jer nisam imao odgovor na njega.

Posle dužeg razmišljanja složio sam sve detalje, on želi novac, ne interesuju ga ni sin, a ni Andrea. Novac bi mogao da iskoristi da izmiri dugove i vrati se starom načinu života, a uz to verovatno sebe obezbedi na neko vreme. Spremao se da od Andree traži novac, a to bi je samo dodatno slomilo, saznanje da mu je novac bitniji od deteta za koje bi ona dala život.

Morao sam da sprečim da do toga dođe, ako Aleksamdar zaista želi novac dobiće ga od mene, ali moja verenica ne sme znati za to. Ne želim da je vidim još povređeniju nego sada, jer su ona i to dete za mene mnogo vredniji od bilo kog novca. Bio mi je potrban način da stupim u kontakt sa Aleksandrom,  a da sud i socijalni radnici ne saznaju za to. Nisam mu smeo dopustiti da iskoristi to što sam želeo da se vidim sa njim.

Vreme mi je bilo najbitniji faktor jer je do suđenja ostalo nešto više od nedelju dana, a ako zaista planira da od nje traži novac uradiće to uskoro. Verujem da mu nije u interesu da ih oboje vrati u Srbiju, jer bi na taj način imao obavezu prema Davidu, a iako su male verovatnoće za to mogao je od suda tražiti puno starateljstvo nad njim.

Telefon mi je zazvonio, a pošto sam posle svega bio na poslu morao sam odgovoriti.

Samo da nije hitan slučaj ili neki hitan sastanak odbora...

"Prometna nesreća, potreban si nam na prijemu", kratko je rekao moj otac, a zatim je prekinuo poziv.

Moja potraga za Aleksandrom će ipak morati da sačeka  još jedan dan, jer u najboljem slučaju na operacijama ostajem do ponoći.

Otrčao sam do lifta i sišao na urgentni prijem, oblačeći zaštitno odelo i stavljajući rukavice u žurbi.

"Šta imamo ovde?", pitao sam specijalizante koji su željno isčekivali šansu da asistiraju i da nas zadive.

"Deset osoba bez svesti, od toga 4 dece bez svesti za koje se smatra da su doziveli povrede kicmenog stuba, trudnica pri svesti sa slomljenom butnom kosti i muškarac oko 36 godina sa blažim povredama", rekla mi je devojka za koju mislim da je na drugoj godini specijalizacije.

"Da li ste pozvali Nikolasa?", pitao sam.

"Nema potrebe za tim, tu sam", čuo sam Nikolasov glas iza sebe.

Biće ovo jedan dug dan...