Damien

Posle osam časova uzastopnih operacija izašao sam iz operacionog bloka i uputio se ka svojoj kancelariji, potreban mi je kofein da bih izdržao ostatak dana. Bio sam premoren, ali znanje da sam nekome spasio voljenu osobu me je činilo srećnim.

Voleo sam taj osećaj, sjaj u očima porodice kada im kažete da će sve biti u redu, suze radosnice i zagrljaje. Taj osećaj me je uvek vodio dalje kroz život, čak i kada izgubim pacijenta trudim se da razmišljam o tome koliko sam ih do sada spasio, jer to je život.

On je pun prepreka i padova, ima i svoje dobre i loše strane, ali ono što treba da vas vodi dalje čak i posle najtežeg pada su oni usponi koje ste imali u životu.

"Damiene!", čuo sam Nikolasov glas iza sebe.

"Premoren sam, da li je nešto hitno?", pitao sam, okrećući se prema njemu:"Ne osećam ni jedan mišić u telu, operacije su bile jako kompleksne i zahtevne".

"Bojim se da je hitno", rekao je, a u njegovom glasu sam mogao čuti uznemirenost. Ovo nije ličilo na njega, Nikolas je onaj koji nije nikada uznemiren...

"Šta se dogodilo?", pitao sam ga, zabrinuo sam se da se nešto dogodilo Andrei ili David, samo da nije to...

"Aleksandar je bio kod Andree i tražio je da razgovara sa njom, izašao je pre sat vremena iz njene kancelarije, ali ona se zatvorila, Teodor je ostao sa njom, ali ona nam neće ništa reći o tome šta se desilo", rekao je.

"Aleksandar je bio sa njom?", upitao sam ga sa nevericom.

"Ušao je u bolnicu i tražio da razgovara sa njom, Teodor i ja smo tek kasnije saznali za to jer smo bili zauzeti pacijentima, inače bi pokušali da sprečimo to", rekao je, a poznajući Nikolasa znao sam da je krivio sebe.

"Ovo nije vaša krivica, Aleksandar bi svakako našao način da razgovara sa njom, nismo je mogli zaštititi od toga", koliko god pokušavali, to toga bi verovatno došlo.

"Damiene, ona plače u njenoj kancelariji, želeo sam i ranije da te pozovem, ali mi nije to dozvolila, nije želela da te brine dok si na operacijama"

To je Andrea, ne želi da bilo kome pravi problem i ne želi da sama zatraži pomoć, ona u svemu želi da bude samostalna; a ne shvata da smo svi tu za nju i da nije slaba ako zamoli nekoga za pomoć.

"Idemo", rekao sam i uputio se ka Andeinoj kancelariji sa Nikolasom, svoj umor sam morao odgurnuti u drugu stranu.

"Nazovi oca i reci mu da nađe zamenu Andreu, moja smena se svakako završila pre sat vremena, a Braun je preuzeo moje pacijente", rekao sam mu:"I potrudi se da ovo izvedemo bez mnogo tračarenja, ne želim da budem glavna tema tračeva naredne dve nedelje, ovaj problem sa Aleksandrom nam je i previše".

Po bolnici su kružili razni tračevi, ali ni jedan od njih nije bio tačan. Trudili smo se sve da zataškamo i ne mešamo privatni i poslovni život, ali neke informacije bi uvek nekako procurile i pored svog našeg truda.

"Već smo našli zamenu, majka će biti na dežurstvu ukoliko se nešto desi, mada sumnjam u to, vas dvoje ste slobodni do kraja dana", rekao mi je Nikolas.

"Hvala ti"

"Nema na čemu, svi tvoji postoperativni pacijenti su prebačeni Fojdu, ja se sada moram vratiti na odeljenje, vidimo se večeras", rekao je i uputio se u suprotnom smeru.

Ušao sam u lift i spustio se na sprat na kome je farmaceutsko odeljenje, bio sam nervozan, krivio sam sebe, iako verovatno nisam mogao ništa učiniti da ovo sprečim. Koliko god to želeo, nisam mogao 24 časa da provedem uz moju verenicu i da je štitim od Aleksandra.

Ušao sam u Andreinu kancelariju i pronašao je uplakanu. Podigla je pogled kada sam ušao i pokušala da obriše svoje suze da ih ne bih video, to me je uništilo; bila je slomljena, ali ipak je pokušavala da ostane jaka ispred mene.

Teodor je bio uz nju i tešio je, ali verujem da mu to nije pošlo za rukom. Znajući moju braću, verujem da je ni u jednom trenutku nisu ostavili samu, jer su oni u njoj videli sestru koju nikada nisu imali.

Teodor se okrenuo ka meni, a onda se uputio ka vratima:"Izvinite me, mislim da želite da ostanete sami, ako vam zatrebam samo me pozovite".

Čim je on izašao ja sam čvrsto zagrlio Andreu, a nedugo zatim osetio sam kako joj se suze slivaju niz obraze.

"Damiene, izvini zbog ovoga...", tiho je rekla.

"Nemaš zbog čega da mi se izvinjavaš, ni meni, ni bilo kome drugom, Andrea sasvim je u redu da ne budeš uvek jaka, to je jednostavno nemoguće", pogledao sam je u oči, ali ona je pokušala da spusti pogled.

"Damiene, ja sam kriva..."

"Za šta si ti kriva?", blago sam je upitao:"Zavolela si pogrešnu osobu, bila si mlada i naivna, napravila si grešku, ali ne možeš sebi ceo život prebacivati zbog toga, iz svega toga dobila si savršenog sina koji te voli svim svojim srcem".

"Damiene, on ne voli Davida, čak i ne želi da mu bude otac, došao je kod mene i tražio mi novac da povuče tužbu protiv mene i da nestane, samo je došao da me uceni i izvređa", suze su joj ponovo skliznule niz obraze.

Na žalost, bio sam u pravu, znači posle svega ipak je samo želeo novac... Nije brinuo o tome koga će povrediti samo da bi došao do njega, čak i ako to podrazumeva njegovo rođeno dete.

"Andrea, znam da te boli to što bi menjao dete za novac, ali ovo je dobro za nas, dobiće koliko god novca želi ako to znači da će otići i da se nikada neće vratiti, nas troje ćemo biti ponovo srećni zajedno...", pokušavao s da je utešim, ali ona kao da me nije slušala.

"Damiene, ja ne želim tvoj novac, ne želim da misliš da sam sa tobom samo zbog njega, time bih samo potvrdila njegove reči da te koristim, ja nisam takva... nikada ne bih bila sa nekim samo iz koristi..."

"Ako želiš da budem iskren, ja odlično poznajem devojke koje si upravo opisala, a takođe bolje od svih znam da ti nisi jedna od njih, ako Aleksandar želi novac, dobiće ga; ali uz potpis da se odriče starateljstva na Davidom u tvoju korist", rekao sam:"Reci mi koliko traži, novac će mu odmah biti prebačen na račun".

"Damiene, ne slušaš me, zahvalna sam ti na pomoći, zaista jesam, ali..."

"Nema ali, dobro znaš da naši advokati nisu u najboljoj poziciji kada se radi o vašem slučaju. Zakon je jasan, nemoj rizikovati da izgubiš osobu kojoj si podarila život i koja ti je najbitnija, misli o njemu, David nikada neće morati ponovo da se susretne sa njim, a i sama znaš da ga se plaši...", morao sam je ubediti da pristane, iako se ne slaže sa ovim.

"Kako to da nisi iznenađen ovim?"

"Očekivao sam da će se na kraju nešto ovakvo desiti, i sama si rekla da se ljudi teško menjaju, a sa obzirom da te koristio tada, zašto to ne bi učinio i sada?"

Prećutao sam informacije koje sam dobio od privatnog detektiva jer nisam želeo da misli da joj radim iza leđa, nije morala da brine i o tome. Sada je u takvoj situaciji da verovatno ne bi razumela da sam to uradio zbog njih.

"Hoćeš li mi sada reći koliko je tražio?", pitao sam je, ali ona je samo odmahnula glavom.

"Neću te pritiskati, ali molim te da razumeš da je ovo možda jedina šansa koju imamo, reći ćeš mi kada budeš spremna na to, sada idemo negde da ti skrenemo misli od svega", rekao sam joj.

"Ne mogu samo tako otići, moja smena nije još uvek gotova, pored svih privatnih problema, ja ipak imam posao i ne mogu dozvoliti da se to odražava na njega"

"Mama te pokriva, verujem da ne želiš da se raspravljaš sa ljutom gospođom Flejm", našalio sam se, pokušavajući da je nasmejem i uspelo je, ona se blago osmehnula.

"500 000$", tiho je rekla, a ja sam je uhvatio za ruku i izašao iz njene kancelarije.

"Nemoj sada misliti o tome, idemo da provedemo ostatak dana daleko od svih, David je već sa dadiljom, samo ti i ja"

Večeras ću obavestiti majku i advokate da sastave ugovor za Aleksandra, a sada samo želim da Andrea makar na kratko zaboravi na sve probleme i uživa u ostatku dana, bez toga da brine da će je neko odvojiti od njenog deteta.

______________________________________

Izvinjavam se što dugo nisam objavljivala nastavak :)