ANDREA

Proslo je vec petnaest dana od kako sam srela Tatjanu i za ove dve nedelje sam dobro razmislila o svemu, za manje od dve nedelje napusticu drzavu i mislim da  je krajnje vreme da se pobrinem za probleme, jer ne zelim da ih ostavim neresene.

Odlucila sam da odem do bolnice i pokusam da je pronadjem, a zatim joj sve objasnim, jer ona ipak nije njen brat i zasluzila je da zna sta se u stvari desilo.

Par puta sam duboko udahnula pre nego sto sam izasla iz auta i uputila se ka bolnici.

Samo se nadam da cinim pravu stvar i da ovime necu sinu i sebi napraviti probleme.

Na salteru sam pozdravila dezurnu sestru i pitala je da li doktorka Tatjana radi danas.

"Da li ste joj porodica ili poznanik?"

"Poznanik, molim Vas da je pozovete"

"U redu, recite mi Vase ime"

"Andrea Lazic"

Sestra se okrenula da pozove Tatjanu, a ja sam je sacekala u cekaonici, nadajuci se da nece odbiti da me vidi, ipak ono sto sam uradila prodlog puta je bilo krajnje nevaspitano.

"Andrea..."

Okrenula sam se prema njoj, a ona me je samo cvrsto zagrlila.

"Izvini zbog onoga, tesko mi je da pricam o tome sta mi se desavalo prethodnih godina, ako te i dalje interesuje spremna sam sve da ti odgovorim na sva pitanja koja imas"

"Andrea, drago mi je sto si se pojavila, hoces da se nadjemo u restoranu Knezeva vecera koji je na periferiji grada, veceras oko 19?", pitala me je:"Zaista mi je zao sto ne mogu vise vremena da provedem sa tobom, izbila je epidemija, a dve koleginice su mi na odmoru, jos jednom, jako mi je zao"

Ubrzo se izgubila u guzvi, a ja je nisam krivila, znala sam kako nekada naporno moze piti na poslu.

Da mi je neko rekao pre par godina da ce Tatjana zavrsiti kao pedijatar ne bih mu verovala jer je oduvek zelela da bude ortoped ili doktor urgentne medicine, ali pretpostavljam da je jednostavno promenila misljenje.

Za sve ove godine nije se mnogo promenila i dalje je imala kratku stilizovanu plavu kosu,imala manekensko drzanje i odisala je samouverenoscu.

Izasla sam iz bolnice i uputila se ka Sarinom stanu, tamo sam se preselila sa Davidom tako da smo najveci deo vremena bile zajedno. Dogovorile smo se da danas imamo u jos jedan obilazak grada i ona je neverovatno uzbudjena oko toga.

Kada sam se parkirala ispred zgrade poslala sam joj poruku da je cekam ispred.

"Idemo!", rekla je radosno ulazeci u auto.

Nasmejala sam se na njen postupak i pokrenula auto. Oduvek je bila detinjasta, ali u nasem prijateljstvu ja sam uvek bila "mama" u grupi.

"I kako je proslo? Jesi li pronasla Tatjanu"

"Jesam, dogovorile smo se da veceras zajedno veceramo i porazgovaramo o svemu"

"To je super, a jesi li razmisljala o tome hoces li povesti Davida sa sobom?"

"Jesam i odlucila sam da necu, on je i dalje dete i ne zelim da ga mesam u zamrsene porodicne odnose, ako razgovor bude dobro protekao i ako Tatjana to bude to zelela upoznacu je sa Davidom", rekla sam, a zatim sam sarkasticno pitala:"Vrlo jednostavno, zar ne?"

"Naravno, veoma jednostavno", rekla je na sta smo se obe nasmejale.

"Sigurna sam da ce sve dobro proci, kao sto sam nekoliko puta do sada napomenula druzile ste se i bile bliske", rekla je sa osmehom.

"Hvala na svemu"

"Ti castis danas, tako mi se jedino mozes zahvaliti", rekla je i namignula mi, a zatim smo obe prasnule u smeh.

"Znaci prvo idemo kod manikira, onda po Davida u vrtic, na rucak, pa u zooloski vrt, ako sam te dobro razumela?"pitala sam samo da bih bila sigurna da nista nisam izostavila.

"Tako je"

Usle smo u kozmeticki salon nasmejane, a zatim smo se obe prepustile uzivanju i odabiru kakve nokte zelimo. Salon u koji smo dosle je vazio za jedan od jeftinijih, ali je pruzao iste usluge kao i mnogo skuplji saloni. Sara se odlucila za duge nokte, dok sam ja zelela kratke i jednostavne.

Taman smo na vreme stigle po Davida u vrtic, a cim nas je ugledao dotrcao je do nas i zagrlio nas.Njegova vaspitacica je odmah za njim dosla da nas pozdravi, a Sara i ja smo ljubazno uzvratile.

"Nadam se da nije bilo nikakvih problema", rekla sam i blago se osmehnula vaspitacici.

"Naravno da nije, gospodjo Lazic imate divno dete", rekla je i pomilovala ga po glavi.

"Hvala Vam na svemu i dovidjenja"

"Dovidjenja", rekao je moj sin na sta mu se ona ljubazno osmehnula.

"Hocu da me nosi tetka Sara", rekao je moj sin, a ja sam se okrenula ka Sari da vidim da li se ona slaze sa tim.

"Dodji ovamo", nasmejala se i uzela ga od mene:"Pa imali neka devojcica u vrticu koja ti se dopada? Znas da tetka Sari mozes sve da kazes"

"Boze, Saro, okreces moje dete protiv mene", nasalila sam se. Zaista se idlicno slagala sa Davidom i sigurna sam da onog dana kada se odluci da se oproba u ulozi majke bice odlicna, jer je uvek nasmejana i puna ljubavi, iako i dalje ne veruje da ce biti dobra majka, ja sam u to potpuno sigurna.

Posto restoran u koji smo isli na rucak nije bio daleko od vrtica odlucili smo da prosetamo.

"Mama, nedostajace mi moji prijatelji kada se odselimo", rekao je David koji je jos uvek bio kod Sare u narucju.

"Sigurna sam da ces steci mnogo novih prijatelja i u novom drzavi, mnogo vise nego sto si ih ovde imao"

"Jesi li sigurna?", pitao me je, a oci su mu se odmah zasijale od uzbudjenja.

"Naravno da hoces, pa sve devojcice ima da budu zaljubljene u tebe", rekla je Sara pokusavajuci da mi pomogne, a u tome je i uspela.

Zagledala sam se u njegove plave oci koje je dobio od njegovog oca. U Aleksandrovoj porodici svi su ih imali i ista ova boja ociju je jednom uspela da osvoji moje srce, a zatim ga izlomi na sitne delove. David je mnogo licio na njega, cak je i njegovu boju kose nasledio, a od mene je nasledio tvrdoglavost i upornost.

"Davide, uskoro ces morati da se sisas, kosa ti je bas porasla", rekla sam i prosla mu rukom kroz gustu plavu kosu.

"Ne, nedam svoju kosu!", tvrdoglavo je rekao i cvrsto zagrlio Saru.

"Na koga li me podseca...", zamisljeno je rekla moja najbolja drugarica, a videla sam smesak na njenim usnama.

"Pa sta da radim kad volim svoju kosu", rekla sam i obe smo se ponovo zasmejale. To je bila istina, kosu sam sisala redovno, ali maksimum tri centimetra i uvek sam se plasila da ce me frizerka osisati vise nego sto je potrebno.

"Upravo tako, pusti i njega da odlucuje sta zeli, je li tako Davide, zar nisi ti dovoljno veliki za to?"

"Naravno da jesam, ali mama me nista ne slusa"