ANDREA

Davidu sam uzela obican lek za prehladu, a zatim sam se uputila ka Sarinom stanu. Ona je jedina koja me moze razumeti i koja je uvek bila tu da me posavetuje.

Parkirala sam auto na parkingu zgrade i jedino sto sada mogu jeste da se nadam da nisam zauzela necije mesto i da nas niko nece uznemiravati.

Izvela sam sina iz auta i pozvonila na interfon.

"Da?", cula sam veseli glas svoje najbolje prijateljice.

"Saro, mi smo"

Vrata su se otvorila, a ja sam otrcala do vrata njenog stana.

Boze, koliko mi je samo nedostajala.

Cim je otvorila vrata spustila sam Davida pored sebe i cvrsto je zagrlila, a ona mi je odmah uzvratila zagrljaj.

"Teta Saro!", radosno je uzviknuo David, a ja sam morala da se odmaknem od moje najbolje drugarice i da ga pustim da se pozdravi sa njom.

"Boze, vidi ti njega, pravi si mali gospodin i mnogo si veci nego na kameri", rekla je Sara i odmah ga uzela u narucje.

David nije poznavao Saru, poznavali su se samo preko kamere, jer je otisla kada je moj sin napunio sest meseci. Bila je uz mene kada mi je najvise bila potrebna, napustila je svoj zivot na godinu dana da bi se brinula o meni i mom detetu.

"Imamo mnogo toga da nadoknadimo", rekla je i namignula mi.

Usli smo u stan, a ja sam odmah uzela Davidov sirup i dala mu ga. "Nezeljeno" dejstvo leka je pospanost, a to je nama doslo kao "zeljeno" dejstvo.

Ubrzo sam smestila Davida u krevet, a zatim se vratila u dnevnu sobu da razgovaram sa Sarom. Imale smo mnogo toga da nadoknadimo.

Suze su pocele da mi se nakuplaju u ocima:"Saznala je", rekla sam ne uspevajuci da vise zadrzim suze.

"Ko je sta saznao?", pitala me je zabrinuto.

"T-Tatjana zna da je David Aleksandrov sin"

"K-kako se to d-desilo?"

Sve sam joj ispricala. To sto sam srela Tatjanu moze dovesti do mnogih problema.

"P-plasim se", iskreno sam rekla:"Ako Aleksandar sada resi da se pojavi to ce mi unistiti planove o buducnosti, nece mi dozvoliti da odvedem Davida"

"To se nece desiti, dobila si papire, oticicemo pre nego sto bude u mogucnosti da bilo sta uradi", rekla je i pruzila mi zagrljaj koji mi je bio toliko potrevan:"Ali ti moras razgovarati sa Tatjanom"

"Ne, nema sanse"

"Andrea, ozbiljna sam", rekla je:"Ona nema nista sa onim sto je njen brat uradio, ako je zelis na svojoj strani moras joj objasniti i sigurna sam da ce razumeti"

"Ne zelim ih blizu mog sina, nikoga od njih"

"Ne mogu ti promeniti misljenje, ali ako bi objasnila Tatjani kako ti je bilo, sigurna sam da ti ona ne bi pravila probleme, nekada ste se druzile i bile bliske"

"Mozda si u pravu, ali ona je u srodstvu sa njim, on joj je brat"

"To sto joj je brat ne znaci da ce ga u svemu podrzati", rekla je:"Kako su tvoji podneli to sto odlazis?"

"Shvatili su da mi je to potrebno, u pocetku su bili protiv toga jer sam jedinica, ali onda su shvatili da vise nisam njihova mala devojcica i postuju moju odluku"

"Dobro je, iskreno sam ocekivala da ce oni praviti najveci problem oko tvog odlaska"

"Imamo vremena da razgovaramo o tome, nego sta ima novo kod tebe? Previse sam te mucila svojim problemima"

"Znas mene, volim zivot i zabavu", rekla je kroz smeh:"Nisam ja jos uvek spremna da se skrasim"

  "Kako ti je na poslu? Nadam se da nemas problema zbog mene"

"Ne pricaj gluposti, kad ti je decko sef imas pravo da cak i ne dolazis na posao"

"Mark je super, jako brine o tebi i to mi se dopada"

"Da, nije kao ostali, ali ja nisam spremna za to da se zakonski vezem za nekoga, cim bih to uradila dosla bi i deca, a onda bi sva zabava u zivotu nestala, ja volim izlaske, drustvo, zabavu..."

"Necu te ubedjivati u suprotno, sama znas sta zelis, a ja sam tu da te uvek podrzim", rekla sam i cvrsto je zagrlila.

Nas dve se toliko razlikujemo u svakom pogledu, ali isto tako ne mozemo jedna bez druge. Jedna u drugoj vidimo sestru i najbolju prijateljicu, a ta nemogucnost naseg vidjanja zbog njenog zivota u inostranstvu nikada nas nije udaljila, samo je nasu vezu ucinila jacom.

"Zamisli to, za samo mesec dana zivecemo u istoj drzavi, istom gradu i stalno cemo biti zajedno"

"Konacno cemo dobiti priliku da nadoknadimo sve ove godine"

"Jedva cekam, u pocetku ces biti kod mene, moj stan je ogroman, a sem toga bicemo zajedno i uvek cu moci da ti pomazem oko Davida"

"Znas da ne zelim da ti budem na teretu..."

"Ne pricaj svasta, ja sam sve vec isplanirala, a ti izgleda resila da mi rusis snove, nasla sam i devojku koja ce brinuti o Davidu, poreklom je iz Srbije, tako da prica srpski, a inace je odlicna sa decom i trenutno je na studijama medicine"

"Vidim da si ti sve isplanirala"

"Tvoje je samo da se slozis", rekla je kroz smeh:"A dobro znas da odbijanje ne prihvatam"

"Nemas pojma koliko te volim"

"Volim i ja tebe, ludice moja"

Naredna cetiti sata smo provele pricajuci o raznim temama iz:zivota, serija, ljubavnog zivota, posla, zivota poznatih...

"Mama", cula sam Davidom pospani glas kako me doziva iz sobe i odmah sam otisla po njega.

"Hej bebo, je l' ti sada bolje?", pitala sam dok sam ga uzimala u narucje, dlanom sam mu proverila temperaturu i mogla sam da pretpostavim da se vratila u normalu, ali sam se ipak uputila da uzmem toplomer, samo da budem sigurna.

"Jeste, gladan sam", rekao je i cvrsto me zagrlio.

"Sta ti se jede?", pitala sam ga, mazeci ga po njegovoj neurednoj kosi.

"Pica!", radosno je uzviknuo.

"Da se onda nesto dogovorimo, mama ce da skuva corbu, a ako budes bio dobar i pojeo je, narucicemo picu, moze?"

"Moze!"

"Saro je l' mozes da budes uz njega dok ja kuvam?", pitala sam stavnjajuci mu toplomer u uvo. Blago se promeskoljio zbog cudnog osecaja, ali srecom nije poceo da place.

"37", vise sam rekla za sebe, ali bila sam zadovoljna jer je sirup delovao.

"Naravno, sve ti je u frizideru, a kuhinja je tvoja, znas dobro da ta prostorija i ja uvek ratujemo", rekla je uzimajuci Davida od mene:"A ti i ja cemo da se druzimo, mali nevaljalce"

Nasmejala sam se na ovo i uputila ka kuhinji da nam spremim corbu, koja je Davidu preko potrebna.