ANDREA

Dani su prolazili, a ja sam zivela u strahu da ce se Aleksandar pojaviti i oduzeti mi Davida, ali danas u 12, za tacno dva sata stavicu tacku na moju proslost jednom za svagda.

Cula sam da je Tatjana pokusavala da me pronadje na sve moguce nacine, ali nije uspela. Pokusala je kod vlasnika stana kod koga sam stanovala, na mom starom radnom mestu, cak je bila u Davidovom starom vrticu, ali nije ni pretpostavljala da smo mi kod Sare.

"Da li je sve spremno? Vec smo trebali da krenemo", pocela sam da panicim kada sam videla koliko je sati.

"Opusti se malo, nigde ne kasnimo, bicemo tamo na vreme", rekla je Sara dok je zatvarala svoj kofer.

"Kako mozes da budes tako opustena?"

"Kako ti mozes toliko da panicis?", uzvratila mi je pitanjem.

"Ti si neverovatna"

"Davide, krecemo!", pozvala sam ga, a on je odmah dotrcao drzeci u rukama svoju omiljenu plisanu igracku.

Posto sam ja nase kofere vec odnela u auto jos jednom sam proverila da li smo poneli sva dokumenta, a onda sam ga uzela u narucje i ponela.

"Sigurna si da ti ne treba pomoc oko tog kofera?", pitala sam Saru.

"Hvala na ponudi, ali srecom imamo lift tako da cu se izboriti, vas dvoje me sacekajte ispred, treba da zakljucam stan i odnesem kljuc kucepaziteljima", rekla je i blago mi se osmehnula.

Oko petnaest minuta kasnije uputile smo se ka aerodromu, a ja sam panicila kako ce David podneti let, ipak cemo u avionu provesti oko osam sati, a on ni u kolima nije provodio vise od dva sata.

"Smiri se, ako si ti nervozna preneces to i na Davida i sta cemo onda da radimo?", pitala me je Sara:"Samo se opusti, niko nas nece zaustaviti, nema vise ni Aleksandra, ni Tatjane"

"Lakse reci nego uciniti"

Sara je pustila nase omiljene pesme i to me je vidno opustilo, cak je i David pevao sa nama, to jest pokusavao je da izgovori neke delove, ali najvaznije je to da se zabavljao i uzivao.

Ubrzo smo stigli na aerodrom i upale u guzvu. Nismo se odvajale tako da nam je to dosta olaksavalo put. Cim su nam koferi i torbe pregledani mogle smo da udjemo u avion.

"Sta sam ti rekla, nista lakse, sada samo treba da se dosadjujemo narednih osam sati i to ce biti to"

"Mnogo si me opustila", sarkasticno sam rekla, a ona se na to nasmejala.

"Ugledaj se na Davida, uzmi svesku i crtaj ili citaj neku knjigu, a najbolje bi bilo da ceo let prespavas"

"Jos se secam vremena kada sam ja tebe tesila pred let, sada se meni smejes, a ti tri dana pred let nisi ni jela, ni spavala", namignula sam joj.

"Ako cemo o nasem tinejdzerskom dobu, koje ti je nezaboravno iskustvo prozivljeno sa mnom?"

"Kad si isla kod zubara, a mene vodila kao podrsku. Jos se secam kada si mu ustala sa stolice i rekla:"Ja se vracam u Ameriku, a kada opet dodjem u Srbiju doci cu kod tebe, a to ce biti za oko pet godina, a mozda i kasnije" Mislim da si mu ti bila jedna od najdrazih pacijenata"

"Ti mi nesto kazes, dok sam ja umirala u onoj stolici ti upoznavala Nemca", na ovo smo se obe nasmejale.

"A onda nas je tvoja baba odvojila od njega jer se njoj zurilo u kupovinu", rekla sam:"Prvo pitanje zubaru je bilo kada mogu da jedem?"

"Pa to mi je bilo najbitnije, bila sam izlozena prevelikom stresu, a bila sam i gladna"

"Samo pet minuta ranije si plakala i vristala, a onda si ustala sa stolice i pitala kad mozes da jedes i zasto nisi dobila balon koji dobijaju deca od cetiri godine, covek nije mogao da veruje kakva si, a nisam ni ja"

"Sta da radim kad sam uvek bila slobodna, za razliku od tebe"

"Je l' mogu da spavam?", pitao me je David.

"Naravno da mozes", rekla sam i iz torbe izvukla njegovo omiljeno cebence da ga pokrijem.

"Lepo spavaj", rekla sam i poljubila ga u obraz, a on me cvrsto zaglio, a zatim je utonuo u san.

"Secas se kada sam se napila i htela da skacem sa mosta, a pre toga sam umalo upala u bazen?", pitala me je Sara.

"To se ne zaboravlja, ja sam sledeci dan trebala da putujem na more, kada smo se vratile kuci ti si se smejala, a ja sam lakala, bile smo divan tim"

"Jos uvek smo i to nista nece promeniti"

Obe smo se ismejale na svoju proslost, jer koliko god smo malo vremena imale zajedno, te trenutke koje smo imale ucinile smo nezaboravnim i sigurna sam da cemo ih se celog zivota secati. Nase prijateljstvo nikada nije bilo savrseno, postojale su svadje koje su trajale i po par meseci, ali prijateljstvo bi uvek na kraju pobedilo.

"Jesi li razgovarala sa svojim poslodavcem, sta je rekao?"

"Pozeleo mi je ugodan put i rekao da me na poslu ocekuje u roku od sedam dana, a tada cemo se dogovoriti oko radnog vremena", rekla sam:"Imam taman dovoljno vremena da priviknem Davida na novu dadilju i da se pripremim za posao"

"Devojka je zaista odlicna sa decom, uz to je i student medicine, tako da zna da se pobrine i za manju povredu i prehladu, sigurna sam da ce je David obozavati"

"Nadam se, jer on nije dete koje lako prihvata nove vaspitace i dadilje"

"Mene je odlicno prihvatio, tako da mislim da ti previse brines, on je divno, kulturno i druzeljubivo dete, koje na majku ponekad zna da bude povuceno"