ANDREA

"Irina, vreme je da krenem, danas mi je prvi radni dan pa ne bih zelela da kasnim, ako ti bilo sta zatreba ne oklevaj da me pozoves, vazi?", pitala sam Davidovu novu dadilju.

Devojka je zaista puna ljubavi i brige, tako da se moj sin sa njom odlicno slaze. Za ovih nekoliko dana upoznala sam je i ona me je uverila da je stvorena za ovaj posao. Trebao joj je posao da bi placala studije i zbog toga se odlucila na ovaj korak.

Zagrlila sam sina i pozdravila se sa njim, a on se ubrzo vratio igri sa Irinom.

"Mama, lepo se provedi na poslu", rekao je, a ja nisam mogla da odolim da se ne nasmejem.

"Obecavas li da ces slusati Irinu dok ja budem radila?", pitala sam, a on je veselo klimnuo glavom.

"Onda, vidimo se kasnije", rekla sam i izasla iz stana. Uzela sam taksi, a za nepunih petnaest minuta nasla sam se ispred ogromne privatne bolnice.

Cim sam usla unutra ostala sam zapanjena, sve je bilo uredjeno tako da je odavalo utisak doma i sigurnosti, a ne osecaj straha koji su odavale druge bolnice. Uputila sam se ka recepciji i jednoj od sestara objasnila zasto sam ovde.

"Vi mora da ste Andrea Lazic, doktor Flejm mi je rekao da danas dolazite, javicu mu da ste stigli, a zatim cu Vas odvesti do njegove kancelarije", iskreno mi se nasmesila sestra, imala je malih problema da izgovori moje prezime, ali to mi nije smetalo.

Obavila je telefonski poziv, a zatim mi pokazala put do kancelarije.

"Njegova kancelarija je na sedamnaestom spratu na odeljenju neurohirurgije, imate srece sto ce on voditi Vas razgovor za posao, on je sin direktora, a ujedno jedan od najboljih neurohirurga na svetu, godinu dana ranije je zavrsio studije na Hardvardu, a sem toga je i jako prijatan za razgovor", sestra je pocela da ga opisuje, a po njenom opisu znala sam da gaji osecanja prema njemu.

"Izvolite i srecno na sastanku", rekla je i ostavila me ispred jedne kancelarije. Par puta sam duboko uzdahnula, a onda sam nervozno pokucala na vrata.

"Udjite!", cula sam duboki muski glas, a zatim sam usla unutra.

Ispred sebe sam ugledala najlepsu osobu koju sam ikada videla.Imao je dugu kosu koja je bila vezana u neuredni rep, a misici su mu bili toliko definisani da su se videli i ispod kosulje. Ustao je da me pozdravi i iskreno mi se osmehnuo.

"Vi mora da ste gospodjica Andrea Lazic, drago mi je sto sam Vas upoznao, ja sam Damien", rekao je i pruzio mi ruku, a onda se brzo ispravio:"Ovde sam poznatiji kao doktor Flejm"

"Drago mi je", rekla sam, a onda smo seli i zapoceli razgovor.

"Radno vreme ce Vam biti od 7-15, a nekada se moze desiti da ostanete duze, sto bi Vam naravno bilo nadoknadjeno, odmor traje 30 radnih dana i potrebno je da najavite otsusyvo najmanje dve nedelje ranije da bismo bili u mogucnosti da na vreme pronadjemo zamenu, nasoj bolnici je potreban iskusan farmaceut koji bi potpisivao ugovore sa kompanijama lekova i koji bi bio zaduzen za organizaciju, naravno bicete na celu odeljenja za lekove u nasoj bolnici, od Vas najvise ocekujem iskreno misljenje o sastavu lekova, da li je to uredu sa Vama?", pitao me je.

Izgubila sam se u njegovim prelepim zelenim ocima tako da nisam mnogo ni shvatila sta mi je pricao. Da nije izabrao poziv lekara sigurna sam da bi uspeo i kao model. Pa samo jedan njegov pogled je dovoljan da Vas odmah izleci.

"Da, naravno", rekla sam kada sam videla da od mene ocekuje odgovor.

"Sto se tice smestaja mozete izarati stan u jednoj od zgrada koje su izgradjene za radnike u nasoj bolnici, one su udanjene nekih pet minuta voznje od bolnice"

"Hvala Vam, ali vec sam pronasla stan, tako da mi smestaj nije neophodan"

"Ako se u bilo kom trenutku predomislite mozete mi se obratiti, rado cu Vam pomoci", rekao je:"Imate li Vi nekih pitanja za mene?"

Da li si slobodan?

Ovo pitanje mi se odmah javilo u glavi, ali sam se odmah prekorila.Nisam smela da dopustim sebi da se zaljubim u sefa. Sada sam potrebna Davidu i nemam vremena za kratkotrajne veze.

"Za sada nemam, hvala Vam na svemu doktore Flejm"

"Onda bih Vas mogao povesti u obilazak bolnice", rekao je i ustao.

"Ne morate se muciti i ne zelim da Vas zadrzavam, sigurna sam da ste jako zauzeti, verujem da bi to mogla da uradi i jedna od sestara", rekla sam, ali on je to odmah odbio.

"Nisam zauzet tako da cu Vas mogu sprovesti kroz odeljenja i pokazati Vam novu kancelariju"

"Hvala Vam", rekla sam, a onda me je on poveo u obilazak.

"Na prvom spratu je prijem, drugi sprat je odeljenje urgentne medicine, treci sprat je oftamologija, cetvrti kardiologija, peti pulmologija...", on je nastavio da mi objasnjava gde se sta nalazi, ali sam se izgubila vec posle treceg sprata.

Stigli smo do cetvrtog sprata kada je jedna od sestara dotrcala do nas:"Doktore Flejm imamo hitan slucaj, muskarac dvadesetih godina doziveo je nesrecu na motoru, nema osecaj u donjim ekstremitetima i prisutno je unutrasnje krvarenje"

"Pozovite odeljenje hirurgije, videcemo koja mu je operacija potrebnija i ko ce prvi operisati", rekao joj je, a zatim se okrenuo ka meni:"Zao mi je sto cu morati da Vas ostavim, hajde da ovo zavrsimo sutra, da li Vam to odgovara?"

"Samo se pobrinite za pacijenta", rekla sam, a on mi se osmehnuo i otrcao ka liftu.

Sta sada da radim?

Nisam znala na kom spratu je moja kancelarija, a nisam znala ni gde da idem. Zaustavila sam prvu sestru i pitala je da mi pomogne, a ona je uz osmeh prihvatila. Za sada mi se cini da cu imati odlicne kolege, svi su spremni da pomognu i to rado ucine.

"Znaci Vi ste novi direktor farmaceutskog odeljenja, drago mi je da sam Vas upoznala", rekla je sestra uz osmeh.

"Prava se srecnica sto ste razgovarali sa doktorom Flejmom i sto Vam je ponudio da Vas sprovede kroz bolnicu, obicno nije takav"

"Verujem da je bio dobrog raspolozenja i da je jednostavno zeleo da bude uctiv"