ANDREA

Ispred sebe sam držala kopiju ugovora za Aleksandra i nisam mogla da verujem da on opet pobeđuje, protivila sam se ovome, ali ovo je bila jedina šansa koju imamo. Pokušala sam da razgovaram sa Elenom i advokatima, ali čak i da pokušam ovo da prijavim on bi mogao to da ne gira,  a ja ponovo nisam imala dokaza protiv njega i morala sam da prihvatim njegove uslove.

Ovim ugovorom on se odriče starateljstva nad Davidom i potpisuje da nas neće uznemiravati u budućnosti uz nadoknadu od 500 000$, a uz to prihvata da se potpisivanje ugovora snima. Uz to njegovi članovi porodice neće imati pravo na to da traže da ga upoznaju, ako David ikada u životu izrazi želju da ih upozna mi ga u tome nećemo sprečavati.

"Sada kada smo to rešili potrebno je samo da ga pozoveš i zagovoriš mesto sastanka, bilo je i vreme da dođemo do sporazuma", rekla je Elena vidno zadovoljna dogovorom koji će uskoro biti sklopljen.

Za njih ova suma novca nije bila velika jer su posedovali lanac privatnih bolnica i bili su presrećni jer su pronašli rešenje problema. Želeli su da se što pre vratimo našim životima bez podsetnika na ovaj događaj.

Elena je bolje od bilo koga znala koliko me je ovo povređivalo, jer je i sama bila majka i bila je svesna kako izgleda odgajati dete, a uz to je svakodnevno bila puna podrške i razumevanja prema meni i novonastaloj situaciji.

Damien koji je sedeo pored mene uzeo je moju ruku u njegovu i stegnuo je, dajući mi do znanja da je uz mene i da će sve biti u redu.

"Mogu li da dobijem telefon?", pitala sam ih, a Elena mi je prva pružila njen telefon.

Morala sam ovo da uradim, za par dana sve će ovo biti iza nas, a David će ponovo biti samo Damienovo i moje dete. Dete koje će biti radosno i srećno, a ne ono koje će strahovati da će ga odvojiti od njegovih roditelja i udeliti osobi koja je za njega potpuni stranac.

Otkucala sam Aleksandrov broj, jer čak i posle svih ovih godina znala sam svaku cifru i njihov redosled. Obećavala sam sebi da ću zauvek zaboraviti ovaj broj, ali nekako nikada sebe nisam uspela naterati na to, imala sam osećaj kao da se moj mozak opire tome.

Pritisla sam taster za poziv, a posle tri zvona koja su meni izgledala kao čitava večnost, čula sam njegov glas sa druge linije.

"Halo?"

"Aleksandre, prihvatam tvoju ponudu, ugovor i novac će te čekati, dođi sutra u bolnicu tačno u podne i tamo ćemo potpisati ugovor", rekla sam, nekako održavajući svoj glas mirnim. Plašila sam se da će on u nekom trenutku pući ili zadrhti, ali to se na moju sreću nije dogodilo.

Čula sam blagi smeh sa druge strane telefonske linije, ovo je bio njegov pobednički osmeh; imala sam osećaj da pokušava da mi kaže da na kraju on uvek izlazi kao pobednik.

"Vidimo se onda tamo, Andrea", rekao je, a mogla sam zamisliti kako mu na licu igra pobednički osmeh:"Drago mi je da si bila dovoljno pametna da prihvatiš moju velikodušnu ponudu".

Sa ovim sam prekinula vezu, jer ovo je bilo sve sem velikodušne ponude. Prodavao je sopstveno dete za novac i još se ponosio time što to radi.

Elena je raspustila advokate vidno zadovoljna ishodom, a onda se okrenula ka nama:"Idemo, čeka nas porodična večera".

"Andrea, od sutra će sve ovo biti iza nas i treba da se posvetimo budućnosti, a ne da živimo u prošlosti. Desilo se šta se desilo, a sada moraš da nastaviš dalje", rekla je pre nego što je izašla iz sale za sastanke.

______________________________________

Ponovo sam bila okružena advokatima koje je predvodila Elena, a nasuprot mene nalazio se Aleksandar koji se smeškao dok je čitao ugovor.

Nedugo zatim ga je i potpisao, ali pre nego što mu je predala novac Elena mu se obratila.

"Svesni ste da ovim gudite sva prava na to da učestvujete u odgajanju Vašeg biološkog sina i da se obavezujete na to da Vi i vaša porodica nećete više uznemiravati našu porodicu?"

"Svestan sam toga, to dete u meni nikada i ne bi videlo oca, a ova suma novca je dovoljna da me obezbedi za život, ovde svi dobijaju", rekao je, a zatim se okrenuo ka meni i podrugljivo upitao:"Ti nemaš ništa da mi kažeš?".

"Nemam, ovo je konačno zbogom", rekla sam izvrativši mu istom merom:"Ne mogu reći da mi je žao zbog toga, jer nije".

Bes je kipeo u meni, ali Elena me je par puta zamolila da ne pravim ispade, jer bi me to moglo koštati starateljstva nad Davidom. Jedino što me sprečavalo da napravim scenu bilo je sećanje na mog sina kako se raduje kada sam mu rekla da više neće morati da vidi Aleksandra.

Jedan od advokata proverio je Aleksandrov potpis, a zatim mu je moja buduća svekrva predala kofer sa novcem, a on ga je preuzeo i uputio se ka vratima.

"Nadam se da ćete sami povući tužbu", rekla mu je Elena pre nego što je izašao:"Ne bih želela dodatne probleme, a verujem da ne biste ni Vi".

"Naravno, to se podrazumeva".

"Drago mi je što to čujem".

"Gospodo slobodni ste, za tri dana imamo sastanak o otvaranju nove bolnice u pet popodne,zamolila bih vas da ne kasnite", Elena je pogledala u advokate, a njima je bilo jasno da ona želi da nas ostave same.

"Sada si konačno oslobođena tereta zvanog prošlost, iskoristi to i živi u sadašnjosti. Tvom detetu i Damienu je to potrebno", rekla je sa blagim osmehom, a zatim me i zagrlila. 

U njenom sam zagrljaju pronašla majčinsku ljubav i podršku koju dugo nisam osetila, jer su moji roditelji sada daleko od mene. Ona mi je sem Damiena bila najveći oslonac u ovome i na tome sam joj bezgranično zahvalna.

"Hvala ti na svemu, bez tebe ne znam kako bi se sve ovo završilo, a sumnjam da bi moja priča imala srečan kraj"

"Flejmovi štite i podržavaju jedni druge, zapamti to, jer ti si jedna od nas", nasmejala se:"Možda još uvek nemaš naše prezime, ali verujem da ćete Damien i ti uskoro to promeniti".

Posle svega što mi se desilo u poslednjih godinu dana mislim da bih ipak želela da sačekam pre nego što stanem na ludi kamen, ali jedno je sigurno, Damien je onaj koga je moje srce odabralo i onaj uz koga želim da doživim duboku starost.

"Idi sada, verujem da Damien željno iščekuje novosti, a dosada bi trebalo da je završio sa operacijom"

Izašla sam iz sale za sastanke, a nedugo zatim našla sam se ispred njegove kancelarije. Ušla sam unutra i pronašla ga zaokupljenog papirologijom, i dalje je na sebi imao svoju hirušku uniformu.

"Gotovo je", rekla sam radosno:"Sada smo bitni samo David, ti i ja".

On je ustao i čvrsto me zagrlio:"Sada si samo moja i neću dozvoliti da više ikada patiš kao do sada".

______________________________________